Током дебате реч је узело 28 говорника. Чланови српске делегације искористили су прилику да изложе своје ставове о узроцима и последицама протеста у Србији, осврћући се на друштвено-политички контекст у ком се догађаји одвијају, као и начин на који домаће институције одговарају на изазове које протести постављају.

Шеф делегације Србије у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља поручила је да је време да се чује глас већине, а не бука мањине. Осврћући се на трагичан догађај у Новом Саду, који је био повод за почетак протеста, истакла је да су ти протести прерасли у инструмент опозиције за насилну промену власти, а не у механизам за дијалог. Посебно је нагласила да је Србија једина земља у којој током протеста није употребљена сила против демонстраната, што није био случај у другим европским државама. Указала је на све већу агресију која прати протесте - физичке нападе на новинаре, представнике власти и грађане који не желе да учествују у протестима, као и на блокаде школа, факултета и институција. Иако су, како је рекла, сви захтеви студената испуњени, блокаде се настављају, јер циљ више није дијалог већ рушење легално изабране власти на улици. Посебно је апеловала на поштовање права већине: „У реду је имати свој став, али није у реду ускраћивати другима право на рад, образовање или кретање.“ Пантић Пиља је закључила да је поносна што Србија, праћењем политике председника Александра Вучића, показује како се демократски одговара на изазове, без примене силе и насиља. „На крају, имам поруку за грађане Србије. Када су говори опозиције исти као говори представника из Хрватске, Албаније и тзв. „Косова“, јасно је чији интерес заступају'', закључила је Пантић Пиља.

Александар Мирковић је оценио да протести у Србији више нису израз незадовољства, већ политичка представа с циљем насилне смене власти. Посебно је истакао да је Србија, за разлику од других држава, показала како се без репресије могу очувати мир и стабилност. Демантовао је тврдње опозиције о употреби „звучног топа“ током протеста, истакавши да за то није понуђен ниједан доказ. Он је упозорио на озбиљне случајеве притисака и насиља - блокирање школа, прогон грађана преко друштвених мрежа, упаде у институције, као и насиље у самој Народној скупштини. Посебно је указао на повређивање три народне посланице, укључујући и трудницу, као и покушај уношења шокера и ножа у скупштину. Мирковић је поручио да је једини легитиман начин промене власти - изборима. Завршио је речима да је „обојена револуција поражена, а Србија поново победила.“

Дуња Симоновић Братић је оценила да протести у Србији нису имали јасну политичку артикулацију, јер су студенти одбацили покушаје политичара да их представљају. Истакла је да су захтеви постали нејасни и непрестано мењани, те да је симболички датум 15. март коришћен као покушај промене власти ван избора. Након неуспеха, појавила се прича о „звучном топу“, која, како је рекла, није имала никакво упориште у стварности. Подсетила је да је Влада Србије поднела оставку преузевши одговорност, док су институције поступале у складу са законом. Закључила је да је друштву неопходан дијалог, враћање деце у школе и процес друштвеног оздрављења.

Елвира Ковач је указала да је трагични догађај у Новом Саду искоришћен као изговор за радикализацију, укључујући блокаде институција и универзитета. Навела је да су многи студенти лишени права на образовање, јер су предавања и испити обустављени на неодређено време. Истакла је да право на протест мора постојати у складу с владавином права и да се не може бранити кршењем права других. Оценила је да је нечињење академских институција довело до систематског ускраћивања образовања већини студената. Апеловала је на враћање академске нормалности и поштовање основних права свих грађана.

Владимир Ђорђевић је подсетио на трагедију у Новом Саду, у којој је, по његовим речима, због корупције страдало шеснаест особа. Како је навео, тај догађај постао је симбол система заснованог на лажима, страху и злоупотребама, али и прекретница која је подстакла грађане да устану у борби за правду. Истакао је да грађани Србије, уз подршку опозиције, већ пет месеци протестују тражећи правду. Посебно је нагласио симболичну вредност великог скупа 15. марта и марш младих бициклима до Стразбура, као поруку да у Србији не могу да пронађу правду. Оценио је да они не траже моћ ни привилегије, већ правду и истину. Позвао је Европу да јасно и гласно стане уз младе који се боре за демократску Србију. Закључио је поруком да је Косово део Србије и да ће то и остати, као одговор на наступ представнице са Косова и Метохије.

Ђорђе Станковић је истакао да протести у Србији представљају глас младих и интелигентних грађана, који одбацују, како је навео, „корумпирани и манипулативни режим Александра Вучића“. Навео је да је више од 300.000 људи изашло на улице 15. марта, шаљући јасну поруку о губитку легитимитета власти и потреби за фер и слободним изборима. Осудио је, како је рекао, насиље над демонстрантима и позвао Европу да пружи подршку младима који траже промене. Подвукао је да Србија заслужује да буде део Европе само ако Европа остане доследна сопственим вредностима. Оценио је да борба младих није само политичка, већ борба за достојанствен живот у модерном и цивилизованом друштву.

Јелена Милошевић је изјавила да су након трагедије у Новом Саду, која је по њеним речима последица дубоко укорењене корупције, уследили масовни протести, али и све већа репресија власти, укључујући насиље над студентима и злоупотребу силе током демонстрација. Навела је да је чак и након оставке премијера и Владе, насиље настављено, а нико није сносио одговорност. Према њеним речима, критичари режима и даље су мета прогона, док се грађани хапсе због мирног протеста. Милошевић је оценила да је власт изгубила легитимитет и поручила да је једини излаз формирање прелазне владе која ће омогућити фер изборе. На крају, упутила је подршку студентима који, како је рекла, пешаче и возе бицикле широм Србије и Европе у знак протеста и наде.