Одбор за рад, борачка и социјална питања и Одбор за смањење сиромаштва заједно су одржали седницу 5. јула. Председавале су Снежана Стојановић - Плавшић и Ивана Ковачевић а тема дискусије је била „Положај избеглица и интерно расељених лица у Србији, јуче – данас – сутра“.

Поздрављајући скуп, председник Народне скупштине Предраг Марковић је изразио подршку оваквим пројектима и подсетио да се приликом увођења стандарда мора водити рачуна о техничким специфичностима. Марковић је нагласио да ми сада градимо нову државу и да је потребно да у изградњи нове заштитимо потребе делова друштва који су угрожени распадом старе државе. Укључивање људи који су у Србију дошли као избеглице и расељена лица у реформске процесе даје нови квалитет држави С друге стране, овој популацији морамо омогућити да се равноправно такмичи и заштитити минимум њихових људских права, рекао је председник Скупштине.

О проблемима избеглица и интерно расељених лица говорили су представници Комесаријата за избеглице, Министарства просвете и спрта, Координационог центра за Косово и Метохију, Извршног већа Војводине, UNCHR, ОЕБС-а, Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију, организације за бесплатну правну помоћ избеглим и интерно расељеним лицима „PRAXIS“, Удружења Срба из Хрватске, Српског савета за избеглице, Центра за комуникацију „Правда“ и Српског демократског форума „Прави одговор“.

У дискусији је речено да је Србија земља са највећим бројем избеглица у Европи. Статус избеглица има 107 000 лица, а интерно расељених лица је 208 391. У Црној Гори живи око 18 000 лица са Косова и Метохије а на самом Косову је интерно расељено између 16 000 и 20 000 лица. Као посебан проблем истакнуто је то што је известан број избеглица изгубио тај статус, као и положај расељених лица у Црној Гори након раздруживања. Комесар за избеглице Драгиша Дабетић је истакао да интерно рсељена лица нису само Срби, већ је заступљена 31 етничка група.

На седници је отворен низ питања која се односе на могућност остваривања права избеглих и расељених лица, као што је отежано прибављање личне документације, запошљавање, приступ социјалним сервисима, непостојање система азила и слично. Посебно су поменути програми, како за повратак, тако и за интеграцију избеглица и интерно расељених лица, пријем у држављанство, стамбени и доходовни пројекти, а као велики проблем немогућност неких лица, нарочито избеглих из Хрватске, да остваре станарско права. Изнета су и различита мишљења о решењима у Предлогу закона о избеглицама. Речено је и да је за решење ових проблема неопходно веће укључивање медија и шире јавности.