Народна скупштина Републике Србије / Активности / Народна скупштина / Заседања / стенографске белешке / Посланичка питања у септембру
Посланичка питања у септембру
ПРИВРЕМЕНЕ СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ
(нередиговане и неауторизоване)
31/1ТЂ/МП16.00 – 16.10
(После паузе.)
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, приступамо постављању посланичких питања у времену од 16.00 до 19.00 часова, сагласно члану 205. Пословника Народне Скупштине.
Молим народне посланике да поднесу пријаве за постављена питања и наравно, као и увек редослед посланичких питања биће утврђен према досадашњој пракси рада Народне скупштине, тако да крећемо од народног посланика Жарка Ристића.
Молим вас да се пријавите.
Онда народни посланик Живота Старчевић.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Поштована председнице Народне скупштине Републике Србије, уважени министри у Влади Републике Србије, прво питање хтео бих да поставим министарки просвете докторки Славици Ђукић Дејановић, ако је ту? Не, нема је. Ништа, онда бих поставио питање министарки за државну управу и локалну самоуправу госпођи Јелени Жарић Ковачевић.
Имали смо прилике да видимо да сте најавили да крећете у измене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и да сте рекли да је то имало негативне последице на буџете локалних самоуправа, што и ја, као неко ко је из Јагодине и бави се локалном самоуправом, такође знам и просто бих поставио питање - на који тачно начин и које су то најважније промене које ћете нам предложити тим изменама закона? Тај закон је најављен својевремено као закон који ће увести транспарентност у раду државних институција итд, па сматрам да су и измене и допуне тог закона такође јако важне, јер ће утицати на транспарентност рада државних органа.
Видимо, такође, да обилазите управне округе. Да ли то значи да ћете проширити њихове надлежности? Долазим из Јагодине која је центар Поморавског управног округа и сматрам да поред проширења надлежности управних округа требате да радите и на побољшању положаја начелника управних округа и вратити им статус коју су имали раније. Били су државни службеници на положају, а сада су постављена лица. Предлог Јединствене Србије био би да им се врати статус државних службеника на положају.
Оно што је питање за вас министарка Ковачевић, видим да сте у сталној комуникацији са јединицама локалне самоуправе. На који начин можете да им понудите конкретну помоћ и који су то пројекти којима Министарство за државну управу и локалну самоуправу помаже локалним самоуправама?
Хтео бих да поставим овом приликом питање министру Лончару, министру здравља. Поштовани министре, ви сте у претходних неколико викенда организовали превентивне здравствене прегледе широм Србије у здравственим установама. Ми из Јединствене Србије сматрамо да је то јако добро и лично сте испратили тај процес, колико сам видео, и просто, као неко ко долази, као што рекох, из Јагодине која је те превентивне прегледе организовала годинама уназад, сматрамо да је то врло важан посао и негде моје питање је да ли већ имате ефекте тих организованих превентивних здравствених прегледа и нарочито ме интересују ефекти у погледу брисања или укидања листи чекања у здравственим установама.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има министар Јелена Жарић Ковачевић.
ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Хвала пуно председнице Скупштине.
Даме и господо народни посланици, уважени посланиче, ја вам се захваљујем на питањима и што сам добила прилику да мало говорим о раду Министарства државне управе и локалне самоуправе.
31/2ТЂ/МП
Најпре ћу вам одговорити на питање које је везано за Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Овај закон је претрпео одређене промене 2021. године и оно што могу да истакнем као добро јесте добра сарадња са Повереником за информације од јавног значаја. Међутим, током примене овог закона створили су се одређени услови, односно дошло је до одређених злоупотреба које су нас сада навеле на то да радимо на изменама овог закона.
Пре дан или два ми смо формирали Радну групу коју, наравно, чине представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, али и представници Министарства правде, Министарства финансија, наравно Управе за законодавство итд. Оно што бих ја истакла као позитивно јесте што је у самој Радној групи и сам Повереник за информације од јавног значаја који поседује одређену статистику. Статистика се тиче органа власти, државних органа, институција, информација које је прикупио, такође, и он од органа који са територије локала, дакле од јединица локалне самоуправе.
32/1МО/ЦГ16.10 – 16.20
Та статистика указује на злоупотребе које су се јавиле из два разлога. Први разлог је, да је 2021. године приликом измене тог закона изостављен, односно брисан члан 13. конкретног закона који се тицао злоупотребе права. Са друге стране управни суд је заузео одређени став који је дао простор за злоупотребе које се сада дешавају.
Те злоупотребе се односе, односно тангирају углавном буџете малих локалних самоуправа, месних заједница, подносе се захтеви који су неосновани, односно с обзиром на став управног суда и закон који важи у нашој земљи са те стране јесу основани, али са стране прављења трошкова који су јако велики, а јављају се у поступку по жалби неосновани су јер буџети јединица локалних самоуправа које су мале изузетно трпе, на крају, крајева због тих адвокатских трошкова.
Овде имам испред себе и неку статистику коју смо припремали када смо на састанцима разговарали са Повереником за информације од јавног значаја, чућете сада и сами каква је и због чега нас је то навело да радимо измене овог закона. Ја се надам да ће радна група у једном кратком року ефикасно радити, али са друге стране да ћемо имати и квалитетан предлог нама, са којим ћемо наравно изаћи и пред јавност, упознати јавност са свим разлозима из којих ми крећемо у измене овог закона.
Желим да позовем све заинтересоване актере који желе да се прикључе поступку измене овог закона да нам се у том смислу јаве. Запослени у Министарству државне управе и локалне самоуправе ће врло радо примити предлоге и размотрити их после представљања тог закона јавности.
Од почетка примене новог закона, после 2021. године, па све до 23. септембра 2024. године Повереник је укупно примио 33.234 жалбе од кога је чак 32.086 жалби поднето по новом закону. Поднето је 19.219 жалби поднето преко пуномоћника и њих су препознали у кабинету Повереника за информације од јавног значаја као покушај злоупотребе права на приступ информацијама од јавног значаја.
Истовремено би требало да истакнемо да имамо и подносиоце који подносе жалбе без пуномоћника али су такође препознате од стране Повереника као покушај злоупотребе, као што су групе одређених структура које на један врло тенденциозан начин подносе захтеве како би покретали поступке по жалби и на тај начин се богатили, наравно на рачун буџета, као што сам већ рекла или малих општина којима то представља проблем или месних заједница, што на крају, крајева терети и буџет Републике Србије.
Од свих поднетих жалби по том новом закону чак 5.194 жалбе су поднете против градских и општинских органа месних заједница, дакле око 17% свих поступака се води и тангира управо буџете општинских органа и месних заједница, при чему је преко пуномоћника чак 43% поступака, што јасно говори о злоупотребама и о томе да се измене које су учињене 2021. године и став управног суда врло свесно злоупотребљавају од стране одређених структура.
Повереник је поступао у складу са законом. Својим решењима је наложио градским и општинским органима и месним заједницама да плате трошкове адвокатима у износу који је око 10 милиона и 200.000 динара само за ове поступке о којима говоримо. Наравно, повереник је поново поступајући у складу са законом био принуђен да има више од 240 случајева у којима су издати прекршајни налози против одговорног лица односно овлашћеног лица локалне самоуправе.
Заправо запослени који раде у локалним самоуправама или запослени који је запослен у општинској управи или у градској управи али се тренутно налази у месној заједници уколико није одговорио на захтеве који су чак ишли дотле да су типа колико имате сијалица у месној заједници или колико сте кафе попили у протеклих годину дана,
32/2МО/ЦГ
или подразумевају достављање одређене документације за коју је њима потребно или много времена или много средстава којима они не располажу, доводимо запослене у општинским и градским управама у ситуацију да чак морају да плаћају и казне.
То су били разлози за формирање радне групе. Не бих прејудицирала и не бих унапред говорила о резултатима које ћемо добити од саме радне групе и како ће тај нацрт изгледати. У сваком случају после тога нас чека јавна расправа и надам се да ћемо од свих који су заинтересовани за тај закон на крају крајева и добити позитивне критике да тако кажем, јер желимо да заштитимо и буџет општина, буџет градова, на крају крајева и буџет Републике Србије, што негде и јесте нормално за очекивати од једног министра у Влади Републике Србије.
Оно што сте још споменули јесте кампања „Обилазак управних округа“. Ми смо у министарству покренули кампању „Обилазак управних округа“ од самог почетка мандата, дакле, од 2. маја. За сада смо обишли пет управних округа, с тим што желим да нагласим да на састанцима у управним окрузима су сада присутни и градоначелници, односно председници општина из тих округа у којима имамо састанак. Оно што је добро је да су се до сада сви одазвали, да смо сви разговарали о изазовима са којима се они сусрећу, о проблемима, о решењима, о пројектима, о новим идејама које они имају да предложе Министарству државне управе и локалне самоуправе. До сада смо само на састанцима управних округа разговарали са 35 градоначелника, председника општина, односно представника јединица локалне самоуправе.
Оно што министарство има у плану јесте свакако даљи обилазак управних округа. Ми ћемо обићи све управне округе, после чега ћемо у форми извештаја моћи да имамо на једном месту који су заједнички проблеми са којима се они сусрећу, заједнички изазови, шта то евентуално недостаје, како у функционисању самих управних округа, тако и као што сте и сами поставили питање можда у надлежностима које би требало проширити у складу са интенцијом Министарства државне управе и локалне самоуправе, а то је да желимо да управни округ буде место које ће повезивати представнике јединица локалне самоуправе са Владом Републике Србије као једна спона између државних органа, само на различитим нивоима.
У сваком случају, разговарали смо на састанцима и о њиховим надлежностима. Сматрам да би министарство требало да се позабави и тиме да осим што да на такав начин да кажем, контролише функционисање органа и запослених у управним окрузима, можда може да се мало више позабави и питањем њиховог функционисања у смислу неке помоћи. Да ли ће то бити помоћ у виду пружања неке стручне помоћи, у виду обука које можемо да понудимо. У сваком случају и са СУКОМ и са Националном агенцијом за јавну управу, видећемо, у сваком случају њима је потребна помоћ у виду неке опреме, па ћемо разговарати о неким будућим пројектима који ће можда моћи да се раде на нивоу управних округа, а да онда обухватимо и неке мање јединице локалне самоуправе које можда немају средстава или немају довољно стручног кадра како би могли да конкуришу са неким пројектима било ка Министарству државне управе и локалне самоуправе или ка неким другим фондовима из којих ће они потраживати средства која ће моћи да користе у том смислу.
Желим у том смислу и да поменем буџетски фонд за 2024. годину који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе. Дакле, укупно је извојено 418 милиона динара и у оквиру буџетског фонда подржано је 29 пројеката у укупно 27 јединица локалне самоуправе. Ми смо пре једно месец дана изменили Правилник о начину и критеријумима доделе средстава зато што смо препознали потребу локалних самоуправа да се удружују и да кроз међуопштинску сарадњу, нарочито мање локалне
32/3МО/ЦГ
самоуправе могу да конкуришу са неким пројектима, као што сам већ рекла или ка министарству или ка другим министарствима или ка неким фондовима. Тако да смо додели и пету могућност, односно начин на који јединице локалних самоуправа могу да конкуришу, а то је управо међуопштинска сарадња.
33/1МЗ/ЉЛ16.20-16.30
Оно што желим да кажем јесте да се ми трудимо у овом тренутку да ове године буде расписан још један јавни позив, поред овог јавног позива, за доделу средстава из буџетског фонда јединицама локалне самоуправе. Ја се надам да ће ребаланс буџета бити усвојен, јер је то један од услова да ми распишемо тај јавни позив и да ће се стећи и други услови да ми до краја године, са много мањим средствима од 418 милиона динара, распишемо јавни позив за локалне самоуправе које ће моћи да користе та средства из оне прве могућности коју им нудимо, а то је ако су им можда потребна недостајућа средства, како би завршили неки започети пројекат или како би неки пројекат довели до краја, без обзира на то да ли се финансира из буџетског фонда Министарства државне управе и локалне самоуправе или из неког другог министарства.
У сваком случају, тај поступак спровођења јавног позива ће бити јаван и транспарентан, као што је то и сада било. Локалне самоуправе ће знати за која средства могу да конкуришу, односно определиће пројекте онако како је то њима потребно и комисија ће сагледати све те пројекте и надам се да ћемо моћи да помогнемо, нарочито мањим или мање развијеним јединицама локалне самоуправе да заврше неке започете пројекте.
Оно што сам још желела да истакнем у смислу помоћи локалним самоуправама и на који начин ми можемо можда да помогнемо са буџетом или са неком финансијском помоћи, то је свакако програм који спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе, а то је партнерство за локални развој. Партнерство за локални развој је пројекат који ће се завршити до краја августа 2025. године. Кредит који смо ми тражили и добили од Европске инвестиционе банке за имплементацију овог пројекта износи 20 милиона евра, с тим што је учешће општина и Министарства државне управе и локалне самоуправе осам милиона евра. Ми те пројекте сада доводимо до краја, рекла бих јако успешно.
Оно што се ми надамо јесте да ћемо завршити успешно и те нове преговоре које смо започели за нови зајам, у истом том износу. Наравно, биће потребно поново национално кофинансирање као и у овом првом случају. Фокус би за тај нови пројекат евентуално био на санацији и ревитализацији објеката у надлежности јединица локалне самоуправе у светлу захтева које нам поставља енергетска ефикасност. Европска инвестициона банка нас је обавестила да су заинтересовани да наставе сарадњу са Министарством државне управе и локалне самоуправе, што значи да је сарадња са нама била на задовољавајућем нивоу.
У том смислу ми помажемо јединицама локалне самоуправе да сарадња и са њима буде оцењена као сарадња која је на завидном нивоу, али не само сарадња која се тиче пуког конкурисања са тим пројектима, већ смо се ми сад одважили и на корак даље, а то је да локалним самоуправама помогнемо у том претходном поступку, да тако кажем, а то је један поступак који јако дуго траје, нажалост, врло често и до годину дана, а то је прикупљање папирологије и документације која је општинама потребна да би уопште могли да конкуришу са пројектом иако, рецимо, имају јако добро, изводљиво и квалитетно идејно решење.
Са друге стране, на који начин још можемо да помогнемо јединицама локалне самоуправе, између осталог, сарађујемо јако добро и са Сталном конференцијом градова и општина. Желим да вам кажем да, рецимо, на примеру Ниша, управо у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина, они су добили опрему у висини од милион и 250 хиљада динара за ИКТ опрему. Дакле, они су се јавили на конкурс, они су на том конкурсу изабрани за ефикасну и делотворну управу, која има функционални систем за комуникацију са грађанима. Овај пројекат је подржала влада Швајцарске и то је на крају резултирало да град Ниш добије милион и 250 хиљада динара које ће моћи да определи
33/2МЗ/ЉЛ
за ИКТ опрему и да заправо да прилику свим оним мерама које спроводи Министарство државне управе и локалне самоуправе а које се односе на кампању коју сада спроводимо а која се зове "Држава на дугме". Кампања се тиче електронске управе, увођења е-писарнице и која ће на крају резултирати тиме да грађани добију ефикасне услуге, квалитетне услуге од органа државне управе и да буду задовољни практично услугом која им се пружа.
Кад сам већ поменула Ниш, желим да искористим и прилику да кажем и да акцентујем једну вест коју сам и сама мало пре видела, а то је да је градоначелник Ниша саопштио на конференцији за новинаре да ће коначно бити исплаћене заостале плате запосленима нишких друштвених фирми, које ће бити исплаћене у четири једнаке годишње рате. Сви се сећамо какав гигант је фабрички Ниш био, и са електронском и са машинском индустријом и, нажалост, десило се да су запослени који су остали без посла много година тражили зараде које им нису биле исплаћене. Ради се око 6.000 грађана Ниша који ће из буџета града Ниша добити чак 2,1 милијарду динара. Они ће подносити захтеве граду, дакле, комуникација се врши између градске управе и запослених из тих фирми, којих је чак у Нишу било мислим 57, које нису успеле да исплате зараде запосленима. Они чак имају и правоснажне и извршне пресуде и о тим износима не бих говорила, сасвим сам сигурна да ће они у захтевима навести своја потраживања и да ће им град Ниш изаћи у сусрет.
