На самом почетку састанка, Рагуш је изразила задовољство поводом сусрета, истичући да овакви формати састанака увек имају за циљ отворен и конструктиван дијалог и оценила да су дипломатски односи Италије и Србије на завидном нивоу. Председница Одбора отворила је састанак темом евроинтеграција Републике Србије, наводећи да и после више од двадесет година чекања на чланство у Европску унију, нашој земљи ово питање остаје главни спољнополитички приоритет. „Осетљиво питање и даље остаје наша јужна покрајина, односно дијалог Београда и Приштине. Што се тиче Србије, она представља конструктивну страну у дијалогу, што потврђује и неретко учествовање председника Александра Вучића у самом дијалогу. Морам да апострофирам да је Србија са своје стране, потписивањем Бриселског споразума из 2013. године, све своје обавезе којим се обавезала испунила, а да већ 11 година чекамо од приштинске стране да испуни само једну, а то је оснивање заједнице српских општина. Знам да за вас није аргумент да ми не признајемо тзв. Косово, али аргумент јесте заштита људских и мањинских права, која је за наше становништво од огромног значаја“, навела је Рагуш. Додала је да су Србима на Косову и Метохији, у 21. веку, одузета сва основна људска и грађанска права. Поменула је инциденте с којима се српско становништво свакодневно сусреће, од хапшења на административним прелазима, пуцњава чак и на децу за време хришћанских празника, скрнављење српских манастира и светиња, отимање имовине српском становништву, кршење Бриселског споразума на сваком кораку, укидање српског динара, те одузимање права гласања на изборима. Говорила је и инциденту у Бањској, иако је, како је навела, председник државе Александар Вучић, у више наврата, упозоравао КВИНТУ на неподношљиву ситуацију на за Србе на Косову и Метохији, која је на крају ескалирала. Навела је да је Србија преузела све правне радње по овом питању, обављајући целокупну истрагу у процесу. Подсетила је да се последњи заказан састанак између Аљбина Куртија и Александар Вучића у Бриселу, није ни одржао, јер приштински представник није хтео да учествује у дијалогу. „Није тајна да Курти својом политиком представља концепт оснивања велике Албаније, за који смо ми мислили да припада прошлости, и да својом самовољом покушава да се наметне за лидера Албанаца у региону, што даље указује на чињеницу да без међународне заједнице овај проблем не може да се реши“. Навела је да се ту крије изазов нашег напредовања у евроинтеграцијама и да грађани Србије разумеју да за Куртија не постоје никакве санкције, а да се пред Србију ставља велики број услова у процесу придруживања Европској унији. У разговору је споменула и покушај геополитичког потеза примања тзв. Косова у Савет Европе, где је искористила прилику да се захвали Италији на принципијелном ставу и подршци коју је дала Србији по овом питању. Рагуш је говорила и о усвајању Резолуцији о Сребреници на Генералној скупштини УН, наводећи да је овај потез изазвао проблеме и у бошњачкој заједници. Осудила је и покушај терористичког напада од стране верског конвертита на израелску амбасаду у Београду, за који је изразила сигурност да није био случајан, а осврнула се и на изванредну прилику да се гласно разговара о радикалном исламу са Италијом, која у овој области има искуства.

Шеф делегације Одбора за спољне послове Представничког дома Републике Италије Ђулио Трамонти пренео је поруку да Италија снажно подржава евроинтеграције Републике Србије, које ће надаље продубити везе две земље. Навео је да Србији јесте место у Европској унији, јер она јесте део европског континента и да Италија чује и разуме позицију Републике Србије.

Чланови италијанске делегације изразили су став да Србију виде као пријатеља и додали да подржавају српску политику мира и дијалога. Навели су да би пуноправно чланство Србије у ЕУ помогло да се превазиђу велика отворена геополитичка питања у Европи.

Чланови Одбора спољних послова Народне скупштине, Јован Палалић, Стефан Кркобабић и Владимир Ђорђевић, искористили су прилику да са колегама из Италије говоре и о темама од обостраног економског значаја. Разговарали су и о сарадњи која се протеже на заједничке инфраструктурне пројекте, промовишући регионалну повезаност. Оценили су да стратешко партнерство подстиче блиску сарадњу у различитим областима, са потенцијалом за даљи раст, посебно у контексту аспирација Србије ка ЕУ.

За крај састанка, саговорници су се сложили да ће наставити да подржавају међусобне односе и јачају економске, политичке и културне везе.