Овогодишња тема јесењег заседања је "Коришћење науке, технологија и иновација ради мирније и одрживе будућности". Пауновић је додала да се број људи запослених у овом сектору удвостручио на скоро 115.000, што га чини сектором са најбржим растом. "Србија је 2019. године постала прва земља у Југоисточниј Европи која је усвојила Националну стратегију развоја вештачке интелигенције, што указује на нашу посвећеност технолошким иновацијама. Такође, 2021. године смо увели вештачку интелигенцију у наставни план и програм основних и средњих школа, обезбеђујући на тај начин да будуће генерације добију вештине неопходне да воде и обликују свет који покреће технологија. Србија је 2021. године била једна од само 11 земаља на свету која је имала вештачку интелигенцију у својим наставним плановима и програмима", истакла је Пауновић. Како је навела, Србија све што ради, показује да приступ иновацијама није усмерен само на економски напредак, већ на развој друштва у којем технологија служи човеку. Пауновић је рекла, да данас улога науке, технологије и иновација у обликовању мирније и одрживије будућности, никада није била већа. Додала је да као чланови ИПУ, сви имају задатак да воде промене на глобалном нивоу. "Изазови нашег доба, као што су климатске промене, неједнакост и сукоби захтевају решења која су храбра, координисана и пре свега одржива. Само заједничком посвећеношћу науци и технологији можемо учинити да таква будућност постане реалност", рекла је она. Она је додала да у овој ери, технологија не познаје границе и да нам омогућава да комуницирамо, сарађујемо и заједно решавамо проблеме, без обзира на географске границе. "Иновација постаје суштински значајан инструмент за подстицање мира и стабилности. На пример, технологије засноване на вештачкој интелигенцији се користе на глобалном нивоу за спречавање сукоба, али се оне примењују и код система раног упозоравања за природне катастрофе, али и као инструменти који подстичу дијалог и разумевање", рекла је она. Како је додала, Србија је поносна на то што је део ових глобалних напора, препознајући да је заједнички технолошки напредак од суштинског значаја за изградњу мира на глобалном нивоу. "Србија активно ради на подстицању чисте енергије и смањењу карбонског отиска. Ипак, напредак у коришћењу технологија попут вештачке интелигенције мора се остваривати на одговоран начин.

Србија је 2023. године усвојила етичке смернице за вештачку интелигенцију чиме је обезбедила да се у развоју и примени вештачке интелигенције поштују људска права и да се обезбеди правичност. Тиме смо се ускладили са глобалним настојањима да се обезбеди да од технологије сви имају корист и да нико не буде занемарен", додала је она. Етичка технологија је кључ за изградњу поверења и обезбеђивање правде, нагласила је Пауновић. "Међутим, изазове са којима се суочавамо не може решити ниједна нација самостално, а глобална сарадња је од кључне важности, а Србија активно доприноси међународним оквирима који су осмишљени да би се потенцијал технологије контролисано користио за опште добро. Придружили смо се Глобалном партнерству за вештачку интелигенцију 2022. године и част нам је што смо изабрани да њиме председавамо 2025. године", додала је потпредседница Народне Скупштине. Како је навела, то показује посвећеност Србије одговорном управљању вештачком интелигенцијом и одлучност да обезбеди да те технологије служе у сврхе мира, одрживости и просперитета широм света. "ИПУ, као јединствена платформа за глобалну сарадњу, игра кључну улогу у остваривању ових циљева. Заједно, кроз сарадњу, можемо контролисано користити снагу иновација за решавање најтежих изазова нашег доба", рекла је она. Пауновић је закључила да је Србија спремна да обави свој део задатка.

У Женеви је данас у току други дан Генералне дебате 149. скупштине ИПУ, која ће трајати до 17. октобра. Интерпарламентарна унија је најстарија међународна парламентарна организација и представља највећи форум парламентараца у којем се води дијалог о миру и сарадњи међу народима, који негује и унапређује концепт представничке демократије, успоставља контакте и разматра питања од међународног значаја.

Србија је била домаћин 141. заседања ове Уније 2019. године. Има 180 земаља чланица, а Србија је њен пуноправни члан од 1891. године.

ИЗВОР: ТАНЈУГ