Парламентарни састанак је одржан 7. марта 2023. године, на тему „Улога парламената у промовисању родне равноправности захваљујући технологији”, у организацији Интерпарламентарне уније (ИПУ) и Ентитета Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Жене). Такође су учествовали на пратећем догађају који је одржан 8. марта 2023. године на тему „Постизање родне равноправности у доношењу одлука до 2030. године”.

Муамер Бачевац је на парламентарном састанаку, који је отворио председник Интерпарламентарне уније Дуарте Пашеко (Duarte Pacheco), указао да је Србија много тога урадила последњих година у области дигитализације, али да и овде морамо имати у виду родни аспект. Индекс родне равноправности у Републици Србији указује да су жене мање заступљене међу ИКТ стручњацима, а када се запосле у овом сектору, оне зарађују мање од мушкараца јер раде на мање плаћеним пословима. Обезбеђивање већег учешћа жена у информационим технологијама и смањење дигиталног јаза, је најбољи је начин за оснаживање жена јер данас не постоји ниједна активност, било да је у сфери рада, приватног или породичног живота, а да не подразумева употребу ових технологија. Закон о родној равноправности предвиђа обавезу предузимања посебних мера ради унапређења дигиталне писмености и других дигиталних компетенција жена. Указао је на значајну улогу Народне скупштине у промовисању ових циљева и надзору над применом закона. Закључио је да унапређење родне равноправности подразумева развој друштва у целини и доприноси бољем квалитету живота и благостања за све - и жене и мушкарце. Зато је посебно истакао потребу већег разумевања и укључивања мушкараца у решавање ових питања.

Наредног дана је одржан догађај који је подразумевао дебату о учешћу жена у одлучивању. Наташа Тасић-Кнежевић је истакла да је веће учешће жена у политичком одлучивању у врху приоритета Народне скупштине. Усвојени су закони који то обезбеђују, пре свега Закон о родној равноправности, Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима. Унапређење законодавног оквира имало је позитивне ефекте и у овом сазиву Народне скупштине од укупно 250 народних посланика, 88 су жене (35,2%). Напоменула је да још од 2013. године постоји неформална група - Женска парламентарна мрежа коју чине народне посланице без обзира на страначку припадност. Високо учешће жена обезбеђено је и на нивоу Владе и других важних институција, а Влада је образовала Координационо тело за родну равноправност. Она је такође говорила о родној равноправности у области дигитализације и том приликом истакла значајне активности председнице Владе Ане Брнабић која је у своју агенду, међу приоритетне области, управо уврстила развој дигитализације.

Учесници парламентарног састанка и дебате, разменили су искуства и дали сугестије на који начин парламенти треба да допринесу већем присутности жена технологијама и смањењу дигиталног јаза, те закључили да постоји простор за даље унапређење у овој области и потреба предузимања заједничких активности у оквиру Интерпарламентарне уније.