Апсолутно подржавам одлуку да се већ на наредној седници Скупштине града Ниша донесе одлука на Скупштини града Ниша, која ће садржати и програм за исплату заосталих плата и ето прилике да та одлука, ја их све позивам, све одборнике Скупштине града Ниша, буде једногласна и да заправо сви одборници, и власти и опозиције, покажу једну високу дозу одговорности када се ради о заосталим зарадама и да ово реше и дају подршку решавању једног проблема који је дуго трајао. Хвала најлепше.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Још једном желим да замолим чланове Владе да покушамо да будемо ефикаснији, да би више народних посланика стигло да постави питање.
Министар Лончар има реч. Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Поштована председнице, народни посланици, посланиче, захваљујем на теми коју сте делегирали. Мислим да је једна од најозбиљнијих тема, ако иоле желимо добро Србији, ако иоле желимо грађанима Србије.
Превентивни прегледи раде се из једног јединог разлога, а то је да мислим да свима треба да је циљ да имамо здраву Србију. Здраву Србију не можемо да имамо и то се не подразумева и неће доћи само од себе ако не променимо неке навике, ако не направимо са грађанима Србије један договор, ако им не скренемо пажњу шта је неопходно да урадимо да би помогли и себи, а и другима. То је једини разлог зашто се раде превентивни прегледи. Они се раде недељом, када сматрамо да грађани који раде на пословима где не могу да изостану у току радних дана или имају неке друге обавезе, да је то период када би најпре могли да нађу време и да оду да преконтролишу своје здравље.
Морам да вам кажем да је један озбиљан број грађана то схватио. До сада нешто мање од 200.000 грађана Србије се одазвало тој акцији и прегледано је. Више стотина њих је на тим превентивним прегледима дијагностиковано као хитна стања, који су истог момента задржани у болници и највећи број њих излечен, преко 98% њих је излечено. Нису знали да имају проблем, нити који проблем имају, одмах су остављени у болници, започета је терапија и они се сада налазе код куће. Причамо о акутним стањима. То је њих више стотина. Изаћи ћемо са тачним бројевима.
34/1ЈЈ/МТ16.30 – 16.40
Више хиљада без икаквих тегоба дијагностификовано је, на жалост, да имају карцином. Урађена је додатна дијагностика, неки од њих су већ започели терапију. Да није било превентивних прегледа ни ти људи који су хитни, ни људи који нису имали никакве симптоме ни дан данас не би знали да имају или карцином или да имају неко акутно обољење које би за врло кратак период довело до леталнох исхода.
Да ништа друго нисмо урадили за тих пар недеља прегледа хиљаде и хиљаде грађана Србије је спашено. Само желим да то знате, али ми не желимо да станемо ту. Хајде да наставимо то, хајде да спасимо све људе које је то могуће и који то желе јер то је нас посао, то је наша обавеза.
Када откријемо карцином на време том пацијенту има помоћи, може да се излечи, најнормалније да живи. Ако не откријемо на време, ако се касно јави лекару имамо проблем за њега, за самог пацијента, проблем за његову породицу, проблем за његово окружење, за здравствени систем и све то је много компликованије него овако кад се открије на време. Да не улазимо колико је скупље, колико је то тешко за чланове породице и све оне који су усмерени ка том пацијенту.
Према томе, молим вас, схватите то најозбиљније. На тим прегледима радимо сваке недеље тумор маркере и сваке недеље мењамо специјалности које се ураде.
Увешћемо, оно што желим да вам најавим, радимо на томе да уведемо једну нову анализу где можемо да утврдимо да ли неко је дијабетичар или није или да ли ће постати, јер и сами знате колико људи познају да имају дијабет да су касно сазнали, да је дошло до оштећења неких органа. Али то може ако на време се утврди да се држи апсолутно под контролом и ти људи најнормалније да живе.
Желим да вас обавестим да ће сада у недељу од 08 до 17 часова да ће радити на нивоу целе Србије сви државни стоматолози у свим државним установама. Обавештавам грађане Србије.
Желим да подсетим да све наше труднице и све наше породиље до годину дана имају право на бесплатну поправку зуба и решавање свих стоматолошких проблема. Позивам их, ако нису знале, да искористе то у недељу, да оду и да искористе ту услугу.
Позивам сву децу до 18 година, све редовне студенте до 26 година, исто важи за њих, да оду и да добију услугу.
Наравно, ово исто важи за све наше грађане који су старији од 65 година. То је сада у недељу у свим нашим здравственим установама које имају стоматологе.
Да ли је ово некад било у Србији? Да ли су се овакве ствари дешавале, размилите па реците, али позивам људе да се одазову.
Што се тиче, скратићу, председнице, извињавам се, што се тиче листа чекања сазрело је време да можемо да их решавамо. Људи забораве, пре короне ми смо за преко 50%, 60%, нешто мање од 60% смањили листе чекања. Дошла је корона, вратило се све на старо, вратило се на још горе, али захваљујући улагањима пре свега у људе, пре свега у специјализацију, запошљавање људи, а онда и куповином апарата, скенера, магнетних резонанци, ангио сала и свега онога што је неопходно, ултразвукова и свега другог сазрело је време да можемо да решавамо те листе чекања. Листу чекања за скенер више немамо, биће још листа, односно области где неће бити листа чекања, а биће области где ће оне бити крајње редуковане. Само молим за мало дисциплине.
Овом приликом захваљујем свим здравственим радницима који су учествовали и који раде у здравственом систему, посебно онима који су радили претходни викенд и учествовали у историјском подухвату да Србија нема листу чекања за скенер. Захваљујем свим грађанима који су се одазвали позиву. Молим грађане само за мало озбиљности. Сви снимци са скенера су описани. Молим вас као Бога, само дођите,
34/2ЈЈ/МТ
подигните свој снимак. Зовемо вас да дођете, да видите да ли требате још нешто да урадите или не. Не можемо да вас нађемо, ја мислим да бисмо ишли до кућа да донесемо, немојте само бити неозбиљни, молим вас дођите, подигните свој снимак, односно опис, опис вашег снимка.
Желим да уверим грађане Србије, наставићемо даље са тим ма ко год шта о томе причао.
Да, чекам Вучића да се врати, да седнемо, да се договоримо, да направимо динамику како ћемо решавати те ствари.
Господо, све то кошта, а тај новац се не извлачи из ћупа. Он не стоји, па га ви извучете и то, него морате да распоредите.
Ако хоћете да скинете листу чекања за кукове и за колена морате да купите додатне протезе, и кукове и колена, морате да ангажујете људе да раде додатно, морате све то да платите, морате све друге лекове, сав материјал који учествује у томе, то су све додатни трошкови.
Такође, и за сочива да се купе. Такође за потрошни материјал који иде и за дијагностику и за све. Тако ће бити. Док смо ми ту нама ће на првом месту бити здрава Србија.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Посланиче, само се пријавите, молим вас.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Захваљујем, министре.
Поред свега што сте навели мислим да је један од врло важних ефеката превентивних здравствених прегледа које радите тај што се код грађана ствара навика да одлазе на те превентивне здравствене прегледе и мислим да је то саставни део, данас у 21. веку, саставни део опште културе и мислим да је то такође врло важан ефекат свих ових прегледа.
Хтео бих овом приликом да поставим питање министру Ђорђу Милићевићу, задуженом за координацију активности и мера у области сарадње са дијаспором. Поштовани министре, ми из ЈС сматрамо сарадњу са дијаспором и Србима у региону веома важном и придајемо јој посебну пажњу, пре свега зато што долазим из Поморавља где имамо јако пуно људи који су родом из Поморавља, који живе и раде у иностранству. Ми дуги низ година одржавамо везе и сарађујемо са њима и наставимо да своју дијаспору укључимо у развој Јагодине и целог Поморавља.
Други важан разлог је стратешки интерес наше земље да се што више повеже са дијаспором како би се и тамо ван граница Србије сачували обичаји, традиција, култура и пре свега српски језик и ћирилица, што чини најважније елементе нашег националног идентитета, али и да би припадници дијаспоре знали да су поштовани у својој земљи матици.
Наш председник Драган Марковић Палма, познато је, афирмише те везе. Захваљујуће њему Јагодина је постала значајан карика те сарадње и на државном нивоу. Зато желимо да похвалимо све напоре државе да се дијаспора и Србија још чвршће и дугорочније повежу, а циљеве државе потврђује и оснивање вашег кабинета који већ два мандата предано ради на остваривању стратешких циљева са породицом.
Моје питање вама јесте, полазећи од значаја јачања веза српске дијаспоре и матице које су све конкретне активности вашег кабинета и основни правци даљег рада вашег кабинета задуженог за координацију активности и мера у области сарадње са дијаспором? То би била моја питања за данас. Хвала.
34/3ЈЈ/МТ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Изволите, министре.
ЂОРЂЕ МИЛИЋЕВИЋ: Захваљујем, уважена председнице Народне скупштине Републике Србије.
Даме и господо министри, даме и господо народни посланици, господине Старчевићу захваљујем на питању и хвала вам што господин Марковић и ви пре свега као представници локалне самоуправе сагледавате важности, значај ове теме и не кажем то случајно.
35/1ВС/ЛЖ16.40 – 16.50
Упознат сам јако добро са активностима које спроводите, са активностима и партнерским односом који смо имали када је реч о реализацији конкретних пројеката летњих кампова. Иначе, рећи ћу вам на самом почетку, дакле, и ви сте то рекли између осталог, постављајући питање, јасна је одлучност и опредељеност председника Републике, председника Владе, читаве Владе Републике Србије када је реч о ономе што је сте суштински најважније, а то је јачање постојећих и стварање још чвршћих веза између матице и наших сународника који живе ван Србије.
Немојте се љутити, формално правно јесте исправан термин дијаспора, али верујте, ја га ретко користим, било да разговарам са Србима у региони, или са нашим сународницима који живе ван региона, за мени су они сви Срби који у овом тренутку живе ван Србије, или наши сународници који живе ван Србије.
У реализацији овог кључног циља, јако је важно пре свега, остварити двосмерну комуникацију. Та двосмерна комуникација подразумева, да ми у Србији у сваком тренутку кроз интензиван и континуирани дијалог знамо шта је то што су потребе наших сународника који живе ван Србије, да наши сународници знају шта је то шта се дешава у Србији, шта је то што неопходно Србији, а онда да заједнички сагледамо шта је то што можемо учинити за оно што јесте наш заједнички именитељ, а то је наша држава Србија.
Важно је да тај дијалог буде заснован на разумевању, поштовању, уважавању, пре свега због период који долазе. Да би дошли до реализације овог циља, некако смо дефинисали три кључна корака. Први корак јесте свакако, да наставимо да Србију приближавамо нашим сународницима који живе ван Србије. Други корак јесте да умрежавамо удружења и кровне организације које окупљају наше сународнике, дакле, које окупљају Србе ван Србије и тећи корак који је јако важан јесте, да ми у Србији разговарамо о овој теми. Јако је важно да актуелизујемо ову тему, и јако је важно да унутар градова, унутар општина разговарамо о овоме. Зато смо разговарали са господином Марковићем и са бројним градоначелницима, председницима општина, да би на прави начин, пре свега, сагледали заједно потенцијале дијаспоре. Сваки град, свака општина, нажалост, има своје суграђане који живе, да ли у региону, да ли ван региона.
Јако је важно да покушамо да направимо заједнички базу података за сваку локалну самоуправу, а онда да успоставимо контакт са тим људима. Различитим пословима се они баве.
Знате, када говоримо о нашим сународницима који живе ван Србије и ја, верујте ми пре свега, себи никада нисам дозволио, а то је дознаке јесу јако важан приход за Србију, али немојте наше сународнике који живе ван Србије да сагледавамо само кроз дознаке, који понављам, јесу веома важан и значајан приход, да их сагледавамо као велике хуманитарце. Они то свакако јесу, и они су ту увек били за Србију, сећате се периода поплава. Хајде да их сагледавамо пре свега, као неког ко има и финансијски, али и људски капитал, и ко је као и ви и ја и сви чланови Владе равноправан патриота и воли своју државу и воли своју тробојку и жели нешто да учини за своју државу и жели нешто да учини за своју тробојку. Дакле, да на прави начин сагледамо потенцијале дијаспоре. То су нека три корака.
Знате, Свесрпски сабор догађај од историјске важности и значаја који је одржан на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића и председника Републике Српске Милорада Додика, је пре свега, дефинисао националне интересе српског народа у 21. веку. Нећу да ширим, покушаћу да будем конкретан, али Свесрпски сабор, ја то са поносом истичем, је изнедрио један меморандум који сам имао прилике да потпишем са својим колегом из Републике Српске, министром Владе Републике Српске, задуженом за међународне односе и Европске интеграције,
35/2ВС/ЛЖ
господином Клокићем, како би заједнички дефинисали и ојачали механизам у реализацији циља а то је да успоставимо сарадњу и још јаче везе са нашим сународницима који живе ван матице.
Одмах да разјаснимо, никада грађани Републике Србије у Републици Српској не могу бити дијаспора, нити грађани Републике Српске у републици Србији могу бити дијаспора, ми смо исти народ и ја сам то много пута истакао и Дрина никада није била река која нас раздваја већ кичма која спаја, један исти народ који живи у Републици Српској и Републици Србији.
Зашто сам говорио о овоме? Дакле, тај меморандум који смо потписали заједно са колегом из Републике Српске, јасно дефинише кораке које ћемо заједно да предузимамо у наредном временском периоду. Ту пре свега мислим на важне и значајне датуме, обележавамо како у Србији, тако и са нашим сународницима ван Србије.
Дакле, 28. јун је Видовдан, али 28. јун је и датум дијаспоре. И већ постај традиција и поносан сам на то, друга година заредом организујемо велико окупљање наших удружења наших организација које окупљају Србе ван Србије, управо овде у Народној скупштини Републике Србије, разговарамо о ономе што јесте сфера њиховог интересовања. Ове године преко 250 удружења и кровних организација из 33 државе и 20 држава које је пратило читав догађај и учествовали у догађају путем зум апликације, јасно дефинисали ставове, трасирали пут којим ћемо заједно ићи у наредном временском периоду.
Даље, 15. септембар је дан српског јединства, слободе и националне заставе, обележавамо га у Републици Србији и Републици Српској, али га обележавамо и са нашим сународницима који живе ван Србије и то није за нас обичан датум у календару, то јесте симбол прошлости и садашњости, и будућности и пре свега увек подсећа на храброст наших предака , али нас подстиче да наставимо да водимо као и до сада мудру и рационалну политику управо зарад потомака који долазе. И да покушам да колико знате, толико и причате, да знате показатеље, другачије би причали и увек имате прилику да се јавите и да одговорите на питања.
Ево ја ћу скратити, хвала још једном. Дакле, где год да одете ван Србије и да разговарате са нашим сународницима, они ће увек инсистирати на подршци у једном, а то је оно о чему сте малочас говорили, језик ћирилица, култура, историја, идентитет и традиција. То су симболи једног народа. Колико знате, толико и причате, али незнање није грех, питајте ако не знате, па ћете добити одговор.
Дакле, увек се на томе инсистира и то су симболи једног народа, ако нема симбола, нема ни нашег народа ма где он живео и у том смислу, јако је важна реализација пројекта, говоримо о језику и ћирилици. Јако је важна реализација пројекта допунских школа, које организује Министарство просвете и ми смо у томе само уз договор са Министарством просвете сагледали какву улогу и како можемо да помогнемо у реализацији тог пројекта када видимо да број заинтересованих ученика иде узлазном путањом. Министарство просвете организује наставу, а ми смо ево другу годину заредом за сваког првака обезбедили бесплатан буквар, за више разреде лектире, 500 библиотека покушавамо да опремимо са неопходном литературом, и према нашој анализи у овом тренутку има 500 библиотека када говоримо о региону и државама ван региона где живе наши сународници.
И да завршим са једним важним пројектом који смо заједно реализовали и то постаје традиција, ево друга година заредом, покушали смо и лично сматрам да акценат треба ставити на представнике те треће генерације, на младе сународнике који живе ван Србије, да их подстакнемо да увек размишљају о Србији да њиховом срцу још више приближимо Србију и покушали смо да направимо пројекат који ће их усмерити ка томе.
35/3ВС/ЛЖ
Мислим да успевамо већ другу годину заредом кроз организацију летњих тематских кампова, ви знате три тематске целине, важно је да се баве темом и ја им никада у Србији нисам пожелео добродошлицу, јер они када дођу овде су свој на своме, ми смо представници истог народа, само сам их увек молио једно, а то је да чувају језик , ћирилицу и да знају да је симбол окупљања и јединства увек српска држава и српска тробојка.
