Насиље над женама - друштвени проблем који је препознат и од стране Уједињених нација, које су 1999. године прогласиле данашњи дан за Међународни дан против насиља над женама - озбиљан је проблем и у нашој земљи.

У свету данас свака друга жена трпи неки облик насиља од стране свог партнера, а свака пета жртва је сексуалног насиља или покушаја таквог чина. У нашој земљи подаци су подједнако алармантни: свака трећа жена жртва је физичког насиља у породици, док је свака друга жртва психичког насиља. Бројне статистике које говоре о ниском проценту жена које насиље пријављују (свега 16,5%), о проценту насилника који насиље врше употребом оружја или оруђа која су погодна да нанесу тешке телесне повреде (7,4%), насиље над женама квалификују као један од оних проблема у којима се откривају суштинске аномалије у друштву и у којима је важно да делујемо и едукативним, и превентивним, и корективним мерама.

Насиље над женама пречесто је током хиљада година историје бивало на известан начин толерисано од душтвених заједница, остајало скривено велом приватности који је обухватао породицу и све што се у њој дешава. Број пријављених случајева насиља над женама, који је у односу на 2004 у нашој земљи увећан 4 пута, говори и о промени односа друштва које је све мање спремно да ћути о овом проблему и које је све спремније да се њиме бави. То потврђује и податак да данас имамо 10 сигурних кућа док их пре само 10 година није било.

Идеја заштитите жртве и нетолеранције на насиље идеја је коју сви треба да промовишемо. Улога вас, медија, који својим извештавањем дајете тон друштвеним догађајима, јесте да помогнете да се искорени искривљено схватање насиља над женама као културолошке неминовности. Насиље над женама је злочин као и сваки други, стога и свака информација о овој теми пласирана јавности треба да садржи јасну поруку да је реч о темељном кршењу људских права и достојанства, укључујући и право на живот, слободу и сигурност, право да се не буде изложен мучењу и другом нехуманом и понижавајућем поступању, право на једнакост пред законом и у породици.

Законски и институционални оквир за борбу против насиља над женама постоји. Основе за спровођење политике једнаких могућности за оба пола и за спречавање насиља и адекватног санкционисања починилаца уграђене су, између осталог, и у Закон о забрани дискриминације, Закон о равноправности полова, Закон о раду, Породични законик, Кривични законик, итд. Народна скупштина, у оквиру своје контролне улоге, прати рад државних органа на примени свих прописа, са крајњим циљем да закони које смо донели и које ћемо доносити не остану мртво слово на папиру већ да буду стварна гаранција да наше друштво може да заштити све наше грађане од мучне, потенцијалне судбине жртве. Сматрам да је веома важно што постоје и друге институције и организације које се баве заштитом жена жртава насиља као што су Виктимолошко друштво Србије, Инцест Траума Центар, Аутономни женски центар Београд, Из круга, Анти Трафикинг центар, Педагошко друштво Србије и други јер тиме друштвени фронт за борбу против насиља над женама чинимо ширим.

Поштоване колеге народни посланици,

Уважени учесници скупа,

Представници медија,

Чињеница да се већ четврту годину заредом окупљамо, потрђује да смо на путу да проблем сагледамо са свих аспеката. Жртве нису само бројеви, статистика без лица и имена, оне су међу нама, наше мајке, сестре, кћерке, другарице и колегинице – лишене основних људских права и слобода без обзира на националност, године и друштвени статус. Податак да је у нашој земљи од почетка године убијено 26 жена обавезује да се сви, и Влада, Народна скупштина, међународне и невладине организације и медији мобилишу како бисмо, свако у свом домену, допринели развоју нашег друштва као праведног, без насиља, које живи у духу суштинске толеранције и једнакости.

У том смислу очекујем да ћемо, захваљујући и данашњем раду и иницијативи Одбора за равноправност полова да се бавимо улогом медија – коју здушно подржавам - бити корак ближе наговештајима финалних решења, применљивих и делотворних.