Чланови Одбора прихватили су предлог председника Одбора Маријана Ристичевића да се обави заједнички претрес о обе тачке дневног реда седнице.

На почетку седнице, о стању у воћарству и пољопривреди уопште говорио је проф. др Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде. Он је истакао да ће се Министарство трудити да буде на услузи Одбору, да ће одговарати на сва питања и да је свака критика добродошла, те да се нада конструктивном дијалогу са члановима Одбора, како би оно што Одбор донесе Министарство било у стању да ислуни. Он је ову прилику искористио да најави да се сутра објављује јавни позив за набавку трактора у вредности од укупно 500 милиона динара, као и објављивање позива за иградњу објеката. Када је у питању стање у воћарству министар је истакао да на временске услове не можемо утицати, али зато можемо утицати на адекватну противградну заштиту, те да ће они произвођачи који се нису адекватно заштитили имати већу штету, рекао је министар и додао да су све културе страдале, а највише кајсија. Такође, министар је додао да Министарство увек има расписане јавне позиве за осигурање, али њих користе само они произвођачи који се налазе у ризичним подручјима, док се остали због високих цена осигурања ређе на то одлучују. Такође, Министарство има позиве и за стандардну подршку од климатских ризика и позвао чланове Одбора да уколико имају сазнања о новим системима заштите поделе информације са Министарством, како би се и три системи уврстили у правилнике и били субвенционисани. Министар Гламочић је посебну пажњу посветио стању у Управи за аграрна плаћања и Управи за ветерину. Оно шђто забрињава у Управи за аграрна плаћања јесте еАграр, односно, даљи развој система како би у потпуности заживео. Такође, реализација буџета за субвенције је само 14 одсто, те мора да се убрза и повећа, а административни поступци поједноставе колико може и да се уради нешто по питању недовољне искоришћености ИПАРД фондова. Када је у питању Управа за ветњерину на првом месту су безбедност и квалитет хране, те се ради на изменама правилника, како би потрошачи знали шта купују. На крају, министар је истакао да ће у овом мандату радити на три краткорочна циља, које ће реалиоозовати у првих 100 дана, као и шест тратешких циљева. Када су у пигтању краткорочни циљеви они се односе на континуирану подршку за набавку приплодних грла, системску контролу нивоа афлатоксина и јасно декларисање хране, а када су у питању стратешки циљеви, они се односе на прехрамбени суветренитет Републике Србије, модерна, дигитачна пољопривреда, интензивна пљоорпивреда и разгранилење између ИПАРД фондова и националних програма.

У расправи која је уследила, чланови Одбора разменили су мишљења са министром Гламочићем о увођењу еАграра у домаћинства у брдско-планинским подручјима, стању у сточарству Србије, безбедности хране, здравља људи и животиња, увозу меса у Србију из иностранства, оспособљавању лабораторије за иситивање меда тј. утврђивање да ли је мед лажан или не, проблему наводњавања, развоју живинарства, штети коју је мраз нанео воћарској производњи ове године и мерама које ће Министарство тим поводом спровести, високим ценама хране уопште, као и произвођачким ценама, примерима добре праксе увођења еАграра, кампањи за младе за бављење пољопривредом, недовољној искоришћености ИПАРД фондова, решавању питања статуса пољопривредних газдинстава, едуковању пољопривредних произвођача за еАграр, проблему пошумљавања и учешћу локалних самоуправа у пошумљавању, повећању прихода по јединици површине, додели подстицаја за повртарство и сточарство и друго. Након расправе, чланови Одбора донели су, већином гласова, релевантне закључке.

Седници је председавао председник Одбора Маријан Ристичевић, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Радослав Милојичић, Станислава Јаношевић, Слободан Илић, Драган Јовановић, Милија Милетић, Јожеф Тобиаш, Дијана Радовић, Мирослав Алексић, Ивана Стаматовић, Дејан Булатовић и Душан Никезић.