У децембарском издању часописа „About the House“, који издаје Представнички дом Парламента Аустралије објављен је чланак, под називом „Градећи мостове сарадње“ о посети српске парламентарне делегације Аустралији, реализованој половином септембра 2009. године.

Шеф српске парламентарне делегације у посети Аустралији говорила je о напорима своје државе да направи искорак ка новој ери сарадње.

Деценију након сукоба који је поделио Балкан, једна од земаља која је изашла из тог немира, залаже се да нађе своје место међу народима Европе и изгради ближе односе са земљама попут Аустралије.

Кључни циљеви недавне посете парламентарне делегације Републике Србије Аустралији, коју је предводила председница Народне скупштине проф. др Славица Ђукић-Дејановић, били су унапређење билатералне сарадње и успостављање ближих односа са Аустралијом.

„Имајући у виду удаљеност између две земље, наши односи би требало да се унапреде у будућности, с обзиром на то да су оба парламента носиоци демократије и у исто време утичу на функционисање свих других институција државе“, изјавила је проф. др Ђукић-Дејановић.

Српска дијаспора у Аустралији је главна спона између наших земаља. Преко 95.000 грађана Аустралије декларишу се да имају српско порекло.

Размена робе је скромна, извоз аустралијских производа је у вредности од 9 милиона долара, а увоз из Србије износи 7 милиона долара.

У току посете, српска делегација састала се са својим колегама у парламенту, укључујући председника Доњег дома парламента Харија Џенкинса, председника Сената Џон Хога и секретара парламента за међунационалне односе Лори Фергусон. У Сиднеју, делегација је посетила медијску кућу СБС и Универзитет Меквери и срела се са представницима српске заједнице.

У жељи да оствари ширу сарадњу са земљама попут Аустралије, кључни фокус Србије заснива се на основном принципу прикључивања Европској унији, чему су усмерени политички, економски и дипломатски напори Србије.

„Суштински, ми немамо други избор него да постанемо чланица ЕУ, јер историјски и географски гледано - ми јесмо део Европе“, рекла је др Ђукић-Дејановић.

„Верујемо у слободно кретање робе, капитала и људи у контексту развоја Европе као државе. Једноставно, не постоји друга опција и грађани Србије такође то препознају као њихов једини пут“.

„Верујем да ће чланство ЕУ нашим грађанима донети безбедност и сигурност, а такође сам уверена да ће ресурси које можемо да понудимо, бити квалитетније употребљени када постанемо чланица ЕУ“.

Јаки сектори производње, електричне енергије и пољопривреде су омогућили Србији да се опорави од разора који је уништио инфраструктуру током сукоба на Балкану.

Према речима Ђукић-Дејановић, овај економски опоравак је важан елемент да се оствари тежња Србије ка чланству у ЕУ.

Народна скупштина такође има централну улогу у напорима Србије да се прикључи ЕУ. Усклађивање домаћег законодавства са европским вредностима и стандардима представља највећи изазов.

„Ми усвајамо системске законе и ратификујемо међународне споразуме“, изјавила је проф. др Ђукић-Дејановић.

„У протеклој години, усвојили смо 217 закона и 73 других аката. Радили смо прековремено. Радили смо нон-стоп, и суботама и недељама, и реализовали смо трогодишњи рад, који би у нормалним условима трајао једну годину.“

Проф. др Ђукић-Дејановић је председник Народне скупштине Републике Србије од јуна 2008. године, и по реду друга жена на овој позицији. Пре преузимања функције председника парламента, била је професор неуропсихијатрије и етике.

Она каже да се Србија суочила са многим проблемима са којима се суочава остатак Европе, попут глобалне финансијске кризе и ширења организованог криминала.

„Што се тиче изазова са којима се Европа суочава, морам рећи да су ти изазови у ствари обавезе и задаци са којима и Србија мора да се суочи. Изазови, који су постављени Европи су такође и наш циљ“, нагласила је председница.

„Све ово има за циљ да обезбеди бољи живот нашим грађанима, како бисмо постали равноправан члан европске породице народа“.

„Србија види себе као део уједињене Европе. У исто време, морамо вредновати добре односе са традиционално пријатељским и удаљеним земљама попут САД, Русије, Кине, Аустралије и народа трећег света. Верујемо да наш економски потенцијал може бити потврђен у сарадњи са свим овим земљама“.

Овде можете преузети оригинални текст чланка