Председавајући Парламентарне групе за отворени парламент проф. др Владимир Маринковић присутне је упознао са радом Групе, нагласивши да је њен основни циљ отварање парламента ка јавности, што подразумева квалитетнију комуникацију са грађанима. Такође, Маринковић је истакао важност транспарентности рада Народне скупштине и истакао да се њени чланови у првом реду залажу за смањење корупције и сукоба интереса. Том приликом, он је подвукао важност подрше коју Група има у партнерским организацијама – Центру за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) и Мисији ОЕБС у Србији.

Председавајући, који је и председник Економског кокуса говорио је и о надлежностима и резултатима које је до сада остварила та Парламентарна група. Он је присутне подсетио да се основни циљ Кокуса огледа у доприношењу стварању повољног пословног амбијента, као и унапређењу кључних фактора економског развоја Србије, кроз заговарање институционалних реформи и уз сарадњу са привредом. На крају излагања, Маринковић је истакао важност сарадње коју Економски кокус остварује са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД) и Међународним републиканским институтом (ИРИ).

Након председавајућег, присутне је са структуром, радом и надлежностима Зелене парламентарне групе упознао мр Дејан Раденковић истакавши да је то прва неформална посланичка група која је формирана у Народној скупштини још 2009. године. „Група броји 28 чланова, 19 из позиције и девет из опозиције, а окупили смо се око заједничке теме и договора да нам приоритет у раду буду општи а не политички интереси. Често организујемо предавања на разне теме из области заштите животне средине, редовно се састајемо, дакле постоји континуитет у раду. Приоритети зелене посланичке групе су да утичемо на законе, да посланици који су чланови Групе што више сазнају о поглављу 27, да заједнички подносимо амандмане “, закључио је Раденковић.

Испред Женске парламентарне мреже присутнима се обратила Гордана Чомић, наводећи да је непосредни повод за оснивање Мреже била одлука претходног сазива скупштине да 30 процената посланичких места припадне женској популацији. Чомић је том приликом истакла да су се тада, у време оснивања, народне посланице свих посланичких група окупиле и заједно запитале шта је то што оне, као иновацију могу понудити скупштини и грађанима Србије. „Иновација Женске парламентарне мреже је што смо ми успоставиле дијалог, а срж тог дијалога је била идеја о иновацији и наш добровољни рад. Окупиле смо се и заједно размислиле да ли, и уз чију помоћ, можемо да формирамо тело које би обављало разне задатке. Ми чланице наше разлике остављамо по страни, а фокусирамо се на борбу против насиља над женама , здравље жена и економску подршку женама“, нагласила је народна посланица.

У име Националног огранка глобалне мреже парламентараца за борбу против корупције (ГОПАК), говорила је Дубравка Филиповски. Филиповски је, изразивши задовољство што данас има прилику да говори о тој Мрежи, истакла да је ГОПАК друга неформална мрежа која је формирана у парламенту Србије. „У оквиру свог двогодишњег рада дефинисали смо циљеве, активности и задатке. Наши циљеви су јачање капацитета народних посланика и институционалних механизама парламента неопходних за ефикасну борбу против корупције, надзор над радом Владе и над јавним финансијама, комуникација са грађанима у циљу подизања свести о значају сузбијања корупције у свим сферама друштва и јачање сарадње са националним и регионалним огранцима ГОПАК-а“, закључила је посланица Филиповски.

Рад, надлежности и структуру Парламентарног форума за енергетску политику Србије представила је др Александра Томић. Томић је навела да је Форум формиран 29. јуна 2015. године и у првом моменту је обухватао 14, а данас броји 21 члана из више политичких странака. „По угледу на Европски парламент који има оформљену неформалну посланичку групу која обухвата искључиво тему обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, сматрали смо да је неопходно да се и код нас у парламенту оформи једна неформална посланичка група која ће се бавити темама из енергетике и климатских промена. До сада смо имали четири сесије и важно је да вам кажем да нам се, поред чланова Форума који су посланици, прикључила и НВО Београдски фонд за политичку изузетност. Форум има одређену иницијативу, направили смо календар активности, а подржавају нас ГИЗ, УНДП и Вестминстерска фондација“, нагласила је народна посланица.

У наставку рада, иницијативе и предлоге изнели су представници Центра модерних вештина, Београдског фонда за политичку изузетност, Удружења Грађанске иницијативе, Цесида, Националне коалиције за децентрализацију, Центра локалне демократије из Суботице, Београдске отворене школе, Истраживачке организације Секонс (SeConS), Удружења Народни парламент из Лесковца, Удружења Е–тврђава из Ниша, Удружења за ревизију приступачности, Организације Линк плус, Форума 10 из Новог Пазара, Фонда за развој домаћинства из Новог Сада и Организације Едука Хумана, након чега је уследила дискусија.

У дискусији су учествовали и народни посланици Душица Стојковић, Милан Петрић, Иван Карић и Аида Ћоровић.

Том приликом, Душица Стојковић говорила је о регионалној сарадњи парламената, као и о улози парламента у оквиру Европских интеграција. „Као члан Одбора за европске интеграције желим да вас известим да је регионална сарадња, овог сазива Одбора , високо рангирана активност на лествици приоритета Одбора. Организовали смо велики број студијских посета, а и билатералних и мултилатералних састанака који имају за циљ повезивање и сарадњу са Одборима за европске интеграције односно европске послове Западног Балкана. До сада смо сарађивали са колегама из Бања Луке, а такође и са колегама из Загреба. Одбор за Европске интеграције је Одбор који је за ових годину и по дана организовао највише јавних слушања, имали смо заједничке седнице са Одбором за равноправност полова, људска и мањинска права, а сарађујемо са УНДП-ем и Вестминстерском фондацијом “, информисала је присутне посланица Стојковић.

Састанку је председавао проф. др Владимир Маринковић, председавајући Парламентарне групе за отворени парламент и потпредседник Народне скупштине.