Конференцију су отворили председница Одбора за спољне послове и одбрану Сената Италије, Стефанија Кракси, председник Одбора за спољне и европске послове Дома посланика Италије, Ђулио Тремонти и генерални секретар Централно-европске иницијативе, Роберто Антонионе. Током дебате, све делегације су позвале ЦЕИ и владе чланице Европске уније које учествују у овој иницијативи да заузму јасан став и пруже снажну подршку што скоријем чланству Западног Балкана у Европску унију.

У наступу, Борко Стефановић је истакао да „је важно да Западни Балкан у што краћем року постане део Европске уније и да Унија мора да нађе начин да то учини могућим“. Нагласио је да „припрему за пуноправно чланство могуће постићи до 2030. године и да тај датум представља реалан и остварив циљ, како за кандидате, тако и за Унију“. У погледу Косова и Метохије, указао је на „огроман притисак Приштине и Аљбина Куртија на Србе“ и да је „потребно наћи конкретна решења кроз дијалог Београда и Приштине како би се решили постојећи проблеми, а да расправа о статусу не може ништа да допринесе, јер Београд не може признати независност Косова и Метохије. Србија мора да усклади своју спољну политику са Европском унијом, како и да све евентуалне рестриктивне мере Уније због догађаја у Бањској не смеју бити усмерен ка грађанима Србије, него искључиво ка одговорним и онима који су их организовали“.

Током заседања, делегација је имала билатералне сусрете са делегацијама Италије, Пољске, Украјине, Словеније, Румуније, Црне Горе и Босне и Херцеговине. На састанцима се разговарало о унапређењу билатералне и парламентарне сарадњи, перспективама проширења Европске уније на Западни Балкан и актуелној ситуацији у Европи и свету.