1. Полугодишњем извештају о монетарној политици (јануар-јун 2022), који је поднела Народна банка Србије;

2. Годишњем извештају о монетарној политици за 2022. годину, Годишњег извештаја о пословању и резултатима рада за 2022. годину и Годишњег извештаја о стабилности финансијског система за 2022. годину, који је поднела Народна банка Србије;

3. Извештају о раду Савета гувернера Народне банке Србије за период 1. јануар – 30. јун 2022. године, који је поднео Савет гувернера Народне банке Србије;

4. Извештају о раду Савета гувернера Народне банке Србије за период од 1. јула до 31. децембра 2022. године, који је поднео Савет гувернера Народне банке Србије;

5. Финансијском извештају Народне банке Србије за 2022. годину, са извештајем овлашћеног ревизора, који је поднео Савет гувернера Народне банке Србије;

6. Програму монетарне политике Народне банке Србије у 2023. години, који је поднела Народна банка Србије и

7. Финансијском плану Народне банке Србије за 2023. године, који је поднела Народна банка Србије.

О тачкама дневног реда говорила је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, која је истакла да су сви резултати Народне банке мерљиви и проверљиви, кроз извештаје који се достављају Народној скупштини. Навела је да резултати потврђују да је Народна банка одговорно водила монетарну политику и надзирала рад финансијских институција у земљи, одговорно управљала девизним резервама земље и да Народна банка представља поузданог партнера Влади у спровођењу укупне економске политике.

Табаковић је навела да се инфлација од децембра, прошле године кретала у складу са предвиђањима Народне банке, те да је достигла максимум у првом тромесечју текуће године, на нивоу од око 16 одсто, али да се од тада налази на силазној путањи. Последњи податак је да се инфлација налази на 13,7 одсто, те да предвиђања Народне банке говоре да би до краја година требала да се спусти на око осам одсто. На смањење инфлације деловаће рестриктивна монетарна политика Народне банке Србије и Европске централне банке, као и смањење увозне инфлације која се односи на нормализацију светских цена енергената, хране, метала и сировина.

Приметно је смањење трошкова у пољопривреди и индустријској производњи што ће се повољно одразити на цене пшенице, кукуруза и индустријског биља, соје, сунцокрета, шећерне и уљане репице. Приметна је и нормализација међународног транспорта.

Гувернер је навела да домаћа фискална политика делује рестриктивно, што потврђује чињеница да од почетка године бележи суфицит у републичком буџету. На смањење инфлације делује и смањење домаће тражње хране, непрехрамбених производа и моторних горива, навела је она. Са друге стране, Табаковић је навела да фактори који и даље делују у смеру повећања инфлације, представљају марже трговинских ланаца и појединих прерађивача хране који су били суочени са високим растом трошкова. Србија је свесно током 2022. године, преузела највеће трошкове енергетске кризе на себе, а потенцијална будућа повећања, неће утицати на високе проценте инфлације, истакла је Табаковић.

У наставку седнице, Табаковић је говорила о референтним каматним стопама банака и њиховом потенцијалном повећању, страним директним инвестицијама, расту извоза, текућем дефициту робних размена и увећању девизних резерва државе.

Након расправе, која је уследила, Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава усвојио је свих седам тачака дневног реда.

Седници је председавао председник Одбора Верољуб Арсић, а седници су присуствовали и чланови и заменици чланова Одбора: Братимир Васиљевић, Војислав Вујић, Мирослав Кондић, Далибор Јекић, Розалија Екрес, др Александра Томић, Драган Јовановић, Миодраг Гавриловић, Зоран Стојановић, Тијана Давидовац и Драган М. Марковић.