Прошле године, три и по хиљаде малишана је боравило у Србији , а ове године пет хиљада и трудићемо се да из године у годину тај број буде што већи. Ја не сумњам и убеђен сам, они ће потпуно свакако, средње школе и факултете завршити у државама где тренутно живе, али јако је важно да их подстакнемо да размишљају о Србији, да оног тренутка када заврше средње школе и факултете управо то знање искористе овде у Србији, а ми увек да их чекамо раширених руку. Хвала лепо.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Татјана Мацура.
36/1ГД/СЧ16.50 – 17.00
ТАТЈАНА МАЦУРА: Захваљујем, председавајућа.
Мислим да је веома важно питање које је поставио посланик Старчевић, па се надам да ми не замерате што желим да допуним, односно желим да допуним излагање које је имао министар Лончар, јер су подаци које желим да поделим са вама и са грађанима Србије, чини ми се, значајнији од тога да можда некоме украдемо који минут више.
Дакле, ја сам недавно у склопу својих активности обишла Универзитетски клинички центар у Крагујевцу и све информације које долазе у вези са смањењем листе чекања мислим да су значајне да их чују грађани, како у ствари ствари функционишу на терену.
У том смислу, рецимо, Одељење радиологије које функционише у оквиру Клиничког центра у Крагујевцу је апсолутно смањило, односно не постоји листа чекања за онколошке пацијенте. Дакле, скенери раде безпрекорно. Они имају и нову магнетну резонанцу.
Зашто ми је било важно да се јавим? Мислим да је веома важна ова информација за жене које су у великом ризику од настанка карцинома дојке или репродуктивних органа и мислим да је важно да подстакнемо и мотивишемо жене да се у оквиру превентивних прегледа које организује Министарство здравља јаве, закажу своје прегледе и да у сваком смислу и остваре.
Такође, у овој посети обишла сам и одељење на којем се одржава трудноћа и обишла сам одељење био медицински потпомогнуте оплодње.
Мислим да је ово значајна информација, јер веома често се, када је у питању тема био медицински потпомогнуте оплодње, у ствари, Београд посматра као место, што је и логично, јер се ради о главном граду, као месту у коме се ради јако велики број ових захвата. Међутим и Крагујевац бележи сјајне резултате. Дакле, они су други по реду Универзитетски клинички центар који се бави овим поступцима и успешност код жена до 40 година је чак 37%. Ја мислим да је то резултат заиста вредан сваке пажње.
Друга ствар, желим да подсетим да Министарство здравља и у претходним мандатима, а и у овом, наравно, одваја одређена средства, и то не мала, за био медицински потпомогнуту оплодњу која је у Србији на толико високом нивоу да чак ни земље које се налазе на западу Европе, много уређеније, можда економски јаче у односу на Србију, немају толико либералан приступ овој теми.
Такође, имала сам прилику да разговарам и са деканом медицинског факултета и можда једна од најважнијих информација данас када је у питању однос између пацијената и здравствених радника, а то је на почетку свог мандата министар Лончар јасно истакао да ће се посвећено радити на побољшању комуникације на релацији пацијенти и здравствени радници.
Дакле, једини факултет у Србији тренутно медицински који има „вештину комуникације“ као предмет који је обавезан јесте Медицински факултет у Крагујевцу. Дакле, то је на другим факултетима изборни предмет и ја овај пут користим и ову позицију да позовем и друге медицинске факултете да ово уврсте у свој програм, јер ја бих рекла да данас је веома честа појава да незадовољство пацијената можда долази само од тога што немају можда неку релаксирану комуникацију са својим изабраним лекарима.
Посебно ми је драго из угла жена и посебно оних које су, рецимо, у прилици да одржавају трудноћу или пролазе кроз породиљске, порођајне муке, да их тако назовем, да ће ово питање бити високо на лествици приоритета.
Трећу ствар коју желим да поделим са вама, ја сам са министром Лончаром имала један изузетан састанак и мислим да је важна информација и за вас да смо дошли до једног високог разумевања када је у питању положај трудница које самостално обављају делатност и мислим да ћемо у скоријем периоду имати прилике да вас
36/2ГД/СЧ
обрадујемо са још једном добром вешћу, а то је да ће се положај жена које одржавају трудноћу, а самостално обављају делатност, изједначити са положајем жена које су под неким другим уговорима радним и у том смислу надам се да ћемо ускоро имати прилике да разговарамо и о изменама Закона и здравственом осигурању.
Када је у питању политичка воља, немојте да сумњате. Дакле, сва ова питања која сам имала жељу да поделим са вама како изгледа ситуација на терену, дакле, постоји висока политичка воља, али не само воља, заиста се то и реализује у пракси.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има народни посланик Живота Старчевић.
Изволите.
ЖИВОТА СТАРЧЕВИЋ: Хвала свим министрима.
Министре Миличевићу, и лично сам имао прилику да се уверим колико кампови које је ваше министарство организовало значе деци на примеру кампа који сте организовали у Јагодини. Деца из дијаспоре упознају земљу Србију, упознају своје другаре овде и то је заиста од великог значаја.
Поменули сте дознаке. Заиста, дознаке колико год да су велике нису од највећег значаја за сарадњу са дијаспором, у контексту Декларације Свесрпског сабора коју смо усвојили недавно и овде у парламенту. Идентитетска питања су такође важна која сте споменули и ту видим и улогу вашег министарства и Министарства просвете у очувању ћириличног писма, српског језика и других националних обележја и идентитета.
Међутим, оно што је јако важно и оно што сте и ви поменули, ми из Јединствене Србије јако пуно полажемо, јесте одржавање тих релација и конекција са нашим људима у иностранству, јер ми имамо јако пуно утицајних људи у иностранству.
Имамо чланове парламената богатих људи. Једноставно, Драган Марковић Палма велики део свог политичког деловања је усмерио у том правцу јачања тих веза и конекција и мислим да ту треба да порадимо више.
Просто, да цитирам, ти људи имају доста капитала. Србија је земља која је тренутно са највише директних страних инвестиција у региону и мислим да и наши људи који су стекли капитал време је да престану да буду гастербајтери у иностранству, како каже Драган Марковић Палма, већ да буду послодавци у својој држави.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има народни посланик Александар Јовановић.
Изволите.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Здраво живо, Владо Риа Тинта.
Питање је за госпођу Ђедовић.
Управо сам завршио разговор са мештанима села Слатина, који су вас пуно поздравили. Чукару Пеки, један кроз један, власништво „Zijin Mininga“, рудник који сте поклонили Кинезима, који годишње произведе две и по тоне злата са тенденцијом да то сваке године буде и више, произведе 120.000 тона бакра.
Шта се десило са двадесетак породица из села Слатина? Пре четири године упадају Кинези, иде Закон о експропријацији… Да би народ знао како то изгледа, то је када те протерају са своје земље. Упадају Кинези на њихове поседе. Метла. Следи Закон о експропријацији, следи прича о пореској управи која прописује минималну цену земљишта, а та минимална цена на коју су они морали да пристану, тај новац још нису добили. Дакле, остали су и без земље и без пара. Пет година се суде са кинеском фирмом „Zijin Mining“. Зашто? Зато што госпођа Ђедовић и сви ви патриоте који сте смислили, осим што сте дали злато Кинезима, од кога имамо пет посто рудне ренте, да дате и земљу.
36/3ГД/СЧ
Дакле, кинеска компанија „Zijin“ је уписана у катастар као трајни власник наше земље. Ком то патриоти је пало на памет?
Дакле, питају вас мештани Слатине када ће они добити своје паре. Све што траже јесте њихов новац. Са земље сте их протерали. Сада траже накнаду за оно што је њихово, њихова дедовина.
Оставили сте их, бре, без дедовине. То исто следи и људима из Горњих Недељица, тамо где је ова власт намерачила да оно мало људи што је остало да живи у овој земљи, који нас хране, у селу који произведе милион литара млека, сруши и нестане тако што ће Рио Тинто, као што пише у Пројекту „Јадар“ за потребе будућег рудника морати да расели наше становништво. Толико о томе.
Господине Лончар, за вас је следеће питање.
Ви сте врло оштро кренули према лекарима због листе чекања 70.000 људи који чекају на операцију кукова и вештачких колена. Да ли сте ви свесни какав сте ви притисак сада додатни извршили на медицинске раднике који су и овако под великим притиском грађана зато што систем не функционише? Да ли треба сваки пут…
Молим вас ако можете овог да утишате?
Дакле, ви сте извршили притисак и овако бесних грађана који чекају деценијама на операције кукова и вештачких колена, јер сте оптужили лекаре да су они криви због тога и сада чекамо Вучића да дође из Њујорка са чаробним штапићем. То је ваша политика.
37/1БН/ЈГ17.00 – 17.10
ПРЕДСЕДНИК: Истекло вам је време, имате три минута.
После имате још два минута.
Хвала вам.
Реч има министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Ја сада вас нисам најбоље разумео да ли се ви залажете да се реше листе чекања или да се не реше?
Знате шта, ја поштујем грађане који су гласали за вас и имам велико поштовање према њима, али што се тиче вашег мишљења после свега шта радите, шта причате, мени стварно то мало значи. Ви у року од три сата промените пет мишљења и онда не могу да стигнем да то све...
Што се тиче Вучића, када га помињете, требало би да устанете. Ви да живите још седам живота, не можете да направите резултате које он направи за месец дана. Према томе, то би требали да имате на уму.
Што се тиче листе чекања, драги грађани Србије, уважавам вас који сте гласали за њега и вама желим да кажем да су сазрели услови да се реше листе чекања. Сваки медицински радник, лекар, сестра, техничар, немедицински, који учествује у томе и то се дешава ван радног времена, то се дешава викендом, биће плаћен. Али, постоји норма која мора да се одради у току радног времена. Не можете да ми кажете да неки клинички центар, клиничко-болнички центар или једна озбиљна болница да је нормално да уради три операције кука за недељу дана. И да дође господин Тута да их брани да они не треба да раде. Разумете ли?
Према томе, следећи пут размислите коме дајете глас.
Ми се залажемо за здраву Србију, залажемо се за решавање листе чекања и залажемо се да на време откријемо све проблеме, да би могли да их решимо. Ви одлучите за шта сте? Ми вам то нудимо. Ако желите што вам господин Тута нуди, прихватите то. Хвала вам.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Адријана Месаровић.
Изволите.
АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Извињавам се колегиници Ђедовић, обзиром да се и она јавила за реч.
Ја ћу кратко, а везано за приватизацију РТВ Бора, чувеној кинеској компанији „Zijin Mining Group“. Па, након неуспешне приватизације коју сте ви спровели 2007. године и након што тадашњи купац није испоштовао ниједну од уговорних обавеза, морали смо да раскинемо, односно раскинули сте уговор за неадекватно спроведену приватизацију, а ми смо нашли једног солвентног, једну од највећих компанија на свету која се бави овом делатношћу која је инвестирала 1,26 милијарди долара у ову компанију, подигла Бор на ноге, подигла ову компанију на ноге и данас запошљава преко 6.000 запослених, на понос свих нас.
Ја сам пре неких месец дана боравила и у Сјамену и посетила рудник „Zijin Mining Group“ и ове компаније и разговарали о будућим улагањима. Оно што је најважније истаћи да поред тога што запошљавају преко 6.000 грађана у нашем Бору и што је животни стандард наших грађана у Бору потпуно другачији и на једном далеко вишем нивоу и што град Бор приходује по основу свих такси и пореза, пореза од зарада за све ове запослене, ово је променило и економску слику Србије, имајући у виду да је „Zijin Mining Group“ један од највећих извозника, а очекују се свакако у ближој будућности и нова велика улагања која ће се такође одразити и на економску слику Србије и свакако на нас БДП. Хвала.
37/2БН/ЈГ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.
ДУБРАВКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Хвала.
Ја бих само да се надовежем што се тиче уопште партнерства које Србија има са групом „Зиђин“.
Пре свега, Србија је стратешки партнер у том пројекту са 37% власништва, што не смемо да заборавимо.
Молила бих народне посланике да не добацују, него да имају толико стрпљења да саслушају и да не шире агресију у овом парламенту.
Оно што је засигурно, а чули смо овде и претходних дана да су процењене вредности резерви управо у руднику који је поменут 14 милиона тона бакра или 300 тона злата, што апсолутно није тачно. Износе се по ко зна који пут нетачни и неистинити подаци. Резерве су за сада оверене три или четири пута мање, тачније три и по милиона тона бакра и 110 тона злата, што је свакако значајно.
Оно што није јасно ником овде да ли се опозиција заправо залаже за ту експлоатацију или не залаже, пошто с једне стране прича колико се производи и како то тобож није добро, а с друге стране колике су резерве.
Морам да нагласим да на пет лежишта оверених резерви управо је компанија где је Србија стратешки партнер, а на само једном лежишту оверених резерви је компанија где Србија није стратешки партнер.
Оно што желим такође да нагласим да се рударске активности, у складу са законом, изводе на земљи за коју мора бити завршена експропријација и то је процес који је апсолутно транспарентно вођен и у компанији где држава има удео, апсолутно никаква земља нити је поклањана, нити ће бити поклањана било коме.
Што се тиче приватника који су својом вољом продавали своје парцеле, то је нешто апсолутно на шта држава није, нити може да утиче. Воља две стране да неко нешто прода, да неко нешто купи, апсолутно је воља две уговорне стране. Али, то можда народни посланик који поставља питање врло добро зна, а помиње Горње Недељице, јер је управо он дао на поклон господину Кокановићу део земље, па онда су тобож постали…
(Александар Јовановић: Обрнуто је.)
Ви се договорите да ли је на једну страну или на другу страну. У сваком случају, кад нисте могли да се договорите са компанијом Рио Тинто, онда сте почели тобож да се залажете за животну средину, исто као што је ваш велики саучесник професор Ристић почео да се залаже против малих хидроелектрана након што је у Комисији за ревизију дао одобрење за изградњу десетине таквих.
Тако да, договорите се шта је принцип и да ли уопште имате било које принципе, а мислим да грађани Србије врло добро виде да од тих принципа нема ништа.
Причате о неком расељавању у долини Јадра, апсолутно расељавања никаквог нема. Сва земља која је била потребна, у смислу где су људи живели и насељени, је стављена на располагање, односно продата. Значи, расељавања нема, немојте да плашите људе, немојте да застрашујете људе и немојте да ширите неистине.
То се договорите, ко је желео да прода земљу, па није успео или није дошао до задовољавајуће цене, па онда постао највећи противник овог пројекта.
Тако да, мислим да је веома јасно, а то је и грађанима јасно, да имамо 2.200 додатних запослених у Бору и Мајданпеку, да су буџети локалних самоуправа повећани неколико пута, то је неоспорно и то грађани апсолутно врло добро знају, да плата иде и до 144 хиљаде динара, што је такође чињеница, да исто тако и пољопривредници имају
37/3БН/ЈГ
користи управо од те велике компаније, јер продају своје производе, између осталог, и свима онима који су додатно запослени, али и компанији да може да апсолутно у оквиру свог рада искористи и одређене локалне производе који се производе у том делу Србије. Тако да, мислим да би било боље да се информишете, били бисте више кредибилни и апсолутно би вам грађани барем мало више веровали. Хвала вам.
38/1ТЂ/МЈ17.10 – 17.20
ПРЕДСЕДНИК: Реч има министар Весић.
Изволите.
ГОРАН ВЕСИЋ: Слушали смо од министарке Хандановић о томе како постоје двоструки аршини, о томе како они који издају дозволе за мини хидроцентрале после се буне против њих, о томе како они који аплицирају за дозволе за мини хидроцентрале, када их не добију, постају њихови највећи противници. Имаћемо прилику вероватно да причамо, да видимо како они који предлажу закон, који се буне и који грађане убеђују како нигде у Србији не треба копати било шта што има везе са рударством на крају предлаже закон, како само неких 140 хектара треба копати, а све друго је дозвољено и то кажу онда привремено док они не дођу на власт, јер и онда ће и то бити у реду.
