Састанку је председавао посланик Скупштине Републике Северне Македоније и председавајући Генералном одбору Џеват Адеми, а присутни су били чланови парламентарних делегација Турске, Грчке, Србије, Албаније, Хрватске и Северне Македоније, као и представници Приштине.

Састанак је отворио потпредседник Скупштине Републике Северне Македоније Горан Мисовски, који је изразио задовољство што Скупштина Републике Северне Македоније председава Генералном одбору за правосуђе, унутрашње послове и безбедносну сарадњу Парламентарне скупштине ПСЈИЕ, и истакао да Парламентарна скупштина даје нови квалитет регионалној сарадњи. Присутним учесницима обратио се и министар за комуникације, одговорност и транспаретност Владе Републике Северне Македоније Роберт Поповски који је нагласио да је потребно спровести одговорне мере како би се повећала безбедност новинара у обављању њиховог посла и јавног извештавања, као и да је потребно заштити грађане од лажних вести и фомирања некритичког јавног мњења и јавна сфера ослободила од ширења дезинформаија. Представник Регионалног савета за сарадњу Горан Поповски је изнео статистичке податке о изложености грађана дезинформацијама на нивоу држава чланица ЕУ и региона.

Др Дарко Лакетић је током свог обраћања нагласио да проблем дезинформисања и ширења лажних вести није нов, и у том смислу, присутан је, како на нивоу Европске уније, тако и у региону Западног Балкана. Како лажне вести стално расту и шире се друштвеним мрежама, привукле су значајну пажњу и постале извор велике забринутости, истакао је Д. Лакетић. Поменуо је да истраживање Еуробарометра из 2018. године показује да су грађани Европске уније због тога све више забринути и да око 85 одсто Европљана сматра да су дезинформације проблем за демократију. Развој савремених комуникационих технологија, првенствено друштвених мрежа, омогућио је невероватну лакоћу протока информација – међу њима и оних којима је врло тешко утврдити веродостојност, ко су њихови пошиљаоци и какви су њихови циљеви. Ширењем дезинформација такође се утиче и на процесе доношења политика манупулисањем јавним мњењем, нарушава се поверење у институције као и у науку и емпиријске доказе. Важно је да се грађанима јасно стави до знања да имају право на истинито и професионално информисање, да имају права да захтевају да знају чињенице. Посебно је истакао важност јачања медијске писмености, коју је неопходно укључити у формално образовање, од изузетне важности за решавање проблема продукције и дељења проблематичног садржаја.

Д. Лакетић је потом информисао о мерама које је Република Србија предузела како би заштитила сферу информисања. Истакао је да, у складу са Законом о јавном информисању и медијима, свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују. Истакао је да се сва релевантна легислатива у области информисања и медија усклађује са променама у европској регулативи, што је предвиђено Нацртом медијске стратегије у Републици Србији. Јавна расправа о Нацрту медијске стратегије трајала је до 1. марта 2019. године. Кабинет председнице Владе који спроводи јавну расправу анализираће све предлоге и примедбе учесника јавне расправе и припремиће извештај о спроведеној јавној расправи, док се усвајање медијске стратегије очекује средином 2019. године. Такође, у складу са иницијативама у Европи да се у борби против дезинформација ради на развоју медијске писмености, Министарство културе и информисања системски ради на унапређењу ове области. Међутим, до свеобухватног решења се не може доћи без подршке медијима који своје извештавање базирају на чињеницама и системском подршком подизању медијске писмености грађана кроз прилагођене програме обуке намењене нарочито младим генерацијама, закључио је Д. Лакетић. Едукација грађана, оспособљавање људи да препознају лажне вести и рад на враћању поверења у људе, политичаре, друштво и демократске системе је кључ за превазилажење овог тренда и стварање друштва отпорног на дезинформације.

На крају састанка, усаглашени су предлози резолуције и извештаја који ће бити усвојени на пленарној седници Парламентарне скупштине ПСЈИЕ у јуну у Сарајеву. Сви амандмани које је поднела делегација Народне скупштине су прихваћени консензусом присутних учесника на састанку.