На састанку Одбора за парламентарна питања Парламентарне скупштине Франкофоније представљен је извештај и одржано слушање на тему парламентарне демократије суочене са дезинформацијама. Такође, разматране су теме развоја законодавстава у корист заштите узбуњивача и надлежностима и деловању парламената у ванредним ситуацијама. Размењена су и мишљења о путовању у иностранство за парламентарце који говоре француски, а посебно су разматрани предлози за промовисање француског језика у свету.

Женска парламентарна мрежа Парламентарне скупштине Франкофоније на састанку је представила анализе, пројекте и досадашње резултате на промовисању родне равноправности самостално или у сарадњи са другим међународним организацијама. Обрађене су теме попут једнакости жена и мушкараца пред законом, стереотипи и конкретни кораци који се предузимају за унапређење женског репродуктивног здравља, промовисање избора образовања за девојчице, насиље над женама током оружаних сукоба, формирање мреже парламентарки у једном или више афричких парламената и могуће центра за родно одговорно буџетирање у Мароку са освртом на могућности употребе иновација, технолошких промена и образовања у дигиталном добу за постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојака.

Парламентарке су у дебати размениле искуства о спровођењу политике борбе против насиља над женама у парламенту. Мр Јовановић је истакла да је „...Србија земља у којој су жене на лидерским позицијама редовна и природна појава, а трећину министара у Влади чине жене, које су на водећим позицијама и у бројним важним државним институцијама, јавним предузећима, великим приватним компанијама, установама културе и спортским организацијама.“

Шеф делегације Јовановић је посебно истакла да Србија има председницу Владе, потпредседницу Владе, гувернерку Народне банке, председницу Уставног суда, а да када је реч о присуству жена у Народној скупштини, Србија има 35,2 процената жена у поређењу са европским просеком од 29,5 посто. Навела је да је донет закон којим је регулисан обавезан број жена од 40 одсто на свим нивоима скупштинске власти и да иако квоте нису целовито решење, да се показало да је њихово увођење добар пут ка њему.

„У протеклих неколико година Србија је урадила пуно на родној равноправности. На првом месту, унапредили смо нормативни оквир и усвојили сва релевантна законодавна и стратешка документа за сузбијање сваког облика родно заснованог насиља. Радили смо и радимо на оснивању механизама за родну равноправност на свим нивоима, од локалног до републичког. Жене у Србији чине 51 одсто становништва и њихово равномерно учешцће у свим областима друштва директно доприноси његовом расту и напретку.“ – закључила је мр Јовановић.