Чули смо и министра Лончара о прегледима, о томе како изгледа не треба да се људи прегледају превентивно. Најбоље да се онда нико не прегледа и то смо чули, али нисмо добили ни одговор ни на једно питање. Људи, а шта је са Мишом Ћускијом? Ја поставих питање овде пре неколико месеци - шта је са Мирославом Ковачевићем, званим Миша Ћускија, кумом господина Јовановића, који је посекао усред Београда, поред парка Шумице, 461 стабло? Показивао сам слике како је то изгледало пре градње, како то изгледа сада. Видели смо и оне базене на врху зграде и видели смо све како то сад изгледа, и то је пример, и то је оно чему не треба да се чуди моја колегиница Хандановић зашто имају двоструке аршине.
Значи, кум господина Јовановић може да сече стабла, то није никакав проблем, не једно, већ 461 стабло, може да уништава зеленило, а господин Јовановић се сад не буни, сад ћути, тада заиста ћути и оправдава свој надимак и тада нема ни једне речи, не чујемо да се неко везивао за дрвеће, не чујемо да се неко бунио, не чујемо да је неко издавао саопштења, да је неко претио, упадао у Скупштину града, у Скупштину општине Вождовац, причао како је то скандал, како је то екоцид. Не чујемо ништа од тога. Тамо где је кум тамо може, а тамо где неко други ради, ако није кум или ако није пријатељ или финансијер, тада не може и зато не треба да се чудите што имају двоструке аршине, што једно раде, па то после тога нападају и то је нешто што се редовно дешава.
Данас током расправе смо чули причу о томе како је изграђено више аутопутева од 2000. до 2012. године, него после 2012. године. Нисам био ту данас, јер сам имао обавезе, али да вам кажем од 1976. године до 2012. године у Србији, значи за 48 година, изграђено је 596 километара аутопутева, а од чега највећи део до 1990. године. Не највећи део, већ више од три четвртине, до 1990. године за време постојања Југославије.
Од 2012. године до данас, до овог тренутка, изграђено је 468 километара путева и сасвим сигурно ће до краја ове године бити завршено још 129 километара аутопутева и брзих саобраћајница што је 597. Значи, за 12 година, до краја ове године, имаћемо 597 километара изграђених аутопутева и брзих саобраћајница, а пре тога за 48 година, од којих је највећи део изграђен до 1990. године, имали смо укупно 596. Значи, четири пута брже, 48 подељено са 12 је четири, што само говори о томе колико се сада више гради, а до краја 2026. године, рачунајући и ових 129 за крај ове године, биће изгрђено скоро 460 километара аутопутева, брзих саобраћајница. Добро је да се сви поносимо и да причамо о томе како је нешто изграђено скоро 460 километара аутопута и брзих саобраћајница.
И добро је да се сви поносимо и да причамо о томе како је нешто изграђено за време Југославије, јер тада се нешто и градило, али немојмо да поредимо време када се није градило са временом када се гради и никада се више није радило и никада се више не гради, што не значи да не поштујемо оно што је грађено из 1976, 1980. и 1981. године, и то је увек тако.
38/2ТЂ/МЈ
Чули смо пре неки дан у Скупштини како не признају да су изграђени путеви. Чули смо да кажу – све што кажете да се гради то је у футуру. Опет да поновим 25. новембра биће пуштена у саобраћај брза пруга између Новог Сада и Суботице, дужине 108 километара. Ко не верује, и то сам обећао јавно, и то ћу урадити, послаћу свим посланицима карту за ту прву вожњу, па ко не верује може ваљда сам да се увери, па када види да иде воз, када види да та пруга ради, онда ће ваљда да поверује да та пруга стварно постоји. Ја не знам шта другачије да урадимо.
Можемо до 15. децембра да пошаљемо, да организујемо и аутобус, може да буде панорамски, какав хоћете, ако буде лепо време, па да се провозамо од Кошева, Кошеви су место после Крушевца, прво до Трстеника, скоро 20 километара, 19 километара 950 метара, и после додатних девет километара 860 метара од Трстеника до Врњачке бање, па да видимо, људи, да има аутопут и до Врњачке Бање. Не знам како другачије да убедимо људе.
Они људи не верују да се то дешава, па можемо да организујемо аутобус, исто ће бити средином децембра, да се провозамо 54 километра брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице, па да прођемо кроз сва она места, па да видимо да ће бити изграђена та саобраћајница. Ту су посланици из тог краја. Ту је и Наташа, и Кена, па могу да кажу да смо у последње две године реконструисали Цариградски друм који није реконструисан 50 година, а који је иначе био једини пут вековима од Београда према Цариграду док није изграђен аутопут.
Можемо већ у октобру месецу да дођемо до Ваљева, 5,8 километара биће завршено од петље Дивци, па можемо до Горњем Милановца, 9,5 километра, и то се завршава већ у октобру. Ко не верује, људи, не знам да ли постоји неки доктор, да питамо министра Лончара да људе који не верују убеди да нешто постоји. Не знам да ли је то за ове прегледе или не, али да видимо, људи, стварно да покушамо да објаснимо људима да се нешто дешава. Не кажем да се све ради најбоље, можда има и неких грешака, можда се и закасни, има сигурно и места критици, али хајде да то некако решимо једном за увек.
То су исти двоструки аршини који постоје као у случају господина Мише Ћускије. Значи, овде имамо исти проблем, проблем да нас убеђују да постоји зеленило тамо где не постоји. Значи, убеђује нас да нема зграде, да нема оних базена на врху зграде, да човек није изградио зграду, затворио парк, ту је одмах и школа, да је деци отето игралиште и убеђује нас да постоји зеленило и ми дођемо и видимо зграду. Ја не знам шта да радимо. Једино да организујемо једну екскурзију и да посетимо те зграде Мише Ћускије и да људи виде да је заиста ту кум од господина Јовановића посекао 461 стабло. Ја не знам, заиста, можда то није за господина Лончара. Не знам, али морамо да нађемо како да ове људе убедимо да се нешто заиста урадило.
Ми смо чули приче и да аутопут Милош Велики не постоји. Хајмо само да причамо реално оно што јесте. Дакле, и тиме бих да завршим, ја мислим да је време да ми сазнамо зашто двоструки аршини. Ако се неко залаже за екологију, онда треба да се залаже за екологију и када је његов кум у питању и када је неко други у питању. Да ли се сећате протеста који је током августа организован управо од ових који сада предлажу закон где кажу – може свуда да се копа у Србији, али не може само у Јадру, а све друго може, а причали су да не може нигде. И то што не може, не може привремено. Значи, и то ће једног дана да може и они кажу – ми смо против напретка. Значи, ово јесте напредак, о томе причамо, али напредак не сад, него ако може за годину, две.
39/1МО/МП17.20 – 17.30
Е, сада да причамо о томе, видели сте када се десио тај процес да су ти лажни еколози блокирали станицу „Прокоп“ и најеколошкији вид превоза, воз, који не загађује животну средину. Значи, од свега што су могли да ураде у Београду, а све што су урадили било је противзаконито, као што видите, све је толерисано док није међународна пруга блокирана и док није пут међународни блокиран, они су изабрали да блокирају најеколошкији вид превоза, воз. И то електрични воз. Е, то вам говори о томе. Е, то су ти двоструки аршини које слушамо, тако да је време заиста да чујемо одговоре и на та питања и да чујемо како је могуће да кум господина, лажног еколога Јовановића, може да посече 461 стабло, да уништи шуму, да уништи део поред парка Шумице, да отме деци игралиште, а како је могуће да неки други људи то не могу и да видимо како то да решимо. После можемо да решавамо ове ствари како да виде оно што се изградило, да убедимо људе да нешто заиста постоји. Да када ходају по путу заиста верују да то није 3Д пут, него стварно постоји пут и да је то тако.
Тако да ја бих волео да ми добијемо одговоре и на та питања. Тачно је да је ово време када посланици постављају питања, ми слушамо са пажњом питања, као што видите, министри одговарају са великом пажњом, али са друге стране мислим да је време да они који постављају питања такође одговоре и да то показује какав је кредибилитет њихових питања. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Министар Мартиновић, изволите.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, ја сам већ више пута изнео свој став да Република Србија, као и свака друга држава на свету треба да искористи своја рудна богатства, треба да искористи своје минералне сировине, да то раде све развијене државе света и да нема разлога да то не радимо и ми.
Стицајем околности на територији Републике Србије пронађена је једна минерална сировина која се зове јадарит. Из тог јадарита може да се екстрахује литијум, од литијума се праве литијумске батерије за мобилне телефоне, за електричне аутомобиле.
Рекао сам пре неки дан у начелној расправи о ребалансу буџета, данас постоји на стотине компанија у свету које се баве производњом мобилних телефона, које се баве производњом електричних аутомобила, а са друге стране засипају нас свакога дана неистинама, да не кажем лажима, како нигде на кугли земаљској не постоји рудник литијума.
Додуше, чули смо од народног посланика који је поставио питање да ипак негде постоји рудник литијума, али каже у Чилеу, у пустињи и само ту постоји. Када би то тако било онда би то практично значило да је Чиле отприлике држава чија је површина половина земаљске кугле, јер немогуће да Чиле, пошто само тамо наводно постоји рудник литијума, будући да само тамо постоји рудник литијума, све светске компаније које се баве производњом мобилних телефона, електричних аутомобила, тај литијум добијају само из Чилеа.
Колико је то бесмислено, мислим да је јасно и деци у основној школи. Дакле, постоје рудници литијума у свету, али овде постоји потреба да се Република Србија заустави у свом економском развоју тако што се грађани Србије константно плаше засипањем различитих дезинформација како ће због тога што ћемо да експлоатишемо наша рудна богатства и наше минералне сировине, да уништимо здравље људи, да ће хиљаде и хиљаде људи бити како они кажу протерано а својих огњишта, како ћемо да уништимо ваздух, реке, језера, пољопривредно земљиште и како ћемо од целе Србије да направимо једну пусту земљу само због тога што смо ми наводно, чланови Владе
39/2МО/МП
Републике Србије плаћеници Рио Тинта. Дакле, они који су стварно плаћеници и који су плаћени да плаше грађане Србије потребом да Република Србија искористи све своје минералне сировине кажу за нас да смо плаћеници.
Зашто је важно да Република Србија искористи све своје потенцијале, укључујући и минералне сировине, укључујући на крају крајева и тај литијум? Зато што ниједна економија на свету не може да буде снажна, јака, нема будућност ако нема снажну индустрију. Снажне индустрије између осталог нема без развијеног рударског сектора. Србија се бавила рударењем још у средњем веку. Немањићи су доводили немачке рударе, Сасе, између осталог у рудник Ново Брдо на КиМ и од тих времена, па до дан данас српски народ, Србија, на крају крајева и она велика Југославија има заиста дугу, дугу традицију рударења. Да није било рудника замислите шта би било са, ако говоримо о садашњој Републици Србији, са појединим београдским општинама као што је Лазаревац, Обреновац, Лајковац, шта би било са Бором, са Мајданпеком, да не говоримо о рудницима у БиХ који су такође интензивно експлоатисани у бившој Југославији. Шта би било рецимо са једном Зеницом итд.?
Када имате јаку индустрију, онда имате и снажну пољопривреду. Када имате јаку индустрију, онда имате већи буџет. Када имате већи буџет, онда можете и више новца да издвајате између осталог за подстицаје пољопривредним произвођачима. Зато сам се јавио за реч. Да људи схвате да је све ово јако повезано једно са другим. Индустрија, рударство, пољопривреда и да су то и те како компементарне делатности.
Ми смо ових дана могли да чујемо од представника опозиције како држава Србија не води рачуна о пољопривредним произвођачима иако смо им више пута покушавали да објаснимо, али то су људи којима није баш једноставно да се неке ствари објасне, да имамо никад већи аграрни буџет. Дакле, са овим ребалансом буџета наш аграрни буџет, а када кажем аграрни буџет, то су само мере подстицаја за наше пољопривредне произвођаче, износи 100.581.000.000 динара. Ако кренемо са експлоатацијом литијума, а верујем да хоћемо, ево имам право да то изнесем као свој лични став, ако се покаже да је то безбедно по живот и здравље људи, по животну средину, онда можете да замислите колико ће да порасте наш БДП, колико ћемо да имамо већи буџет, а самим тим колико ћемо новца моћи више да издвајамо и за пољопривредне произвођаче, и за ратаре, и за сточаре, и за воћаре, и за виноградаре, и за пчеларе, и за људе који поседују рибњаке итд.
40/1МЗ/ЦГ17.30-17.40
Господин Алексић, кога не видим данас у сали, односно не видим га сада у сали када се постављају посланичка питања и када чланови Владе одговарају на посланичка питања, рекао ми је пре паузе у 15.00 часова да Србија не издваја довољно за пољопривредне произвођаче, зашто се не угледамо на поједине земље ЕУ које издвајају много више, помињао је свињске главе, како их ми немамо, а Вучић их је наводно измислио, итд.
Даме и господо народни посланици, мислим да је фер када неко тако нешто каже да грађани Србије знају колико је тај неко…
(_____________: Срам вас било.)
Па срам вас било. Сада ћу да вам кажем и зашто треба да вас буде срамота. Зато што с једне стране кажете како не издвајамо довољно, само полако, немојте да будете нервозни. Што би рекао председник Хрватске Зоран Милановић – хипервентилирате. Полако, смањите мало тај ваш набој. Све ћу да вам објасним.
(_____________: Ко си бре ти да нам објасниш?)
Ја сам министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и причам о питању које сте поставили, а које је повезано, између осталог, и са ресором који тренутно водим.
Дакле, господин Алексић је изразио своје незадовољство аграрном политиком Републике Србије и критиковао је Владу Републике Србије и Министарство пољопривреде да не издвајамо довољно новца за подстицаје за наше сељаке, за наше фармере.
Даме и господо народни посланици, ја сам већ рекао, поштено је када неко тако нешто каже, да истовремено каже колико је он…
(Народни посланик Александар Јовановић добацује.)
ПРЕДСЕДНИК: Министре, можете ли само један секунд? Ја вас молим, ви сте поменули пољопривреду.
(Александар Јовановић: Не, нисам.)
Да, да. Цитираћу: „Горње Недељице производи милион литара млека“. Сада ови људи овде као Влада Републике Србије и ови људи овде као већина у Народној скупштини Републике Србије желе ваљда све то да униште да би имали рудник литијума. Ја мислим да је врло релевантно да министар пољопривреде одговори и на то питање. Ја вас молим само за мало стрпљења. Заиста вас молим само за мало стрпљења. Хвала вам.
Наставите, министре.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Захваљујем, госпођо Брнабић.
Мислим да је поштено када неко критикује Владу и Министарство да не водимо добро аграрну политику, а зна колико је добио новца, да то јавно и каже. Пошто господин Алексић неће то да каже, ево, дозволите да вам кажем колико је та лоша, корумпирана Влада коју је саставио Александар Вучић од нас крпа, незналица, оваквих, онаквих, да, ушатих, ружних, глупих итд, колико је та зла Влада, односно колико су све те зле владе издвојиле новца за пољопривредну производњу којом се бави господин Мирослав Алексић и његов брат Иван Алексић.
Грађани Србије то треба да знају. Не задирем ни у чију приватност. Рекао сам и господину Алексићу пре паузе – драго ми је што је добио овај новац. Што се мене тиче, нека га добије још. И добиће га. Само нека поведе рачуна да му документација буде уредна. Добиће новац, као што је добијао свих претходних година. Сада, колико је добијао?
(Александар Јовановић: Шта је ово? О чему говори? Прекините ово.)
Године 2015. за противградну мрежу са носачима добио је 440.153 динара. За пољопривредну машину, Кено, ти знаш о чему се ради, „атомизер“, за „атомизер“ је
40/2МЗ/ЦГ
2016. године, пазите, 2016. године председник Владе је био баш тај Александар Вучић, кога Мирослав Алексић толико не воли, добио је 88.666 динара. Године 2017. за трактор, за нови трактор држава Србија му је дала 893.833 динара, скоро па милион динара. За носаче за противградну мрежу 2017. године, то је била Влада госпође Ане Брнабић коју су нападали и дан-данас је нападају, вређају, да је оваква, да је онаква, да је заступник интереса ове или оне компаније, дакле Влада госпође Ане Брнабић господину Мирославу Алексићу за носаче за противградну мрежу издваја 385.451 динар. Године 2022. такође Влада госпође Ане Брнабић за противградну мрежу господину Алексићу издваја 655.461 динар.
