Петак, 3. децембар 2010.

Обраћање председнице НС РС на иницијалном радном састанку на тему „Здравствено образовање у школама“

Данас је Светски дан особа са инвалидитетом, који су Уједињене Нације прогласиле 1982. године и од тада се обележава у Србији.



Данас је Светски дан особа са инвалидитетом, који су Уједињене Нације прогласиле 1982. године и од тада се обележава у Србији.

Тема која нас је окупила, а то је иницирање увођења здравственог образовања у школе, је вид обележавања овог датума и прилика да се кроз дијалог суочимо са предрасудама, отварајући нове видике кроз здравствено просвећивање.

Општа брига о здравственом стању младих генерација и потреба за систематичним решењима за здравствену едукацију у школама покренули су иницијативе за увођењем здравственог васпитања у основне и средње школе. Цивилизацијска потреба за овим видом едукације иницирала је неисцрпну енергију ентузијаста да започну процес отапања леденог брега.

Добре идеје Министарства здравља и Министарства просвете, а уз подршку међународних организација, пре свега УНИЦЕФ-а, инициране у претходним годинама дале су конкретне резултате и потврдиле настојања стручњака који се залажу за дефинисање кључног концепта едукације за здравље. То подразумева да млад човек формира свест и сазнање о ризику који преузима. Поменимо неке, например: употреба алкохола и дрога, екстремна понашања у пубертету, рана ступања у сексуалне односе, понашања која резултирају повређивањем, физичка неактивност, неадекватна исхрана, нажалост у нашој средини највише се одражавају на младима, а управо у школи се најраније препознају. Очекујем да ће овакав концепт зато баш њима помоћи да препознају потребу стављања сопственог здравља у највише животне приоритете.

Програм „ Васпитање за здравље кроз животне вештине „ подржан од УНИЦЕФ-а и имплементиран од Министарства просвете РС уз подршку Експертске групе за развој и здравље младих Министарства здравља РС је примењен од 2006. године до данас у преко 20 средњих школа и дао је значајне резултате у развијању здравих животних навика код деце и омладине. Радује чињеница да су млади показали велику спремност и отвореност да се укључе у програм здравственог образовања базираног на вештинама, уз подршку родитеља и наставника.

Као председница Народне скупштине и председавајућа Радне групе за права детета НСРС желим да истакнем да смо у августу 2009. године усвојили нови Закон о основама система образовања и васпитања, којим се дефинише јасан правни окивир за укључивање све деце у школе, са једнаким правом доступности без дискриминације по било ком основу и уз уважавање различитости.

Као лекар често се сусрећем са променама у менталном здрављу младих, које су и последица недовољне информисаности и спознаје свих могућности заштите сопственог здравља. О социјалним односима деца и млади највише уче разменом сопствених искустава и стога одрасли, било да су у улози родитеља, лекара, наставника или сваког грађанина морају конкретним активностима утицати на развој здравих животних навика код њих, уз поштовање њихових права, без чега није могућ напредак модерног демократског друштва.

Поседовање знања и ресурса, енергија и ентузијазам да се створи атмосфера и мотивишу педагози, деца и омладина, те да се заједнички примени знање у пракси, допринеће подизању опште здравствене културе у Србији и то треба да буде што чешће наша реалност и наша будућност.