Кандидати су се, на одвојеним састанцима, захвалили скупштинској делегације ПС СЕ, на пријему и одвојеном времену. Индрек Сара навео је да, ако буде постављен на поменуту функцију ће дати све од себе да ова институција буде транспарентнија и одржи кохерентност свих земаља чланица, док је Ален Берсет истакао да ће, ако он буде постављен на место генералног секретара ПС СЕ, као кандидат земље која није члан Европске уније, учинити све што је у његовој моћи да се чује глас и земаља које нису део ове породице.

Шеф сталне делегације Народне скупштине у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља, истакла је да је Србији битан став кандидата по питању међународног права и поштовања територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, те да се стиче утисак да у ПС СЕ, постоје дупли аршини када су у питању земље које јесу део Европске уније и за оне које то и даље нису. Она је навела да се делегација интересује и за став по пријему тзв. Косова у ову институцију, подсетивши да је Савет Европе дао позитиван став за пријем, иако ова тема још није била на агенди Комитета Министара. „Сматрамо да је битно да ова организација заузме такав став да се поштује међународно право, на које Србија упорно указује, односно да заштити српско становништво које трпи погром од стране самовладавине Аљбина Куртија. Такође сматрамо да пријем тзв. Косова у Савет Европе није прихватљив, пре свега што Курти не поштује међународне споразуме, као што су Бриселски споразум, а што је за нас најзначајније питање, јер Срби на Косову и Метохији већ 11 година чекају на оснивање Заједница српских општина“, навела је Биљана Пантић Пиља. Опсервирала је да поред подељености по многим питањима која је видљива у ПС СЕ, сама организација губи на значају, јер не вреднује свачији глас једнако и што се међународне процедуре, поготово када је у питању дијалог Београда и Приштине, не поштују.

Елвира Ковач, навела је да грађани Србије не праве велику разлику између Европске уније и Савета Европе, што јесте проблем, те да Савет Европе заостао у запећку европских интеграција, а са друге стране представља значајну организацију, када се говори о владавини права, развоју демократије и људских и мањинских права. Она се интересовала за мањинска права и права националних мањина, као организације која има Оквирну конвенцију о правима националних мањина и карту регионалних мањинских језика. Навела је да чињеница да се у Савету Европе, када се говори о мањинским правима, говори о правима ЛГБТ популације, а да је питање националних мањина све мање на дневном реду ПС СЕ.

Дуња Симоновић Братић је, у разговору са кандидатима, подсетила и на кршење процедура поводом Извештаја Доре Бакојани на парламентарном заседању СЕ, који није задовољио елементарне критеријуме, односно да она није ни посетила Београд, нити разговарала са српском страном, чиме је изостао дијалог који заговара и сам Савет Европе, и која је рекламацијом желела да се усвоји Извештај, прескочивши чак и Комитет министара.

Владимир Ђорђевић указао је да у овим веома изазовним временима за Европу, али и свет, Савет Европе и Европска унија, покушавају да направе преседан и изврше сецесију суверене државе, под изговорима руске специјалне операције, на начин који није забележен у историји, иако ни једно међународно право не препознаје овај преседан.

Оба кандидата истакла су да ће им један од циљева, ако буду изабрани на функцију генералног секретара Савета Европе, бити тај да рад Комитета министара буде транспарентнији и да за сва питања која се буду нашла на агенди Парламентарне скупштине Савета Европе буде места за дијалог и долажења до заједничких решења.

Шеф Делегације напоменула је да ће српска делегација у Савету Европе имати седам гласова и да ће своју подршку, 25. jуна, донети на основу одговора и мишљења кандидата, на питања која су делегацији од посебног значаја.