Сад пазите, има један мали детаљ. Тадашња министарка пољопривреде је била толико коректна, ја сам проверио документацију, да је захтев господина Мирослава Алексића за подстицаје ове од 655.000 динара, 2022. године, захтев је прихваћен, иако је задоцнио са подношењем захтева, па му је упућен допис да допуни документацију, иако то нисмо морали да радимо, да допуни документацију и да мимо законом прописаног рока ту документацију достави. Он је то урадио. Министарство му је исплатило 2022. године тих 655.461 динар. Године 2023. за засаде јабука добио је 1.121.298 динара. За подстицаје по хектару 2023. године…
(Славица Радовановић: Јел можете да прекинете ово? Нема смисла.)
А зашто да грађани Србије не знају колико је један народни посланик који се бави пољопривредном производњом добио подстицаја од своје државе? Па мени је драго што је добио. Мени је драго што је добио. Објаснићу вам зашто је важно да разговарамо…
ПРЕДСЕДНИК: Извините само још један секунд, министре, само да кажем.
Ја вас молим да седнете.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Не причам ништа ружно.
ПРЕДСЕДНИК: Молим вас да седнете. Хвала вам што сте сели. Још народни посланик Јовановић да седне и да сачека још својих додатних два плус два минута и биће све океј. Да вам кажем, да вам објасним, ја овај Пословник који треба да поштујем и примењујемо нити сам писала, нити сам учествовала у његовом писању, нити је било ко од ових људи овде учествовао у писању. Демократска норма је да смо наставили да примењујемо онај Пословник који је давно нека друга већина, а коју сте ви правили, писала, из неког разлога. Претпостављам зато да дозволе министрима да кажу оно што мисле да је релевантно. Не видим да говори било шта увредљиво, не видим да говори министар било шта од оних података који су тајни.
(Славица Радовановић: Ово није на дневном реду!)
(Ана Јаковљевић: То су неистине!)
Е сад, ако су неистине, вама то иде наруку, ако су ово неистине, иде вам наруку, дивно онда ако министар прича неистине, колико вечерас ће се огласити Мирослав Алексић, рећи да то није тачно, тужити министра и таман министар да изгуби кредибилитет.
41/1ЈЈ/ЉЛ17.40-17.50
У сваком случају, по овом Пословнику који ја морам да примењујем, зато што је ово демократска институција и највиша од свих демократских институција, министар има право да прича.
Министре, ја вас молим да приводите крају, да би наставио господин Јовановић, па сви остали народни посланици. Изволите.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Даме и господо народни посланици, сад пазите колико су ови који нам стално добацују лицемерни. Јуче је лидер опозиције и власник мандата свих ових људи Драган Ђилас износио колико коштају одела, кошуље, фармерке, председника Републике Александра Вучића. Па је онда показивао - ево, погледајте, фармерке коштају 2.000 евра или 2.000 долара, ево, погледајте, патике коштају толико и толико, ево, погледајте, одело кошта толико и толико. Е, сад, кад кажете колико је држава Србија дала из буџета пара свих грађана Србије једном народном посланику из опозиције који се бави пољопривредом, то је јерес, не смете о томе да говорите, то је задирање у приватност. Али, зато Александар Вучић нема право на приватност, он нема право да носи панталоне, нема право да носи одела, нема право да носи кошуље, али зато господин Алексић има сва права.
Да ја наставим даље, довољно сам дуго у овом парламенту да знате јако добро да не можете да ме деконцентришете, тако да ви само наставите даље да добацујете, 2023. године…
(Ана Јаковљевић: То је срамота колико си у парламенту.)
Тако је народ хтео, шта ја да вам радим.
Народ који је гласао за листе на којима сам био.
Дакле, 2023. године господин Алексић је добио за мере подстицаја у биљној производњи 54.000 динара и у овој години, 2024. години, 80.206 динара. Сума сумарум, од 2015. до 2024. године три милиона 719 хиљада 158 динара. Али није ту крај.
Брат Мирослава Алексића, Иван Алексић, само полако, сад ћу да вам објасним зашто ово спомињем, кад будемо користили све наше минералне сировине, Мирослав Алексић ће добијати два, три, пет пута више. То је у његовом интересу. Ја то покушавам да вам објасним, а ви сте толико нервозни.
ПРЕДСЕДНИК: Министре, молим вас да не спомињете ничијег брата. Молим вас. Ако постоји једна ствар где је црвена линија, то је свакако црвена линија.
АЛЕКСАНДАР МАРТИНОВИЋ: Исто је добио скоро милион динара од државе Србије, нећу да наводим зашто и због чега, има дестилерију.
Хоћу да вам кажем следеће. Људи који критикују Владу Србије и кажу да водимо лошу аграрну политику, који нам кажу да не треба да копамо литијум, који кажу да треба све да стане, да не треба да правимо ауто-путеве, да не треба да правимо железнице, да ништа у Србији не треба да се ради, истовремено од те државе Србије редовно наплаћују сва права која им по закону припадају.
Ја против тога немам ништа, само желим да грађани Србије знају колико се држава Србија брине о нашој пољопривредној производњи, о нашим домаћим произвођачима и да не водимо уопште рачуна о томе да ли је неко посланик власти, опозиције, да ли се бави политиком или не.
Кад будемо још више користили наше минералне сировине, још више користили наша рудна богатства, господин Мирослав Алексић и сви други пољопривредни произвођачи у Републици Србији добијаће још много, много више новца да би унапредили своју пољопривредну производњу, да би купили нове тракторе, нове прикључне машине итд.
41/2ЈЈ/ЉЛ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Реч има народни посланик Александар Јовановић.
Сада имате два минута, па онда имате још два минута.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Само полако.
Ја не знам да ли сте ви овде чули за филм који се зове "Како сам систематски уништен од идиота"? Вероватно сте чули.
Да се обратим овом лепотану овде, министру грађевинарства. Господине Весићу, јел видите ово? Ово су "Шумице", снимак је од пре неколико дана, ортофото снимак. Немојте да лажете да је било ко посекао 468 стабала. Знате шта значи посећи 468 стабала? Направите пустињу. А ви сте познати по томе да кад год видите дрво, хватате се ко тасманијски ђаво за моторну тестеру. Гурнули сте Ракитску реку у цев. Ви ћете да робијате за сваку несталу реку. А сада ћу да наставим даље.
Господине Лончар, ви мени кажете да стојим мирно кад поменете Александра Вучића. Ево, ја вама сад кажем пред свима - вама би било боље да престанете да клечите. Кад се појави Александар Вучић, ви клекнете. Будите човек, имате ли ви достојанства, имате ли ви своје мишљење?
Ја сам вам само рекао - шта сте изазвали тиме што сте оптужили лекаре због тога што систем не ваља? А за то сам добио увреде. То је ваш стил.
Госпођо Ђедовић Хајдановић, да вам кажем нешто Чукару Пек је један кроз један власништво Кинеза. Ја сам само то рекао и због тога су људи који су до сада живели својим нормалним животом од пољопривреде остали без своје земље, захваљујући томе што сте ви Кинезима ту земљу поклонили, а то није ваше. Сада питање за вас, чију то земљу поклањате бре? Чији то Београд ви поклањате Весићу? Офшор компанијама? Чије је ово злато? Шта ми имамо од тога? Имамо расељавање и тровачницу, 15.000 мртвих, господине Лончар годишње од последица загађења ваздуха, Светска здравствена организација, а ви се бавите Јадром, где ће све бити уништено као што сте све и уништили.
А ви госпођо Брнабић, нисте ми одговорили на питање, колико кошта Јованкина вила која је сада ваше приватно власништво? Одакле вам бре милиони за ту вилу? Хајде, одговорите сада да сви чујемо то. Правите се блесави, ви сте систематски уништили и људе и земљу и природу, од вас беже и птице и рибе и људи. То сте ви. Ви сте непријатељи ове земље.
ПРЕДСЕДНИК: Моја грешка, извините, господине Јовановић, имате још времена, моја грешка, имате до три минута, минут вам још дајем. Извините, молим вас.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Ви ми дајете минут? Значи, ви сте ми дали сада минут? А ко сте ви да ми дајете било шта? Па, нисте ви овде ту да дајете било коме шта, госпођо Брнабић?
ПРЕДСЕДНИК: По Пословнику. Извините, Пословник вам је дао још додатни минут.
АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ: Пословник ми је дао. А ко је вама дао вилу горе Јованкину? И, одакле вам паре за ту вилу? Колико кошта? Хајде, реците ми колико кошта та вила и базен? Срам вас бре било, ко вас је скрпио такве. Е, имате ли ви бре људско достојанство? Клечите пред Вучићем сви и мислите да ће неко да вам ћути.
Будите сигурни, нећете копати јадарит у Горњим Недељицама, горе у Горњим Недељицама мора да се настави, то је све што тражимо.
А грађанима да поручим, ево беже од седнице. Немамо појам, када сте планирали да причамо о литијуму? Шта је, појела маца језик? Бежите од свега, све што знате јесте да се богатите, екипа са Дедиња, не зна шта ће са парама док народу нуди два јаја дневно. Срам вас било, то сте ви.
41/3ЈЈ/ЉЛ
ПРЕДСЕДНИК: Сад вам је истекло време.
Посланиче ја вас још једном молим да прочитате Пословник. Дакле, имате три минута ви за постављање питања, па онда чланови Владе одговарају, па ви онда имате још три минута за постављање питања, не дам вам ја, мислим ја могу да вам да и ја бих вам дала 30 минута.
(Александар Јовановић: Много сте јаки сви, имате паре. Срам вас било.)
Молим вас немојте да псујете. Онда ви имате још два минута за закључак. Тако да то је некако тако.
Онда када питате нешто реторички, па онда кажете министрима - маца појела језик, знате, ви док причате та три минута, они не могу да одговарају. Дакле, сад није ово дијалог.
42/1ВС/МТ17.50 – 18.00
Е сад, што се тиче виле, ево реците ви мени, народни посланиче, ево пред свим грађанима Републике Србије пошто нас сви гледају, а ово већ трећи пут износите ту лаж, реците ми – када се покаже да нисам купила ту вилу јер, под један, ја такве новце вероватно никад у животу нећу имати, ни ја, ни моја породица, не бих имала ни појма колико кошта, а под два, знате ово није таква ни Влада, ни државна администрација да би отуђила било шта државно. Управо супротно, сређивали су и сређивали смо све оно што је било уништено, руинирано да би оставили будућим генерацијама у овој земљи.
Сад ви мени реците – када покажем, сутра ујутру, да сам лагали свих ових дана да сам купила вилу, шта онда? Хоћете ли ми се извинити? Хоћете ли ми упутити извињење макар? (Хоћете.)
Важи, договорено. Хвала вам.
Реч има Златибор Лончар.
Изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Мислим да је сада ово била озбиљна понуда, председнице, видећемо сутра шта ће бити ујутру, није далеко.
Имам изузетно поштовање према грађанима Србије који су гласали за господина. Ко год да је гласао изузетно поштовање и што се тиче њега рекао сам, али ево само о томе о чему причамо.
Малопре ја се захваљујем здравственим радницима, честитам им на ономе шта су радили, како су радили, он човек сад изађе и каже да ја њих не знам шта, не знам шта им радим.
Значи, морате само да одлучите за шта сте, да ли сте да постоји систем, да функционише, да се ради или нисте за то. Значи, само се то одлучите. Ја мислим да је то крајње једноставно. Само ово кажем због грађана Србије који су гласали за вас.
Али, господине, Туто, ви сад кажете да не требају да оперишу. Значи, одлучите се шта хоћете, да не оперишу, а да не буде 70.000 људи.
Ви морате да видите сами са собом шта хоћете, ја ту не могу да вам помогнем, на жалост.
(Александар Јовановић: Чекаш Вучића да ти каже шта да кажеш.)
Што се тиче Александра Вучића, размислите зашто вам је он толика опсесија. Зашто морате на сваки…
Али, ја ћу…
Господине Туто, молим вас. Молим вас.
Молим вас, немојте да сте нервозни.
Ја ћу чекати Вучића колико год је потребно. За разлику од вас тај Вучић је направио и урадио што ви, Туто, нећете урадити у 18 живота. Јел знате?
(Александар Јовановић: Тако можеш својој жени да кажеш, обрати пажњу како се изражаваш.)
Господине Туто, обратите пажњу на понашање. Немојте да помињете породицу јер прећи ћете линију, а ја вам то не препоручујем, знате.
(Александар Јовановић: Ти њега чекаш за све у животу, не можеш ништа без њега.)
Значи, породицу не помињите.
Ја ти кажем.
Према томе, одлучи се шта хоћеш и сигуран сам – можеш ти то много боље. Можеш и боље и јаче и брже, сигуран сам.
Међутим, да се обратим грађанима Србије и гласачима, пошто Шолакови медији подржавају све ово што се ради и уносе дезинформације међу људе да описи скенера нису урађени и да неће бити урађени недељама.
42/2ВС/МТ
Грађани Србије, урађени су сви описи, али један број грађана није дошао да узме свој опис скенера. Молим, најљубазније, све грађане – дођите, узмите своје описе скенера, и због вас и због нас, да можемо да идемо даље, ако требамо да наставимо дијагностику да би је радили и да би то што пре урадили.
Порука грађани Србије – код нас су стално неки избори и биће избора, имајте све ово на уму. Много тога се ради, али погледајте колика неозбиљност. Ако не будемо схватили, ако се будемо играли све ово може да се сруши као кула од карата. Могу да дођу овакви људи и знате шта ће бити. Имајте то на уму.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има Горан Весић.
Изволите.
ГОРАН ВЕСИЋ: Добро. Добро смо почели, значи признали смо да је кум изградио зграду, само се споримо да ли је било 461 стабло или 430, како рече посланик. Ја сам видео да је 461, можда 430, можда 480, ја мислим да је и једно много, једно стабло много, али ајде, око тога се споримо.
Значи, сад смо утврдили да је кум саградио зграду, а ко не верује, пошто смо причали о томе да се не види, људи неће да признају, ево овде сад сам причао са неким колегама министрима који живе у том крају, сви знају где је та зграда, зове се парк Шумице, одмах поред Осме гимназије, тако да ту можемо заиста да направимо, ја заиста мислим да треба да проверимо то, да та зграда постоји. Она се налази, не дај боже, посланик нам рече, показа нам слику Шумица, није ушао у Шумице, па не дај боже да је ушао, још је требао да посече и Шумице да бисте ви били срећни. Према томе, знамо да зграда постоји, знамо да је посечено 461 или како ви рекосте 430 стабала, знамо и то смо утврдили и знамо да је кум и да постоје двоструки аршини. И још нисмо само утврдили, убеђује нас човек да нема зграде.
Добро је, и то ћемо да је утврдимо, ево да покажемо зграду, сликаћемо зграду, као што нас убеђују да нема пута, да нема пруге, е сад нас убеђује да нема зграде, има зграде и сви знају који живе тамо и те како има, лепа ексклузивна зграда,никакв проблем са тим и заиста је човек добио дозволу за то. Само да видимо како је могуће да нестане зеленило, пошто постоји сателитски снимак пре него што је саграђена зграда где се види зеленило и постоји сателитски снимак после и како је могуће да нема зеленила и како је могуће, јер и неки други људи су имали дозволе. Ја морам да вас подсетим да на Бановом брду је човек имао регуларну грађевинску дозволу па су се бунили станари, па су упутили позив, па је на крају човек одустао од регуларне грађевинске дозволе, као ту је некад био парк и на крају су прихватили захтев свих тих људи који су се бунили и није то први пут.
Било је и у блоку 37, регуларна грађевинска дозвола, па исто тако су се везивали за дрвеће, па како се овде нико није везивао, како овде да нестане 461 стабло. Према томе, то смо утврдили и то је добро што смо утврдили и што сте признали и то је добар пут да на крају признате шта се десило.
Ми нисмо рекли да ви имате везе са тим, само смо рекли да имате двоструке аршине да вашег кума не прозивате, а друге не прозивате. Ништа друго и то није лепо, није у реду.
Једноставно ако желите, ако своју политику заснивате, сад да вам дам један савет као неко ко се бави дуже политиком, ако своју политику заснивате на екологији, онда морате да будете доследни према свима, онда не може кум да сече а неко други да не сече, једноставно, онда морате да му кажете куме, немој, стани куме, шта то радиш куме, еј, сечеш дрва куме и то тако функционише једноставно.
