Истраживање је представила Светлана Логар из Ипсос Стратешког Маркетинга, агенције која је спровела истраживање у јулу 2015. године, на узорку од 1014 испитаника, старијих од 18 година. Народна скупштина је одувек била једна од институција у које грађани имају најмање поверења, што говоре и ова истраживања која се спроводе трећу годину за редом, у сарадњи са Центром за истраживање, одговорност и транспарентност, истакла је Логар.

Овогодишње истраживање је било фокусирано на знање и заинтересованост за улогу и рад Народне скупштине и на ставове према раду Народне скупштине и народних посланика.

Када је у питању знање грађана о Народној скупштини, 65 одсто њих не зна ништа или мало, 10 одсто зна доста, а о улози народних посланика, 70 одсто грађана не зна ништа или мало. Када је у питању начин на који грађани стичу знање о Народној скупштини и народним посланицима, 43 одсто грађана стиче га из медија, само 5 одсто грађана је стекло знање у школи, док 93 одсто никад није било у Народној скупштини. Грађани у највећем проценту препознају законодавну функцију Народне скупштине и то 60 одсто, а најмање представничку 5 одсто, док 36 одсто грађана није знало које су функције Народне скупштине. У поређењу са резултатима добијеним претходних година, ови резултати не одударају много од њих. Такође, системских измена у односу на ранија истраживања нема ни када је у питању начин избора народних посланика, а само 17 одсто грађана зна ко располаже посланичким мандатом. Трећина грађана зна колико има укупно народних посланика, док 53 одсто зна како се зове председница Народне скупштине. Грађани углавном нису заинтересовани за политику, тек 28 одсто, што је случај и са радом Народне скупштине, 27 одсто.

У делу истраживања у коме је било речи о ставовима према раду Народне скупштине и народних посланика слика је типична, 68 одсто грађана верује да политичари не говоре истину, међутим 70 одсто њих сматра да за свој рад они треба да одговарају грађанима. Када се говори о задовољству радом Народне скупштине, резултати су слични као и ранијих година. 48 одсто грађана, и то младих и образованих, је незадовољно радом Народне скупштине, што и није тако лоше, истакла је Логар. Међутим, 71 одсто грађана сматра да политичари раде више за своју и корист својих партија, него за корист грађана, што је такође типична слика. Оно што грађани сматрају да би повећало одговорност народних посланика јесте директан контакт са грађанима, што сматра њих 59 одсто, закључила је Логар.

Потпредседник Народне скупштине и председавајући Групе проф.др Владимир Маринковић истакао је, након представљања резултата истраживања, да ће ова Група у сарадњи са цивилним сектором и стручном службом Народне скупштине омогућити да рад народних посланика буде видљивији, да повећа транспарентност, а резултати истраживања говоре шта треба радити како би се стање поправило.

Сви народни посланици, чланови Групе, који су присуствовали данашњем састанку похвалили су формирање Групе и сложили се у оцени да је један од начина промене слике у јавности и код грађана о Народној скупштини и народним посланицима промена изборног система.

Састанку је председавао председавајући Парламентарне групе и потпредседник Народне скупштине проф. др Владимир Маринковић.