Председница Народне скупштине Републике Србије проф. др Славица Ђукић-Дејановић отворила је данас у Крагујевцу 35. октобарске здравствене дане и у свом обраћању гостима истакла:

Уважени председниче Тадићу,

Поштовани министре Милосављевићу,

Ваше преосвештенство,

Драге колеге,

Поштовани гости,

На данашњи дан, по 35. пут, а први пут у присуству председника Републике Србије, ми, грађани Крагујевца и стручна јавност, окупили смо се на Октобарским здравственим данима.

Дан свечаног отварања прилика је да се сви заједно подсетимо историјата и достигнућа здравственог система Крагујевца, као регионалног центра и стуба здравствене заштите шумадијског округа.

Крагујевац је прву здравствену установу добио 1836. године, оснивањем Војне болнице, а затим и Привремене цивилне болнице. За исту годину везује се и долазак првог школованог лекара, Константина Александридија, у то време чувеног као лекара Књаза Србије.

Године 1860, девет векова након оснивања првог универзитета, у Цариграду, у време када су најстарији медицински факултети обележавали 250-300 година постојања и увелико постојале уређене медицинске установе, Крагујевац је добио Прву сталну болницу, најстарију подружницу Српског лекарског друштва.

Иако је до краја Првог светског рата функционисала као општа болица и имала мали број лекара, била је изузетно угледна, захваљујући високој стручности, знању и хуманости лекара, међу којима је био и чувени Јосиф Панчић.

Данашњи Клинички центар у Крагујевцу, настао 2005. из Клиничко-болничког центра, налази се на локацији на којој је, између два светска рата, сазидана нова болница.

Један од кључних историјских момената развоја здравства у Шумадији догодио се 1977. године, када је основано крагујевачко одељење Медицинског факултета Универзитета у Београду. Ово одељење је 1988. године прерасло у Медицински факултет у Крагујевцу, који 2010. године школује 2079 студената додипломске наставе и 511 доктораната и специјализаната.

И као лекар и као професор Медицинског факултета у Крагујевцу, поносна сам на чињеницу што данас, на 150-ту годишњицу Прве болнице, здравствени систем у Крагујевцу сачињавају: Клинички центар, Дом здравља, Завод за стоматологију, Завод за хитну помоћ, Институт за јавно здравље, Апотекарска установа, а ту су и Завод за здравствену заштиту радника, Застава и Црвени крст Крагујевац.

Још више сам поносна на чињеницу да смо, за свега век и по, достигли многе здравствене стандарде, нарочито у погледу стручности, знања, вештина и суптилности у послу наших здравствених радника.

Као председник Народне скупштине, задовољна сам постигнутим резултатима реформе здравственог система како у Крагујевцу тако и на новоу Републике.

У том контексту, законодавна активност Народне скупштине Републике Србије је више него интензивна. У овој години, донели смо Закон о лековима и медицинским средствима и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. На трећој седници Другог редовног заседања, која је у току, налазе се и два врло важна предлога закона усмерена на побољшање здравствене заштите корисника: Предлог закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити (који омогућава уједначавање услова за све здравствене раднике кроз допунски рад), као и Предлог одлуке о Плану развоја здравствене заштите.

Изузетно је важно да у наредном периоду, уз координисано деловање свих државних органа, ови акти заживе у свакодневном животу. Њиховој адекватној примени допринеће и надзор који Народна скупштина, а посебно Одбор за здравље и породицу, врши над радом органа извршне власти, са коначним циљем да се унапреди квалитет здравствених услуга, задовољство пацијената и обезбеди развој сигурног, правичног, одрживог и високо ефикасног система здравствене заштите.

Оваквим и сличним скуповима показујемо да смо кадри да пратимо светске трендове и да у будућности одговоримо на све веће захтеве и очекивања корисника здравствене заштите.

Желим вам успех у раду.

ПРОГЛАШАВАМ 35.ОКТОБАРСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ДАНЕ ОТВОРЕНИМ!