42/3ВС/МТ
На крају када смо код стајања пред председником Вучићем, знате председник Вучић је добио највише гласова у историји Србије на директним изборима и наравно да је свакоме од нас понос да станемо пред председника Вучића, а видео сам како сте ви у Пироту стајали пред њега и чекали га да добијете мини хидроелектрану.
Према томе када сте мислили да ћете добити мини хидроелектрану, није вам био проблем да стојите и да чекате. Хвала.
43/1ГД/ЛЖ18.00 – 18.10
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Дубравка Ђедовић Хандановић.
Изволите.
ДУБРАВКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Хвала.
Само бих да појасним још једном да нико ником не отима никакву земљу, нити је отимао. Земља за коју је извршена експропријација је уредно плаћена. Неко може да тврди супротно или да буде незадовољан након што је то урадио и пристао и договорио вероватно исто онако као што је господин Кокановић што није успео да прода своју земљу, али то није разлог да причамо са толико лажи и дезинформација када је у питању стратешко партнерство Србије и „Zijin Group“.
Наиме, годишња производња сувог концентрата бакра на нивоу компаније „Serbia Zijin Coper“, где је Република Србија стратешки партнер је 520 хиљада тона, а прошле године, док није била завршена топионица, произведено је 74 хиљаде тона катодног бакра, што се повећало и повећаће се у овој години негде на два и по пута више. Значи, очекивања су да ћемо доћи на 200 хиљада тона производње катодног бакра, а сав концентрат који је произведен у „Serbia Zijin Coper“, где је Република Србија стратешки партнер, даље се прерађује управо у тој топионици и где добијамо финални производ, што Србију доводи на друго место у Европи по производњи катодног бакра и мислим да је то једна завидна позиција на коју треба да будемо поносни и о којој треба да причамо.
Када причамо о стаблима, за информацију народног посланика који са много неистине износи чињенице по питању компаније „Zijin“, заборавља да каже као еколошки активиста да је од почетка године посађено 230 хиљада садница дрвећа, али вероватно то није битно, зато што нису у питању кумови и пријатељи, па онда заборављамо да ли се нешто сече или се сади или је битно или небитно или ко коме поклања земљу да би се онда борио против, рецимо, пројекта „Јадар“.
Такође се заборавља, када причамо о цевима у рекама, пошто накарадно причамо о свему, па рударење зовемо копањем, а мале хидроелектране зовемо стављање цеви у реке, а нажалост или на срећу, пошто смо од 2020. године спречили изградњу у заштићеним подручјима, што морам да признам да ниједна земља ЕУ није урадила, али господин народни посланик заборавља да је сам тражио дозволу за изградњу хидроелектране и то на Старој планини 2016. године, па вероватно од тада, од када му то није пошло за руком, је постао изричит противник таквих пројеката, али, опет, то су дупли аршини.
Оно што морам да похвалим је да смо бар научили колико је рудна рента за минералне сировине, па је тачно да је она 5%. Напредујемо, пошто у Предлогу закона за забрану ископавања литијума стоји да је она 3%.
Само бих подсетила на чињеницу свих оних који се залажу да се апсолутно свако рударење прекине, не само што би у том случају остали и без грађевинског материјала и без пијаће воде, да је рудна рента 2012. године била 3,7 милијарди динара, а да је 2023. године износила 16,8 милијарди динара, значи, четири пута више, а да је само у првих шест месеци 2024. године достигла 15 милијарди динара.
Можда то нису велика средства за народног посланика који прича негативно о свим могућим активностима када је рударство у питању, али мислим да доказује, пре свега, и показује раст овог сектора, раст на здравим ногама и раст који желимо да наставимо да промовишемо.
Драго ми је да смо чули бар један тачан податак, а у гомили лажи и неистина.
Наравно, о дуплим аршинима боље да и не говорим више.
Хвала вам.
43/2ГД/ЛЖ
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Адријана Месаровић.
Изволите.
АДРИЈАНА МЕСАРОВИЋ: Захваљујем се, председнице.
Поштовани народни посланици, само кратко да се надовежем на ове двоструке аршине. Требала сам то можда учинити у првом делу излагања, а везано за поступке приватизације, односно за поступак приватизације РТБ „Бора“ и стратешког партнерства са „Zijin Mining Group“.
Године 2007. када је покушана приватизација у буквалном смислу речи приватизација, не стратешко партнерство, овог предузећа, тада је био покушај закључења уговора о сто посто продаји имовине, али и закључење уговора о преносу, о одобрењу за експлоатацију такође 100% руде којом располаже РТБ „Бор“. Наравно, раскинуто је. „Kuprom International“ д.о.о Београд је био потенцијални купац. Није испунио ниједну обавезу, а Република Србија је након консолидације овог предузећа ушла у стратешко партнерство где и даље има власнички удео у овом предузећу, и даље има апсолутну контролу над пословањем овог предузећа. Као што је колегиница Ђедовић рекла, данас ово предузеће има преко 6.000 запослених.
Када причамо о двоструким аршинима, морамо нашим грађанима да поменемо да је 2007. године тај аршин важио и био такав да је тада било у реду продати сто посто имовине овог предузећа и да је тада било у реду закључити уговор о одобрењу експлоатације ове руде.
Када сам већ узела реч, волела бих са грађанима Републике Србије и са уваженим народним посланицима и, свакако, са колегама министрима да поделим неколико података који се тичу приватизације и уопште поступка приватизације предузећа која су у власништву Републике Србије.
У периоду од 2011. до 2012. године закључено је 2.286 приватизационих уговора за предузећа која су у том моменту запошљавала преко 257.000 радника. Од тих 2.286 уговора, раскинуто је у том периоду 670 приватизационих уговора, односно чак 30% приватизационих уговора у истом периоду када су закључени зато што се продавало браћи, кумовима, другарима, пријатељима који те уговорне обавезе нису могли да испуне.
Драги и уважени народни посланици, драги грађани, у периоду од 2013. до 2024. године закључено је укупно 79 приватизационих уговора, од чега је 19 раскинуто, а од тих 19, 12 уговора је раскинуто који су закључени у периоду од 2001. до 2012. године.
И ја сам једна од оних која стоји мирно пред Александром Вучићем док се у Њујорку бори за Републику Србију. И ја сам једна од оних која стоји мирно пред Александром Вучићем зато што сам 2012. године остала без посла у Развојној банци Војводине, коју је жути режим растурио, где је 1000 људи остало без посла и на улицама и зато што сам веровала у политику Александра Вучића и зато што моји пријатељи и моја родбина и ја данас имамо где да радимо, у једној економски и политички снажној земљи.
Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Посланик Јовановић није више ту.
Имао је право на још два минута.
Идемо даље.
Народни посланик Жарко Ристић.
Изволите.
43/3ГД/ЛЖ
ЖАРКО РИСТИЋ: Поштована председавајућа, поштовани грађани Србије, слушајући већ четири дана разне анализе о ребалансу буџета, схватам да је све ово само једна представа у којој власт рекламира да је много постигла, а опозиција рекламира како је то пропаст. У ствари, прави циљ је вратити све ово у Скупштину и незадовољне људе са улице померити у мале екране.
Међутим, мене интересује зашто није ништа опредељено овим ребалансом буџета за предстојеће изборе на Косову и Метохији. Сви треба да знате да су тамо избори расписани. Кампања је у пуном јеку.
Ако сте могли да помогнете Хилари Клинтон са пет милиона долара, ако сте послали и министра Старовића као најдиректнију подршку кампањи Камале Харис у сред Чикага, што сигурно није јефтино и пуно кошта грађане Србије, да ли планирате да са неким новцима и Србе на Косову и Метохији помогнете у кампањи?
Хвала.
44/1БН/СЧ18.10 – 18.20
ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланиче, нисам сигурна да чланови Владе знају коме сте упутили питање, зато што, на крају крајева, и то што сте рекли није истина, па не знам ко би могао да демантује неистину. Тај новац неки, ја не знам, али ви морате да кажете коме упућујете питање.
Хајде поново, имате сада још три минута.
ЖАРКО РИСТИЋ: Хвала.
Па питање је упућено целом овом парламенту, Скупштини – да ли знате да су расписани избори на територији Косова и Метохије и како ће се ви односити према томе? То је прво питање.
Друго питање – ако сте дали подршку и директно учествовали у изборној кампањи према Хилари Клинтон и дали пет милиона долара, да ли можете да одвојите део новаца за Србе на Косову и Метохији?
ПРЕДСЕДНИК: Јел то све?
ЖАРКО РИСТИЋ: Да.
ПРЕДСЕДНИК: Добро.
Министар Немања Старовић има реч.
НЕМАЊА СТАРОВИЋ : С обзиром да је уважени народни посланик изнео тврдњу да сам као министар у Влади Републике Србије, како рече, подржао једног од кандидата на америчким председничким изборима, желео бих да наравно објасним да се ради о неистини и да пружим адекватно објашњење.
Као што знате, дакле, ми се не опредељујемо када су у питању избори у страним државама, а ја сам лично био гост на конвенцији Демократске партије у САД-у, као што су и други представници из наше државе присуствовали конвенцијама и скуповима и друге велике политичке партије у САД-у.
Гостујући и на тој конвенцији у Чикагу, ја сам врло јасно истакао више пута, о томе су извештавали и наши медији, да се ми не опредељујемо о америчкој председничкој изборној трци, већ да желимо да нашим присуством укажемо на то какви су ставови наше државе и са каквим проблемима се наш народ суочава, поготово, на простору Косова и Метохије, а таква велика конвенција, уз присуство не само више десетина хиљада људи, већ са значајним бројем оних који чине политички естаблишмент у САД, увек представља добру прилику за тако нешто.
Што се тиче ваше тврдње да ми не знамо да су заказани избори за покрајински парламент унутар система привремених институција самоуправо за почетак фебруара месеца, ни то није тачно, али нисам разумео до краја оно што ви сугеришете у вашем питању да ми треба да издвојимо некакав новац или буџетска средства за одржавање тих и таквих избора.
Да ли ће српски народ и неалбанско становништво које је лојално Републици Србији учествовати на тим изборима, то је одлука коју ће они сами преко својих легитимних политичких представника да донесу у времену које је пред нама, а ми ћемо, као што је то и до сада увек био случај, подржати ону и онакву одлуку коју они донесу.
Међутим, оптуживати Владу Републике Србије да нема сензибилитет за проблеме са којима се наши сународници суочавају на простору наше јужне покрајине, није фер и не одговара истини. Па, ево, пре свега пре неколико дана смо на посебној седници Владе Србије усвојили закључак чији саставни део јесте и оперативни план који предвиђа издвајање веома замашних буџетских средстава за помоћ нашем народу на Косову и Метохији, уз све оно што се, наравно, и до сада издвајало, говори се о пакету који је у вредности од више десетина милиона евра, наравно, у динарској противвредности.
44/2БН/СЧ
Наш пакет мера је свеобухватан, усудио бих се да кажем да је најсвеобухватнији у последњих 25 година. С једне стране он подразумева оне јасне и добро засноване и утемељене захтеве упућене према Међународној заједници, који подразумевају повратак на статус кво анте, односно на период пре него што је Аљбин Курти уништио и урушио Бриселски споразум.
А када говоримо о нашем пакету мера, он има своју правно-политичку и своју социо-економску димензију. Када говоримо о правно-политичкој димензији, то значи да ми проглашавамо све оне институције, органе који су у Приштини формирани након фебруара 2008. године и чине једнострано проглашење независности Косова и Метохије за непостојеће уколико су у супротности са исходима бриселских преговора.
Такође, биће формирано специјално тужилаштво које ће имати задатак да процесуира кривична дела на подручју Косова и Метохије са посебном пажњом на кривична дела противу безбедности наших грађана, чиме се попуњава постојећи правни вакуум.
Када говоримо пак о социјално-економским мерама и њиховој свеобухватности, ми ћемо кроз те мере обезбедити и грађевински материјал за изградњу кућа, помоћних објеката, њихову санацију, додатну помоћ за микро и мала предузећа, за наше пољопривреднике. Обезбедићемо за 300 незапослених лица додатну накнаду од 60.000 динара, за пет хиљада незапослених лица у стању социјалне потребе накнаду од 20.000 динара. Уводи се тзв. ужински динар за сву децу која иду у вртиће, основне и средње школе у висини од 5.000 динара месечно, бесплатни пакети уџбеника у вредности од 20.000 динара итд.
Наравно да већина тих мера креће са применом и пре краја ове године или са почетком 2025. године.
Мислим да су наши сународници на Косову и Метохији и те како добро упознати са овим мерама и повратне информације које добијамо из наших општина са самог терена су изванредно позитивне и још једном потврђују да постоји једна веома висока мера узајамности и поверења између нашег народа који живи на простору Косова и Метохије и државног руководства Републике Србије. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Идемо даље.
Реч има народни посланик Бранимир Јовановић.
Изволите.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала.
Поштована председнице, поштовани министри, колегинице и колеге, прво питање упућујем министру грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, господину Горану Весићу и односи се на наставак радова на изградњи Моравског коридора.
За похвалу је што је у функцији већ деоница од Појата до Крушевца и драго ми је да је Моравски коридор тај који се гради по највишим стандардима и што ће бити први коридор са комплетном оптичком инфраструктуром.
Ви сте, господине Весићу, малопре се и дотакли те теме и рекли сте да можемо до краја године да очекујемо отварање деонице и до Врњачке Бање, до Трстеника, до Врњачке Бање. Интересује ме и претпостављам да ћемо моћи ускоро да очекујемо отварање деонице до Мрчајеваца, али оно што је веома значајно и што највише занима грађане Краљева, када можемо да очекујемо отварање деонице од Прељине до Краљева, јер је то веома важно за грађане који се налазе у овом делу Србије?
Друго питање такође односи се на деоницу, односно на пројекат који је у почетној фази. Интересује ме како ће тећи његова реализација, а то је брза саобраћајница између Краљева и Новог Пазара? Колико је та деоница важна за грађане Новог Пазара,
44/3БН/СЧ
подједнако је важна и за грађане Краљева. Она је, пре свега, важна за туристички потенцијал овог дела Србије.
Оно што нас, такође, интересује јесте деоница куда ће пролазити. Оно што је важно због грађана да знамо, добро, већ разумемо да то неће бити проширење постојећег пута који се односи на Ибарску магистралу, па би било добро и да нам образложите и детаљније објасните куда ће ићи тај пут?
45/1ТЂ/ЈГ18.20 – 18.30
Друго питање, односно други део питања желим да поставим министарки за државну управу и локалну самоуправу госпођи Јелени Жарић Ковачевић. Ми смо овде у мају месецу, као резултат међустраначког компромиса и међустраначког дијалога, донели измене закона да грађани могу да гласају само на бирачким местима на којима су у том тренутку били пријављени до 3. јула 2023. године.
Оно што ме интересује је како тече процес сада ажурирања бирачког списка, да ова тема не би остала на том нивоу каква је и била у мају месецу, и шта се дешава са оним грађанима који су уписани у бирачки списак и морали заправо да буду враћени у бирачки списак до 3. јула 2020. године на адресама на којима су били пријављени, јер је заиста ова тема, односно то враћање у бирачки списак унела негде забуну и како ће даље бити третирани ти бирачи? Хвала за сада.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Јелена Жарић Ковачевић.
Изволите.
ЈЕЛЕНА ЖАРИЋ КОВАЧЕВИЋ: Хвала вам много на постављеном питању.
Вероватно сте се од оволиких прича о двоструким аршинима сетили и бирачког списка ког се сада опозиција не сећа, али хвала што сте нас вратили на терен изборног законодавства и теме бирачког списка од пре неколико месеци, јер оно што је тада било у жижи јавности пласирано од стране опозиције - заправо идеја како бирачки списак није добар и како треба учинити одређене измене. Ми се сви сећамо дијалога на којима су учествовали представници власти, представници опозиције, то се дешавало годинама уназад, увек смо били ту да помогнемо свима и да учинимо све да унапредимо наше изборно законодавство и онда је, када смо унапредили изборно законодавство, опозиција решила да бирачки списак није добар. Као што се каже код нас - ко губи има право да се љути, они су се много љутили, па су онда причали како Министарство државне управе и локалне самоуправе не поступа са бирачким списком на законом утврђени начин и онда су дошли у Министарство државне управе и локалне самоуправе и уверили се да заправо са бирачким списком апсолутно не постоји никакав проблем.
