Поштовани господине министре,

Уважени гости,

Даме и господо,

Представља ми велику част да отворим конференцију “Агробизнис Србије –развојни приоритети 2011” и да вам се, у име свих народних посланика и у своје име, обратим.

Актуелност теме и реномирани учесници конференције, пружају могућност да се на најбољи начин и са различитих аспеката размотре сва важна питања, а у циљу отварања дијалога о унапређењу пољопривреде - сектора привреде који традиционално остварује трговински суфицит и доприноси стабилности привреде Србије.

Пољопривреда, као највећи потенцијал развоја Србије, одувек је имала важно место у укупном привредном развоју Србије, пре свега, у процесу спровођења транзиционих реформи. Подсетићу да се управо сектор пољопривреде издвојио као једини који је остварио позитивне резултате у 2009. години и једини на кога економска криза није битно негативно утицала. По подацима које имамо из претходног периода, сигурно је да ће управо пољопривреда наставити са оваквим позитивним трендом.

Желела бих и да вас подсетим да се једна од првих мера коју је ЕУ увела настојећи да помогне државама у региону, па тако и Србији, огледа у отварању свог тржишта за пласман производа који су пореклом са ових простора. Отварајући своје тржиште, ЕУ је допринела повећању спољнотрговинске размене, смањењу спољнотрговинског и платног дефицита, креирању атрактивног привредног амбијента за инвестирање у регион и повећању конкурентности њихових привреда.

Време у коме живимо носи са собом различите тешкоће са којима се суочавамо, како у сфери политике, тако и у области економије. Иако је последњих година остварен привредни раст, изложени смо новим изазовима као последицом светске финансијске кризе. Стога је веома значајна подршка постојећим и подстицај новим инвестицијама у чему Народна скупштина, као највише законодавно тело, може дати значајан допринос, имајући у виду да у скупштини доносимо законе којима стварамо правну сигурност за потенцијалне инвеститоре.Са 16 донетих закона у овој години учинили смо само први корак за област пољопривреде Управо из тог разлога и јесте неопходан даљи и константан дијалог државе и привредника на путу међусобне подршке и разумевања.

Свакако да има још простора за унапређење законске регулативе, посебно у сфери спровођења реформи и хармонизације са законодавством ЕУ, као и у јачању контроле спровођења закона. Управо у тој контролној улози Скупштине, свој печат дају и одбори. У овом сазиву одржано је 28 седница одбора за пољопривреду, на којима су народни посланици разматрали врло важне сегменте пољопривредне делатности, разматрали проблеме са којима се пољопривредници суочавају, разговарали са представницима ресорног Министарства, разматрали предлоге закона и подносили амандмане на њих.

Законодавна активност Народне скупштине Републике Србије веома је интензивна. У мору донетих закона, велики број можемо издвојити који се тичу унапређења развоја агробизнис сектора. У априлу ове године, разматрали смо 13 законских предлога из области пољопривреде, водопривреде и шумарства, а очекује нас још посла када су пољопривредни закони у питању. Имајући у виду да управо ови закони чине 60 одсто заједничке европске политике, пољопривреда је та која ће морати да сноси велики део терета придруживања и усклађивања законодавства Србије и Европске уније.

Од закона значајних за агробизнис сектор, издвојићу и донете законе о трговини, пиву, вину, шумама, водама, дивљачи и ловству, органској производњи, као и Закон о заштити потрошача, којим ћемо заштити, не само пољопривреднике, већ и крајње кориснике. Донели смо и Закон о безбедности хране, позитивно оцењен и од стране Европске уније. Због свих тих закона и подзаконских аката, које смо донели у протекле две године, можемо да кажемо да производимо здраву храну, која има одличне услове да се нађе не само на трпези наших грађана, него и ван наших граница.

Скупштина очекује ускоро и ребаланс буџета Србије, када би требало да велики део буде издвојен за пољопривреду, а знатан део тог новца ће бити намењен управо за подстицање млечног говедарства. Вођењем развојне политике, али и социјално одговорне, нећемо дозволити да мала газдинства, основ пољопривреде у ЕУ, буду угрожена.

Уверена сам да ће учесници ове конференције дати допринос решењу проблема недовољних количина неких виталних производа на тржишту и наравно стварању услова за стабилизацију цена пољопривредно-прехрамбених производа. Управо резултати оваквих скупова треба да потстакну и иницирају праву мотивацију пољопривредним произвођачима да производе квалитетно за наше и грађане ван граница Србије и да сами, наравно имају користи од тога.

Још једном, успешан рад.