„Зато је важно да ова перспектива буде кредибилна и конкретна, са видљивим циљевима које поставља стабилна и снажна ЕУ, полазећи од принципа и вредности на којима се овај велики пројекат заснива“, поручила је Гојковић.

Председница Народне скупштине је указала да се историјски посматрано, Европска унија непрекидно развијала превазилажењем криза и изналажењем нових начина и праваца деловања, док је паралелно текао процес проширења, те да снажна или проширена Европска унија није стварна алтернатива, јер важан део снаге Европске уније лежи управо у њеном проширењу.

Гојковић је подсетила да су идеје Роберта Шумана, које је пре скоро седам деценија објавио у декларацији, којом је успостављен темељ данашње, савремене Европе, настале као нада, спас и најбољи одговор на више пута ратом разорену и осиромашену Европу, актуелне и данас.

Председница Парламента је напоменула да се Европска унија суочава са можда највећим изазовима од свог оснивања - а то су питања тероризма, нелегалних миграција, још увек присутних последица економске кризе, нерешених конфликата у Европи и на Блиском Истоку, Брегзита, па све до доношења буџета за период од 2021. до 2027. године, чије је планирање, већ у овој фази, изазвало различите реакције.

„Сви ови изазови не заобилазе ни наш регион. Због тога је од великог значаја да односи и сарадња у региону буду изграђени на темељима међусобног уважавања, поверења и разумевања, ради изградње стабилности и обезбеђивања трајног мира у региону“, истакла је Гојковић.

Гојковић је навела да је Србија показала да предузима одмерене и одговорне потезе како би умањила сваку врсту тензија и како би се пажња усмерила на агенду за будућност - на заједничке инфраструктурне и друге пројекте, сарадњу младих, подстицање инвестиција у региону, поспешивање слободног протока људи и што веће размене робе и услуга. Само економски развој допринеће јачању региона у целини, његовој стабилности, а тиме и нашoj спремности да се изборимо са свим врстама изазова.