На самом почетку састанка Рагуш је гостима је пожелела топлу добродошлицу у нашу престоницу, изразивши задовољство што ће Србија постати богатија за амбасаду Ирске следеће године, што je како је истакла, од изузетне важности за продубљивање сарадње две земље. Упознала је делегацију са предлогом Народне скупштине да се и у овом сазиву оснује Група пријатељства са Ирском, што би се требало озваничити наредне седнице на Одбору за спољне послове НС. Апострофирала је да је, на челу са председницом Народне скупштине Аном Брнабић, посебан фокус овог сазива стављен на јачање парламентарне дипломатије и истакла да је геополитички и билатерално веома важно да се појача сарадња парламентараца Србије и Ирске.

Председник Одбора за европске послове Парламента Ирске Колм Брофи, као предводник делегације, сложио се са Рагуш да ће отварање амбасаде ојачати везе два народа, али да парламентарна сарадња не сме да заостаје, како на формалном нивоу и међународним форумима, тако и на неформалним нивоима. Броф је пренео и поруку Одбора за европске послове Парламента Ирске, а то је да се снажно залажу са проширење Европске уније, који би требало да буде отворен и уравнотежен процес за све земље кандидате. Додао је ЕУ треба да врати фокус на процес проширења и да се помери са тачке стагнације по овом питању, у којем се налази већ неколико година. Заменик председника Одбора Брендан Холвин, говорио је о значају придружења ЕУ и бенефита који је ЕУ имала на Ирску, од економског раста до решавања геополитичких питања. Напоменуо је да снага Европске уније лежи у њеној разноврсности, али да се основни принципи ове заједнице, попут демократије и људских права, морају поштовати.

Председница Одбора за спољне послове Марина Рагуш, истакла је да је Србија више него спремна са следећи корак у процесу евроинтеграција, али да је процес, који за Србију сада већ траје 21 годину, усадио и евроскептицизам у српски народ. Искористила је прилику да говори и о стагнацији дијалога Београда и Приштине и подвукла да је 15 одсто Срба напустило Аутономну покрајину Косово и Метохију у претходних годину дана, што указује на етничко чишћење које се дешава у самом срцу Европе. Разлог томе су хапшења Срба на КиМ без правног утемељења, укидање динара из платног промета где српска заједница на КиМ чини већину, забрањивање патријарху спрском Порфирију и седморици архијереја СПЦ да уђу на територију КиМ, како би присуствовали свечаном почетку рада редовног годишњег заседања Сабора у Пећкој патријаршији, као и многе друге репресије које такозвана приштинска влада врши над припадницима српског народа. Она је истакла да овакви потези говоре у прилог томе да Срби на Косову и Метохији немају људска и грађанска права, а да је инцидент у Бањској био последица политичке самовоље Аљбина Куртија. Србија је осудила тај акт и предузела све правне радње. Рагуш је на интересовање ирске делегације говорила и о Резолуцији о Сребреници, као и о заједници спрских општина на КиМ, које ни после 11 година од потписивања Бриселског споразума нису основане.

Саговорници су се сложили да о отвореним питањима треба отворено и говорити и да политичко лидерство подразумева рад на изазовима, али да Србија од евроинтеграција не треба да одустане.

Учешће у разговору узели су и чланови Одбора за спољне послове Народне скупштине Дуња Симоновић Братић и Владимир Ђорђевић.