Оно што желим да кажем јесте да се сви сећамо да је формирана Радна група за унапређење изборног процеса овде у оквиру Одбора за уставна питања и законодавство. Та Радна група почела са послом онако како је почела. Мислим да је почела лоше. И управо да би могла да врши контролу, односно надзор за шта је и формирана, ја сам била та која је сазвала састанак у Влади Србије са члановима Радне групе и замолила да долазе као Радна група која је формирана у оквиру Скупштине Србије, а не да долазе самостално, јер су раније и долазили самостално. Изашли смо им у сусрет максимално са свим њиховим захтевима који су били постављени пред нас, без обзира на то што су тада запослени у Министарству даноноћно радили да бисмо дошли до онога што се звало примена закона који смо усвојили. Немам ништа против и увек ћемо примењивати законе које је усвојила Народна скупштина, али једна од негативних последица је била та што смо морали да више од 52.000 људи вратимо на претходне адресе, а друга негативна последица је била та што више од 12.500 људи није могло да гласа на изборима јуна месеца ове године, јер су гласали на адресама на које смо их вратили децембра месеца прошле године.
Сматрам да то није добра ствар, није у духу демократских принципа које су пропагирали нарочито из Радне групе за унапређење изборних процеса, али онда смо схватили да су све локалне самоуправе, односно све градске и општинске управе урадиле свој посао, да су донеле решење, да су сви људи враћени и сада имамо више од 60.000 људи које треба вратити тамо на место где треба да буду у том бирачком списку, а управо као резултат примене Закона, у изменама Закона о јединственом бирачком списку, које је Народна скупштина усвојила.
45/2ТЂ/ЈГ
Ми смо ових протеклих месеци радили једну анализу после спровођења читавог изборног поступка и када смо све то завршили, ми смо радили анализу у Министарству, просто размишљали смо о томе на који начин ми можемо ефикасно да вратимо те људе, али да то урадимо на један квалитетан начин да не би било грешака, јер нам се обраћају и физичка лица са дописима и са питањима - где сада ја гласам, кад ћу моћи, како, где ћу следећи пут моћи да гласам, на којој адреси сам ја сад, како, где се налазим у бирачком списку?
Заправо, јако је комплексна ситуација зато што је бирачки списак евиденција која је оличење свих других евиденција које се воде у Републици Србији. Ми смо доста сарађивали, јако добро сарађивали са МУП-ом које нам је давало потребне информације. Имали смо састанак са ОДИХР-ом јуче и разговарали смо о процесу ажурирања бирачког списка, о процесу неке реформе бирачког списка. То је једно врло шкакљиво и врло деликатно питање које подразумева много различитих ствари. У то су укључени и правници, информатичари итд. Једино што могу да вам кажем јесте да ће Министарство државне управе и локалне самоуправе се потрудити да поново без грешке уради посао.
Оно што желим да кажем грађанима Србије је да могу да имају апсолутно поверење у оно што ради наше министарство, да могу да имају апсолутно поверење у бирачки списак у коме се сви налазимо, јер и са притисцима и без икаквих притисака бирачки списак је нешто што се води на такав начин како се води. Ми смо ту да те поступке унапређујемо и то ћемо и чинити. Хвала вам на питању.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Реч има министар Горан Весић.
ГОРАН ВЕСИЋ: Хвала.
Хвала на том питању. Тај пут је веома значајан и ви знате да на потезу Моравског коридора живи 500 хиљада људи. Као што сам рекао малопре, ми ћемо до краја ове године завршити укупно скоро 30 километара, значи првих 19 километара 950 метара од Кошева до Трстеника, са петљом Трстеник, а потом ћемо завршити додатних девет километара 860 метара од петље Трстеник до петље Врњачка Бања. Значи, то када саберете мало је преко 30 километара и то је оно што ћемо завршити.
Иначе, планирано је било ове године да се ради само од Трстеника, а да се ради тамо од Прељине према Адранима. Међутим, знате да је било протеста грађана. На крају је све то решено и омогућено је инвеститору, односно извођачу да ради, тако да сада радимо пуном паром читав тај део. Очекујем, искрено говорећи, до 1. јуна да завршимо део од Прељине до Адрана, укључујући Мрчајевце, петља Мрчајевци је пре тога, као што сами знате, и тако ћемо завршити, односно скоро спојити Краљево. Ја сам из тог краја, као и ви, па јако добро знате о чему причате. Неће бити Краљево буквално потпуно на аутопуту, али прва петља ће бити спојена. Остаје тај део да се заврши између петље Адрани и петље Врњачка Бања, а ја очекујем, скоро сам сигуран да је могуће то завршити до краја наредне године.
То значи да ми можемо до краја наредне године да имамо комплетан аутопут, 112 километара, да спојимо два аутопута, Милош Велики и аутопут Београд - Ниш, и да на тај начин успешно завршимо све што нам је важно за Моравски коридор.
Веома сам срећан што сте ме то питали зато што је то, кажем, знате и сами, можда једна од наших најважнијих саобраћајница, а сигурно најважнија у том крају. Ако гледамо, видели сте сада да председник Вучић говори о томе да градимо горе "Осмех Војводине", да радимо Банатски аутопут, да ћемо радити у будућности према Вршцу. То је нешто што се сада пројектује и то ћемо видети када је могуће, али ће се једном радити. Ту остаје суштински да се покрије овај део Србије, Шумадија и зато је важна брза саобраћајница Карађорђе, зато ће то покрити и Младеновац, и Аранђеловац, и Тополу, и изаћи тамо на аутопут Милош Велики, код Чибутковице, тамо код Лазаревца.
45/3ТЂ/ЈГ
Важан је овај Моравски коридор, јер ћемо на тај начин суштински премрежити Шумадију мрежом аутопутева и брзих саобраћајница и омогућити заиста да наши људи могу у том крају да живе, у једном месту да живе, да раде у другом месту и заиста омогућити нове инвестиције и развој туризма и све остало.
Када причамо о самом аутопуту, односно брзој саобраћајници Краљево - Нови Пазар, она се тек пројектује и ми ћемо тек у другој половини 2026. године завршити пројекат. Наравно, када ће се радити, зависи од тога када ће бити новца, али је важно да радимо пројекат, важно је да сада усвајамо план посебне намене који регулише тај пут и то значи да ћемо у некој будућности почети да радимо и тај пут.
46/1МО/МЈ18.30 – 18.40
Зашто је тај пут важан?
Прво, не само да повезује Краљево и Нови Пазар и Рашку, наравно, која је ту на путу, већ тај пут има 94,7 километара, суштински 83,4 километра деоница између Краљева и Новог Пазара и имамо додатних 11,3 километра који води до Јариња. Значи, ту такође радимо брзу саобраћајницу, тако да ће то за наше сународнике који живе на северу КиМ значити да ће бити од административне границе повезани брзом саобраћајницом са свим местима у Србији и то је посебно за нас значајно.
Е, сад, пошто сам рекао да се тренутно ради план, та брза саобраћајница се укључује на петљу Јадране, тамо изнад Краљева кад кренете према Чачку, значи ту се укључује и онда обухвата на територији општине Краљево, катастарска општина Јадран и Баре, и Богутовац, и Бресник, и Брезна, и Врдила, и Дракчиће, и Јарчујак и Конарево, Маглич, Мрсаћ, затим Матаруге, Ушке, Замчање и Церје. То су те катастарске општине на територији општине Краљево. Извињавам се, ја сам из Краљева, па знам мало ове општине шта све тамо има од села.
Значи, оно што је важно неће свуда ићи постојећим путем, делом ће ићи, двадесетак километара, јер није могуће, тамо није могуће ширити, али ћемо користити наравно, тај пут ће остати као локални пут.
Ми сад, као што знате, Министарство културе је урадило, реконструисало Маглич, сад ћемо радити мост према Малгичу и реално ће та брза саобраћајница отворити, рецимо Маглич који ће постати права туристичка атракција.
Е, сад, кад смо у Рашкој, то су Баљевац, Бела Стена и Беоци, и Биљановац, причамо о катастарским општинама, и Варево, и Драганићи, Жутице, Корваће, Кућане, Матковице, Носане, Повлица, Мановиће, Паскања, Побрђе, сама Рашка, Ревати и Супње. Ту завршавамо саму Рашку, ту катастарску општину и онда нам остаје у Новом Пазару Батник, Копривница, Постање, Пожежина и Рудница и то су вам катастарске општине кроз које ће пролазити та брза саобраћајница.
Наравно да ћемо ми у наредном периоду имати једну презентацију, видећемо да ли ће бити Нови Пазар, Рашка, једна од те две општине сигурно, где ћемо позвати све месне заједнице, где ће људи видети где ће све пролазити брза саобраћајница. Чућемо и шта људи предлажу, председници месних заједница, председници општина или града, пошто је Нови Пазар град, и Краљево је такође град, како бисмо могли да направимо најоптималнију опцију.
Оно што је важно и то желим да вам кажем, ми ћемо тиме нашу српску краљевску долину, долину Ибра, где се налази највећи део свега што имамо из средњег века, потпуно отворити и омогућити људима то да виде, а ту су нам и Жича, и Студеница, Тузнање , имамо Дежеву и Петрову цркву, имамо и Градац, задужбину Јелене Анжујске. Имамо две Павлице, Стару Павлицу, Нову Павлицу. Стара Парлица која заслужује да буде реконструисана, јер је то можда једна од наших најстаријих цркава, из раног Византијског периода из времена пре него што су Словени дошли на Балкан. Нова Павлица је задужбина витеза Мусића, браће Мусић, који су били витезови кнеза Лазара, који су посветили то својој мајци.
Имамо ту Маглич о коме сам причао. Имамо још рушевине, два града које такође треба да отворимо за туристе, то су Брвеник према Копаонику и Јелача. Имамо такође у Новом Пазару споменике културе. Зато је осим самог развоја тог краја, важно да се изгради та брза саобраћајница, јер када се изгради брза саобраћајница све ће то постати доступно и свака екскурзија може да посети тај крај.
Ми иначе, тренутно са ЕУ радимо на пројекту и завршавамо то, пошто радимо пројектовање пруге Сталаћ-Краљево-Рудница. То је пруга која ће такође ући у реконструкцију и оно што је важно и што треба да знају они који живе у Новом Пазару да
46/2МО/МЈ
пројектујемо двадесетак километара пруге од Рашке до Новог Пазара, пошто Нови Пазар није повезан на пругу и они треба да буду повезани на пругу, јер су велики индустријски центар и велики су центар и то ће растеретити путеве и све остало. Оно што такође треба да знају људи из Новог Пазара, истовремено са изградњом ове брзе саобраћајнице планирамо и обилазницу око Пазара која је почињана, обећавана и не знам шта се све није радило. У међувремену је питање, јер један део трасе не може више да се користи, тако да ћемо урадити и саму обилазницу око Пазара.
Тако да радимо на тој брзој саобраћајници. Она је веома важна и кажем, када буде завршено пројектовање, тренутно се пројектује, то ће бити друга половина 2026. године, ми ћемо тада бити спремни да заједно са Министарством финансија седнемо и да видимо када ћемо имати финансијска средства. То не зависи само од нас, ми сви радимо заједно, дотле ће се и неки други пројекти завршити, па ћемо онда моћи да изађемо пред грађане да кажемо када ће се заиста та брза саобраћајница и градити.
Хвала на овом питању. То је питање заиста значајно. Кажем вам, сада су људи чули где ће све пролазити брза саобраћајница. Знам тај крај па сам се бавио сваким од ових села, али ћемо направити једну презентацију, па ћемо разговарати о томе и са грађанима и са представницима месних заједница да сви виде куда ће ићи брза саобраћајница. То ће значити живот за тај крај. Видећете колико ће се брже стизати, не само из Новог Пазара, већ и из Северне Митровице. Колико ће се брзо стизати до Београда, до било ког другог дела Србије и то значи нове инвестиције, развој туризма, развој локалних бизниса. То је оно што нам је потребно за тај крај који је заиста био дуго, дуго запостављен.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Елвира Ковач): Захваљујем се министру Весићу.
Пошто немамо никог другог од министара, чланова Владе у систему, Бранимир Јовановић жели додатних три минута, подпитање. Изволите.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала.
Имам још два подпитања за господина Весића. Такође се односи на део Србије из кога долазим, из Краљева. То је пут према Гочу.
Знам да је реконструисано нешто више од 16 км пута према Гочу и заиста је одличан пут, много безбеднији него што је био. Знам да се сада ради километар и по, обезбеђена су средства за то и остало је још осам и по километара пута да би тај пут био потпуно реконструисан. Дакле, када можемо да очекујемо да почну радови, односно да се обезбеде средства за тих осам и по километара пута ка Гочу?
Друго подпитање – били сте можда мало више од два месеца са председником Вучићем у Крагујевцу на почетку изградње обилазнице и знате и сами, говорили сте о томе овде колико је то важно, не само за развој Крагујевца, већ и овог дела Србије и за привреду и за саобраћај, за избегавање саобраћајне гужве. Сличан проблем постоји када говорим о саобраћајној гужви у Краљеву, врло добро знате о којој локацији говорим. То је потенцијални кружни ток код Мале пијаце, да ли министарство ваше може да подржи изградњу тог кружног тога обзиром да знам да је пројекат за извођење радова готов и да су испуњени сви услови за почетак градње. Једноставно, знате да је Улица Димитрија Туцовића државни пут, да је Улица Војводе Степе приступни пут Ибарској магистрали и то би у значајној мери смањило гужбу у овом делу града. Хвала.
ПРЕДСЕДАВАЈУЋА: Захваљујем.
Министар Весић, изволите.
ГОРАН ВЕСИЋ: Да вам кажем одговор на друго питање – може, али није фер. Није фер зато што много локалних путева је урадила држава који су у надлежности локалних самоуправа. Често одлазим у Краљево и када причам са мојим другарима из
46/3МО/МЈ
школе и кажем им све је то уреду, увек има захтева, када причамо сада и о Гочу, али мања добија излаз на аутопут, а неке друге општине то немају. Значи, морамо мало да распоредимо да урадимо у свим општинама, а захтева има заиста пуно.
Тако да сигурно осим ових километар и по који се већ раде, ово неће бити рађено ове године. Да ли ћемо моћи следеће године, то је сада нешто о чему ћемо причати, али у сваком случају, знате када се већ нешто започне оно се мање-више и заврши.
Важно је да Гоч буде добро повезан зато што је то планина која напросто може да се развија туристички и то је нешто што је добро. Тамо ће се радити гондола из бање, тако да ће то тек отворити Гоч. То је важно, Гоч је лепа планина и она је заиста непозната људима који живе ван тог краја. У том смислу је тај пут важан, али кажем вам, сами сте рекли да је највећи део тог пута урађен.
Што се тиче те кружне саобраћајнице пошто ме то стално питају из Краљева, да вам кажем, сада када одем у неку локалну самоуправу и када тамо почну да ми траже путеве, питам колико сте ви уложили из свог буџета у путеве. Разумем да они не могу да поправе све путеве и разумем да свака локална самоуправа нема довољно велики буџет, да су потребе велике, да се много дуго није радило, али држава заиста улаже огроман новац у реконструкцију локалних путева.
Чули сте председника Вучића, чули сте и министра Малог, ми планирамо за следећу годину да одвојимо новац који је председник Вучић најавио за реконструкцију скоро 2.000 километара локалних путева, јер за 200 до 250 милиона може да се уради 2.000 километара локалних путева. То се никада у Србији није урадило. То значи да ће бити новца да се ради доста тих локалних путева.
Потпуно разумем, јер је важан аутопут и брза саобраћајница, али локални пут до неког места где људи живе је комфор и показује да земља напредује и то је живот за те људе.
47/1МЗ/МП18.40 – 18.50
Али морају и локалне самоуправе да одвоје мало више свог буџета за локалне путеве. Често се дешава да чујем на терену да кажу – па ево, они су нам рекли: „Чекамо да нам јаве из Владе“. Онда хајде да не постоје, онда немају никакав буџет. Ја морам да вас подсетим да су локални путеви, тај кружни ток је на државном путу. То је тачно. Али, има много локалних путева других које смо урадили на територији општине Краљево који нису државни, па је држава урадила. Није забрањено да ради и локална самоуправа, ако хоће. Даћемо ми сагласност за то.
