Након представљања Статута Агенције за енергетику Републике Србије и краће расправе, чланови Одбора једногласно су усвојили Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије и упутили га Народној скупштини.
У наставку седнице проф. др Владимир Павловић са Рударско-геолошког факултета у Београду представио је, у име тима Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, Предлог стратегије управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030. године. Стратегија предвиђа да Србија до 2030. године постане лидер у региону у области рударства и управљања минералним ресурсима, док је циљ да до 2020. године ова грана индустрије учествује у укупном БДП-у са 5 процената. Данас рударски сектор у БДП-у учествује са 2 процента, док је то учешће у свету од 10 до 12 процената. У свету су данас доминантне производња олова, цинка, бакра и алуминијума, док се бележи пад производње нафтних деривата и уранијума. До 2085. године прогнозе су да ће се повећати производња и потрошња гаса, уљних шкриљаца и угља. Значајна ће у будућности бити и производња лигнита, како у Европи, тако и у Србији. Србија има велики потенцијал који се огледа у преко 2.000 налазишта тј. лежишта, што је добар основ за унапређење рударског сектора. Нажалост, нису сви локалитети истражени у довољној мери. Стратегија указује на постојеће резерве сировина у Србији, као и на потенцијалне ресурсе, као што су резерве угља које износе 9 милијарди тона, уљних шкриљаца које износе 350 милиона тона уз потенцијалних 4.5 милијарди тона ресурса, нафта са око 10.5 милиона тона резерви и гас са 4.5 милијарди м3. У термалној енергији Србија има око 1.200 МW потенцијала. Што се тиче металничких минералних сировина у бакру има резерви око 2 милијарде тона, а потенцијал је око 8 милијарди. Значајни су и потенцијали олова, цинка, литијума, никла и кобалта. Од 2003. до 2011. године у Србији је у истраживања, углавном металничких минералних сировина, уложено преко 154 милиона евра. Стратегија предвиђа да ће до 2030. године производња угља у Србији достићи 50 милиона тона годишње, нафте 6 милиона тона, а гаса 3 милијарде кубика. Планира се да се производња бакра до 2020. године повећа три пута, а олова и цинка два пута. Озбиљне изгледе за екплоатацију има литијум са тежњом да се производи у износу од 10.5 процената у односу на светску производњу. Слично је и са другим сировинама са озбиљним капацитетима, као што су молибден, антимон, борати, фосфати и магнезит. Стратегијом је предвиђено да производња рударског сектора достигне 5 процената БДП-а уз инвестирање око 3 милијарди евра, што би донело приход у истом износу до 2020. године и повећало број запослених у овом сектору на 40.000.
Након представљања основних смерница Стратегије, чланове Одбора занимало је да ли се ресурси представљени у Стратегији односе на читаву територију Србије, какви су потенцијали код уљних шкриљаца, да ли се Стратегија радила уз сарадњу са Министарством финансија имајући у виду пројекције прихода и улагања, да ли су домаћи институти укључени у геолошка истраживања потенцијалних налазишта минералних сировина и колико се ради на истраживању геотермалних вода у Србији.
Након расправе чланови Одбора усвојили су једногласно Предлог стратегије управљања минералним ресурсима Републике Србије до 2030. године.
Седници је председавао Милорад Буха, председник Одбора.