Народна скупштина Републике Србије / Активности / Детаљи активности

7. април 2025. Шеф српске делегације у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља
Среда, 9. април 2025.
Избори на Косову и Метохији тема на заседању Парламентарне скупштине Савета Европе
На пролећном заседању Парламентарне скупштине Савета Европе, 7. априла 2025. године, у Стразбуру, одржана је заједничка дебата поводом Извештаја ad hoc комитета Бироа за посматрање избора на Косову и Метохији.
Извештај је представила посланица Петра Бајер, а чланови српске делегације су се том приликом оштро успротивили закључцима извештаја, указујући на тешке изборне манипулације и системско угрожавање права српског народа у покрајини.
Шеф српске делегације у ПС СЕ Биљана Пантић Пиља изразила је неслагање са извештајем и указала на озбиљне манипулације током избора у јужној српској покрајини. Како је навела, коначни резултати су се чекали више од 30 дана, што указује на нерегуларности и, како је рекла, није изненађујуће „јер Косово и Метохија није држава“. Она је истакла да је Српска листа освојила подршку за свих 10 загарантованих места, али је једно додељено странци Ненада Рашића, која је добила гласове искључиво у албанским срединама. По њеним речима, реч је о изборном инжењерингу у режији Аљбина Куртија и грубом нарушавању изборне воље Срба. Пантић Пиља је подсетила да је и ЕУ у прелиминарном извештају указала на озбиљне нерегуларности, забрану гласања поштом за расељене Србе, као и институционални притисак. Оценила је да српски народ на Косову и Метохији трпи свакодневно угњетавање, те да долази до масовног исељавања, уз опасност од стварања етнички чистог региона. Посебно је указала на чињеницу да Заједница српских општина, као међународна обавеза приштинских власти, ни након више од 4.000 дана од потписивања Бриселског споразума није формирана, чиме се додатно подривају права српског становништва. На крају, поручила је да тзв. „Косово“ не испуњава основне демократске стандарде и да му, под оваквим околностима, није место у Савету Европе.
Дуња Симоновић Братић је истакла да, упркос кашњењу у дистрибуцији извештаја, он представља званичну потврду ПС СЕ да се на Косову и Метохији трајно крше људска права, посебно права српске заједнице. Указала је на драматичне нерегуларности у бирачким списковима, укључујући дуплиране и неажуриране податке, те забрану гласања интерно расељеним лицима, упркос препорукама Венецијанске комисије. Осудила прогон српских представника, претње укидањем Српске листе и недавна хапшења Срба који су присуствовали литургији. Подвукла је да је терор над Србима интензивиран, те да тзв. „Косову“ није место у Савету Европе.
Александар Мирковић је указао на институционалне манипулације током избора на Косову и Метохији, наводећи да је Србима системски онемогућено да прате изборни процес у својим срединама, смањењем броја њихових представника у изборним телима испод законског минимума. Посебно је истакао да је странка Ненада Рашића добила гласове у албанским срединама, па чак и у затвору, што је, како је рекао, директна последица притисака и организације режима Аљбина Куртија.
Елвира Ковач је истакла да су права националних мањина и даље угрожена, а да институције у Приштини не показују вољу да решавају кључна питања. Посебно је указала на одсуство било каквог напретка у формирању Заједнице српских општина, што представља међународну обавезу и најконкретнији механизам заштите српске заједнице. Оценила је да су изборне манипулације 9. фебруара и месец дана кашњења резултата део системског притиска на Србе. Позвала је на деескалацију и компромис у сарадњи са Београдом.
Владимир Ђорђевић осудио је изборе одржане на Косову и Метохији као лажне и недемократске. Истакао је да се избори одвијају на територији заснованој на терору и брисању српског идентитета. Посебно је упозорио на шире последице „косовског“ преседана, наводећи да је управо такав пример нарушавања суверенитета Србије послужио као образац Русији за оправдање агресије на Украјину. Поручио је да међународно право не сме бити предмет двоструких аршина.
Јелена Милошевић истакла је да на Косову и Метохији нема услова за демократске изборе, јер се над српским становништвом спроводи тихо етничко чишћење. Указала је на милитаризацију севера, забрану српских лекова, уџбеника и ћириличних натписа, као и изостанак формирања Заједнице српских општина. Поручила је да решење мора доћи кроз дијалог.