Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности

Уторак, 10. фебруар 2009.
Председница Народне скупштине и шефови посланичких група разговарали са комесаром за проширење Европске уније
Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић и шефови посланичких група у Народној скупштини састали су се данас у Дому Народне скупштине са комесаром за проширење Европске уније Олијем Реном.
Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић и шефови посланичких група у Народној скупштини састали су се данас у Дому Народне скупштине са комесаром за проширење Европске уније Олијем Реном. У разговору су размењена мишљења о најважнијим питањима која се тичу прикључења Србије Европској унији.
Указујући да су у свим земаљама које су успешно завршиле процес придруживања Европској унији парламенти одиграли кључну улогу, Рен је изнео пример Финске која је пре 15-так година реформисањем пословника убрзала процедуру усвајања европских закона. Улога парламента је кључна и у стварању најширег друштвеног консензуса о националним питањима, али и о европским интеграцијама, нагласио је Оли Рен. Додао је и циљ његове посете да охрабри Србију на њеном путу ка ЕУ и да изнесе сугестије које би помогле бржем усвајању закона и обављању других послова који су предуслови за приступање Србије ЕУ.
Председница Ђукић – Дејановић поздравила је комесара за проширење ЕУ у име посланика Народне скупштине и истакла да је приближавање Србије Европској унији један од њених најважнијих спољнополитичких циљева.
Шеф Посланичке групе ДСС Милош Алигрудић поставио је у разговору питање какав је став ЕУ према територијалном интегритету Србије, имајући у виду недавну Резолуцију Европског парламента о Косову, као и изјаве званичника везане за статус ове српске покрајине. Сузана Грубјешић, шеф Посланичке групе Г17 Плус, питала је да ли ће бити одложена визна либерализација, најављена за ову годину, и због чега комесар Рен не препоручује Србији да се ове године кандидује за чланство у ЕУ. Председник Посланичке групе Напред Србијо Томислав Николић затражио је да ЕУ достави нашој земљи списак захтева које мора да испуни и нагласио да са Србијом може да се разговара о свим питањима, осим о питању независности Косова и Метохије. Балинт Пастор, шеф Посланичке групе мањина оценио је важним измене Пословника и заложио се за децентрализацију Србије и усвајање статута Војводине.
Шеф Посланичке групе ЛДП Чедомир Јовановић оценио је кључним усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ и оценио да Србија има демократске потенцијале за приближавање ЕУ. Бранко Ружић, шеф Посланичке групе СПС рекао је да европске интеграције види као партнерски однос и поставио је питање да ли је признавање независности Косова и Метохије услов за наше европске интеграције. Слично питање покренуо је и шеф Посланичке групе Нова Србија Велимир Илић који је директно питао да ли је, супротно Уставу, одузимање Косова услов за ЕУ, када се тај процес условљава и одуговлачи. Шеф Посланичке групе ДС Нада Колунџија истакла је да је Србија опредељена за европске интеграције и да је спремна да поштује процедуру и стандарде који се постављају и пред друге земље. Она је нагласила да је нашу земљу кључно питање да ли су прикључење Србије ЕУ и решавање статуса Косова и Метохије два одвојена процеса.Мома Чолаковић, председник Посланичке групе ПУПС истакао је решавање социјалних тензија и економске кризе кључно питање,поред ЕУ.
Одговарајући на питања шефова посланичких група, Оли Рен је рекао да Европска комисија, у складу са међународним правом, нема овлашћења за признавање потенцијалних нових држава, али, како није дошло до споразумног решења тог питања, Косово не може да остане “црна рупа”. Стога Европска комисија настоји да допринесе превазилажењу разлика и решавању практичних проблема на Косову, а пре свега да омогући његов економски и социјални развој.
Европска комисија сматра да су прикључење Србије Европској унији и решавање статуса Косова и Метохије два одвојена процеса, истакао је Рен.
Он је нагласио да су се стекли услови за либерализацију визног режима за грађане Србије, али уз доношење преосталих закона који регулишу ову област и њихову примену. Подношење кандидатуре за чланство у Европској унији, међутим, везује се за резултате у остваривању Прелазног трговинског споразума и ССП-а.