Током дводневног заседања, чланови Комитета разматрали су низ актуелних питања од значаја за рад Парламентарне скупштине и шири европски политички контекст. На дневном реду нашле су се теме попут подршке политичким преговорима у циљу размене и ослобађања ратних заробљеника, улоге политичких партија у савременим демократијама, политичких последица рата у Украјини, слободе изражавања као темеља демократског друштва, као и изазова у организовању избора у кризним временима.

Посебна пажња посвећена је и ситуацији на Блиском истоку, улози руских демократских снага у егзилу, те могућностима јачања сарадње између Парламентарне скупштине Савета Европе и Конгреса Сједињених Америчких Држава.

Током заседања, чланови делегације Народне скупштине Републике Србије реализовали су више састанака са представницима делегација других држава, у циљу унапређења међусобне сарадње и размене мишљења о актуелним политичким и безбедносним темама.

У контексту расправе о промени граница и рату између Русије и Украјине, народна посланица Дуња Симоновић Братић подсетила је на НАТО агресију без одлуке Савета безбедности УН на Србију, односно тадашњу СР Југославију 1999. године. Истакла је да се проблеми са границама Србије настављају 26 година након тога, као и да се са сличним изазовима данас суочава и читава Европа. Захвалила је Украјини на одлуци да не призна самопроглашену државу „Косово“, подсетивши да је значајан број земаља последњих година повукао своје признање. Изразила је наду да ће се тај тренд наставити и у будућности.

Важно је истаћи да се захтев тзв. „Косова” за добијање статуса специјалног госта није нашао на дневном реду седнице Комитета, што указује на одсуство консензуса међу чланицама Парламентарне скупштине по овом питању.

Учешће на седници представља наставак континуираног ангажовања српске делегације у раду Савета Европе и допринос дијалогу о кључним политичким и безбедносним темама у Европи.