Према томе, то је нешто што мислим да је важно да кажем. На крају крајева, Краљево ће у јуну имати везу до Адрана. Већ сада када се уради Врњачка Бања, Врњачка Бања – Краљево је 26 километара. Према томе, када се уради Врњачка Бања, Краљево је малтене на ауто-путу. Мислим, фер је да подржимо и неке општине у којима није тако пуно рађено. И у том смислу кажем, сада ће кренути тај пројекат са реконструкцијом локалних путева, али би морале локалне самоуправе да део свог буџета макар усмере на атарске путеве и на локалне путеве. Не може за све да се чека Влада, јер они су одговорни за то.
Има општина које раде, не могу да кажем. Рецимо, Шабац је добар пример. Не знам да ли има посланика овде из Шапца, Шабац је одличан пример. Они су урадили преко 100 километара локалних путева из свог буџета. И то је пример општине која сама, наравно, нису све урадили. Ево, сада радимо Шабац-Текериш, то ради Влада, значи не могу све да ураде, али су доста урадили и то, наравно, од када је отишао онај бивши посланик Зеленовић. Док је он био, он је узимао, знате шта је радио, оде у село и каже људима – трећину ви да дате, а две трећине да да општина. Онда узме ту једну трећину и онда направи пут. Е, оно као у оном цртаном филму – једна теби, једна мени и то је тако функционисало. А ови су људи одрадили преко 100 километара локалних путева из свог буџета.
Ево питајте, може Кена да вам каже шта се у Смедеревској Паланци урадило, шта се у Великој Плани урадило. Значи, колико путева је урађено, само пут који смо реконструисали између Смедеревске Паланке и Младеновца, па тај пут је живот и за једне и за друге. Има доста тога што још треба да се уради, али у сваком случају кажем вам, не би било фер да сада урадимо баш и тај кружни ток, знам да је важан, пошто сам из Краљева, али испашће да ја баш инсистирам на томе, онда бих морао да радим, још да ширим пут тамо и Ломницу одакле су моји код Крушевца, тако да боље да прво урадимо ове делове.
Кажем, има општина које не добијају излаз на ауто-пут. Рецимо, ове године ће Пожаревац добити излаз на ауто-пут, добиће Врњачка Бања, добиће Трстеник, или брзу саобраћајницу, добиће Лозница. Следеће године ће добити и Краљево. Значи, има општина где треба заиста још да се уради тога. Имате Банат, који је потпуно запостављен. Ми причамо, сада ће Банат потпуно процветати када будемо радили реконструкцију пруге од Панчева горе према Суботици, са оним делом према Кикинди и према румунској граници и то када се буде урадило и овај ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад и онај горе „Смајли“, значи који такође пролази делом кроз Банат. Мора после да се ради и веза, онај мост код Дунава зато што морамо да повежемо Браничево са јужним Банатом, јер Бела Црква је потпуно запостављена, а предивна је, невероватан потенцијал има. И то су нам две најургентније тачке, тај део Шумадије, још Банат и ту заиста онда можемо да кажемо, не може баш и до сваког града да иде ауто-пут и нема ни потребе.
Тако да, с те стране кажем, биће, не може да буде ове године. Али биће сигурно. Хвала.
47/2МЗ/МП
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Поштовани народни посланиче, изволите. Још два минута.
БРАНИМИР ЈОВАНОВИЋ: Хвала.
Радују ме најаве да изградња целокупне инфраструктуре иде углавном по плану и веома је важно да наставимо овим темпом и да развијамо Србију равномерно и то директно значи и развој привреде, малих и средњих предузећа.
Када говорим о Моравском коридору, посебно је битан, јер повезује неколико градово и спаја Коридор 10 и Коридор 11. Важан је и због развоја туризма, а свеукупно, наравно, за бољи животни стандард грађана у овом делу Србије.
Хвала и министарки Јелени Жарић Ковачевић. Мислим да је важно да наставимо да се бавимо овом темом и да враћамо поверење грађана и у бирачки списак, као основ свега, а наравно и самим тим у бирачки процес. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Прелазимо даље на питања посланика.
Само сам желела да замолим све народне посланике да у 19 часова када завршимо само останемо на пар минута да потврдимо мандат новом народном посланику и да присуствујемо полагању заклетве и онда завршавамо радни дан за данас.
Сада реч има народни посланик Емеше Ури.
Изволите.
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала.
Поштована председавајућа, председништво, поштовани министри, ја бих овом приликом поставила питање министру здравља др Златибору Лончару, а тиче се даљих планова Министарства здравља што се тиче организовања примарне здравствене заштите у руралним срединама.
Наиме, познато је да рад у малим сеоским амбулантама није популаран међу младим лекарима, тако да сви домови здравља имају проблем да нађу лекара за рад у тим малим срединама. Разлог је с једне стране да је ограничена могућност за специјализације, значи немамо широк асортиман могућих специјализација за те лекаре, а с друге стране и мања евентуална могућност зараде за те лекаре. Што се тиче реалне ситуације, с друге стране, постоји велика реална потреба за лекарима у тим срединама, пошто су углавном самачка и старачка домаћинства.
У свету постоји већ дефиниција тзв. здравствене пустиње, где потреба становништва превазилази могућности здравственог система и што се тиче опреме и што се тиче кадра. Организација у овим случајевима може да буде двосмерна, или центрифугална или центрипетална, па ме интересује који су планови Министарства.
Код центрифугалне организације иде се у правцу формирања мобилних тимова који имају опрему за минималну дијагностику на терену: ЕКГ, мерење притиска, мини-лабораторија, ултразвучне апарате, спирометрија. На тај начин би се заправо завршила та првобитна дијагностика на терену и негде би се растеретиле специјалистичке амбуланте, болнице, а и сами домови здравља. Оно што је проблем, односно изазов у тим организацијама начина рада су додатни издаци што се тиче саме опреме, возила и едукација кадра, односно надокнада за рад тих тимова.
Други начин је центрипеталан, када користимо постојећу инфраструктуру амбуланти, домова здравља, болница, а довозимо пацијенте на прегледе, односно на лечења са микробусевима или како год. Предност овог начина заправо је коришћење постојећих ресурса, међутим, додатни издаци су сигурно око возила и по мени је већа оптерећеност постојећих амбуланти. Тако да онда треба повећати број специјализација. Хвала.
47/3МЗ/МП
ПРЕДСЕДНИК: Хвала.
Министре Лончар, изволите.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Захваљујем на питању.
Озбиљно се бавимо том темом јер је велики проблем. Постоје средине са мало породица, а ту се налазе обично старији наши суграђани који нису у прилици да оду код лекара и тешко је доћи до њих. Радили смо и анализу, није одлучујућа, да они не могу довољно да зараде ту. Ту смо нудили разне бенефиције и локалне самоуправе и сви да добију на коришћење и кућу и знате и сами колико би им људи изашли у сусрет, не би морали да размишљају о многим стварима, али нажалост не жели нико од данашње генерације да ради у тим срединама и тога морамо да будемо свесни.
Оно за шта смо се ми одлучили и желим да вас обавестим да смо направили договор са Светском банком, а то је – ми ћемо ићи по принципу мобилних амбуланти и мобилних апотека. Значи, сви наши домови здравља имаће најсавременије мобилне амбуланте у којима ћете имати и мини-лабораторију и они ће имати распоред колико је потребно, два пута недељно, три пута недељно одлазити до тих људи са лекарима. Да ли ће то бити лекари, не морају да буду само из дома здравља, могу да буду из болнице, јер смо зато и направили здравствене центре, да не постоји разлика да ли ће да иде и да се они не би делили између себе, јер једноставно нема разлога, морамо да удружимо капацитете, да направимо распореде.
48/1ЈЈ/ЦГ18.50 – 19.00
Хоћемо да обиђемо све те људе. Не само да их обиђемо, него да их прегледамо, да пратимо њихово здравствено стање. Оно што смо видели то већ у следећој години бити реализовано. Хоћемо да дођемо до сваког нашег грађанина, где год да живи, да приђемо ми њему, да га прегледамо, да се одреди терапија, сат, два, три после завршетка прегледа у истом том месту ће доћи мобилна апотека. Ти грађани ће моћи да све оно што је преписано, они ће то имати у систему, а и све друго што желе моћи ће да узму и да без икаквог покрета, ангажовања да иду на неко друго место. У једном дану ће завршити све.
За грађане Србије, за оне који живе у тим подручјима да знају шта је договорила држава Србија за њих. Биће одвојен новац од Светске банке за то и у следећој години расписујемо те неопходне процедуре да набавимо та возила и амбуланте и апотеке и правимо распоред наших лекара и сестара који ће ићи.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Само се пријавите за реч.
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала на исцрпном одговору.
Пре следећег питања бих похвалила превентивне прегледе који се организују сваке недеље, са малом сугестијом да би било нама запосленима, а богами и становништву негде корисније када бисмо знали распоред следећих прегледа унапред барем неколико недеља, да бисмо могли баш ради тих пацијената који станују у руралним подручјима могли организовати неки вид прегледа.
Да ли ћемо ми дислоцирати наше амбуланте у датом времену или ћемо организовати да некако њима помогнемо да дођу до наших амбуланти?
Моје следеће питање се односи на планове Министарства здравља у циљу повећања обима, обухвата скрининг прегледа који постоје и то за рано откривање хроничних незаразних болести, значи карцинома дебелог црева, рака грлића материце и рака дојке, пошто и даље постоји релативно мали одазив становника на ове прегледе.
Можда би требало размишљати о анимирању грађана преко медија од стране не само естрадних личности него и спортиста, а богами и политичара, да некако свесно делујемо на то да је врло битан излазак на превентивне прегледе и на скрининг прегледе. На тај начин бисмо можда повећали, да популаризујемо тај вид прегледа.
Са друге стране можда се може порадити нешто и у школама. Да се негде повећа у току наставе да се деца науче колико је битно да се излази на превентивне прегледе, па би они могли своје родитеље, своје деке, баке, тетке да усмере у том правцу. Хвала.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Министар Лончар.
ЗЛАТИБОР ЛОНЧАР: Слажем се. Мислим да сте у праву да унапред кажемо. Рекао сам, стоматолози ће бити сада. Ево могу да најавим за следећу недељу. Како ми то гледамо? Ми гледамо у систему захтеве грађана у којој специјалности имамо највише захтева у том моменту. За следећу недељу могу да кажем да ће бити специјалисти урологије. Значи, уролози и кардиолози. Тренутно нам је то нешто где имамо највише захтева и за ону тамо недељу могу да планирају да ће ти специјалисти бити поред тумор маркера који ће се радити.
Један од разлога зашто смо увели да радимо свим грађанима тумор маркер. Нисмо могли да дођемо до грађана и да их убедимо да се одазову на скрининг. Грађани Србије треба да знају. Тридесет до 38%, не више од тога је само оних који се одазову да дођу на скрининг прегледе. То је наша реалност, да не кажемо да нам је неко други крив. Сагласан сам за све акције које могу да се спроведу.
48/2ЈЈ/ЦГ
Оно што смо успели да смислимо, а то је да покушамо да их анимирамо, пошто смо видели да не желе да оду на скрининг преглед, бар да искористимо те предности које могу да дају тумор маркери када се ураде. Ако је нешто повишено онда да инсистирамо на тим прегледима на које они нису желели да оду. Све што мислите да може и што се уклапа у то да заједно са грађанима урадимо ми смо на располагању. Да ли су глумци, да ли су то спортисти, да ли било шта.
Погледајте шта смо све покушали са трансплатацијом и ко се све није укључио. Ја морам да вам кажем задњих седам разговора завршило се са не. Седам разговора рачунајте минимум по пет, шест живота би по једном, да би било спашено. Сви ти исти људи, њих око 2.000 који чекају доћи ће да кажу, зашто нам нисте помогли. Ми не можемо да помогнемо ако нема донора. Морамо да схватимо то. Морамо сви да ширимо то. Разговарамо са црквом, покушавамо да добијемо њихову, јер ти људи, ми њима у цркви кажемо, па, ти људи иду у цркву, моле се да се појави донор да би они преживели, не постоји друга шанса. Хајде, људи заједно да радимо на томе. У реду, сви ће се склонити када они незадовољни дођу, кажу у другим земљама, што не идемо у друге земље да тамо радимо, али ни тамо нема довољно, нико не може да вам да орган кад њихов грађанин чека исто то.
Хајте, молим вас да се уозбиљимо, да будемо само, односно да имамо осећања према другима, јер једино тако можемо да направимо резултат и да не губимо време на неке ствари од којих нико ништа нема. Хајде да спашавамо људе. Хајде да побољшамо њихово здравље. Хајде да победи доброта. Хајде да победи брига за тим људима и да показују резултати, а не ко је гласнији, ко је јачи, ко прича више глупости.
Једино тако мислим да можемо да успемо, а и да покажемо другима да нам је стварно небитно те ствари које причају, да хоћемо да се бавимо суштином, да хоћемо да се бавимо оним стварима који ће помоћи конкретно људима и стварима које ће бити боље за нашу децу и која ће остати иза нас.
Мислим да ако сви будемо радили тако или бар велика већина, ови људи који само гледају да то спрече, којима ништа није битно и да ће грађани то схватити, они желе дођу на власт, јер пун је буџет да узму за себе. Ако то објаснимо свим грађанима и дођемо до њих, имаћемо резултат и биће боље нашој деци и биће боље Србији сигурно. Хвала вам.
49/1ВС/ЉЛ19.00-19.05
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам министре. Сада, пошто је 19 часова.
Народни посланик је потпуно у праву, изволите још два минута ваших.
Не, не Стефане, него Емеше Ури.
ЕМЕШЕ УРИ: Хвала вам. Ја се захваљујем испред СВМ на овом исцрпном одговору, нарочито што ова тема није само тема за мањину, за Мађарску националну мањину, него за целу државу. Искористила бих моменат, када смо код скрининга, може се размишљати, дерматоскопије, још неких начина које можемо увести, скриниг за проширење аорте, масну јетру, за сужење крвних судова ногу. То су неки програми који би били прихватљиви, а опет ми бисмо сви требали да искористимо свој ауторитет и да сви дамо пример одлазећи на тај скриниг, на акције и на превентивне прегледе, у државне здравствене установе, првенствено, да покажемо пример грађанима да користимо исто оно што на жалост они који су сиромашни, морају да користе да је то квалитетно и да се може мерити са онима што добијате у приватним клиникама.
Хвала вам на одговору и желим вам добро здравље свима.
ПРЕДСЕДНИК: Хвала вам.
Пошто је сада 19.00 часова, завршавамо рад у овом делу седнице.
Чланови Владе могу да напусте салу.
Молим народне посланике да потврдимо мандат.
Молим вас, само још пар минута стрпљења.
Пошто су се стекли услови, предлажем да констатујемо потврђивање мандата народном посланику у Народној скупштини за упражњено посланичко место, како бисмо омогућили његово учешће у раду Народне скупштине.
Уручено вам је Решење Републичке изборне комисије о додели мандата народном посланику, ради попуне упражњеног посланичког места у Народној скупштини, као и Извештај Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине, који је утврдио да су се стекли услови за потврђивање мандата народном посланику.
На основу Решења РИК и Извештаја и предлога Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине, констатујем потврђивање мандата народном посланику Минели Календер.
Честитам народном посланику на избору и молим да се припреми за полагање заклетве.
Поштовани народни посланиче, молим вас да сагласно члану 17. Закона о Народној скупштини, приступите полагању заклетве.
(Председник чита текст заклетве, а народни посланик понавља.)
"ЗАКЛИЊЕМ СЕ ДА ЋУ ДУЖНОСТ НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА ОБАВЉАТИ ПРЕДАНО, ПОШТЕНО, САВЕСНО И ВЕРНО УСТАВУ, БРАНИТИ ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И ГРАЂАНСКЕ СЛОБОДЕ И ПО НАЈБОЉЕМ ЗНАЊУ И УМЕЋУ СЛУЖИТИ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ, ИСТИНИ И ПРАВДИ."
Молим народног посланика да приступи потписивању текста заклетве.
Желим да вам честитам на избору за народног посланика.
Настављамо рад сутра у 10.00 часова.
(Седница је прекинута у 19.05 часова.)
Активности
Понедељак, 28. април 2025.
