На састанку су учествовали чланови делегација из Атине, Београда, Подгорице, Сарајева, Скопља, Тиране и Загреба, као и представник Регионалног савета за сарадњу. Састанак је отворио Игли Хасани, министар за Европу и спољне послове Албаније, који је представио приоритете албанског председавања за период од јула 2024. до јула 2025. године.

Горан Милић је у свом обраћању на тему „Парламентарна сарадња за унапређење регионалне међуповезаности и олакшање прекограничног промета у Југоисточној Европи“ истакао да Народна скупштина већ годинама активно учествује на састанцима Парламентарне скупштине Процеса сарадње у југоисточној Европи, у жељи да допринесе унапређењу економске сарадње и постизању мира и стабилности у региону Југоисточне Европе. Додао је да има простора да се међусобни односи учесника додатно унапреде, добију на замаху и резултирају конкретним видовима пројектне сарадње која ће директно утицати на бољи живот наших грађана. Нагласио је да разлози који подстичу мултилатералну сарадњу у Југоисточној Европи у новије време произилазе, пре свега, из интереса самог региона: потреба приближавања Европској унији и упућености суседа једних на друге због ограничености националних тржишта, нивоа економских снага, развоја инфраструктуре, коришћења заједничких ресурса и регулисања социјалних и економских питања. Истакао је да као регион, морамо да останемо опрезни и одговорни, да прихватимо нове реалности, и да сарађујемо као искрени партнери, имајући у виду озбиљност геополитичке ситуације, размере изазова и неопходност адекватних одговора на кризе са којима се суочавамо. Навео је да морамо бити свесни колика је наша одговорност и потреба да координираним наступом пронађемо одговоре за решавање актуелних изазова, те истакао да је први корак у том правцу политичка воља која мора бити праћена конкретним активностима и мерама.

У наставку обраћања, Милић је поручио да је Београд и даље одлучан да дијалогом и у доброј вери решава сва отворена питања - као одговоран и предвидив партнер, а пре свега у складу са принципима међународног права. Истакао је да је важно да постанемо регион који је на високом нивоу дигиталног и технолошког развоја, како би одговорили економским изазовима 21. века, и како би постали конкуретнији играч на глобалном тржишту, те додао да то све захтева заједнички одговор и успостављање још интензивније регионалне сарадње. Истакао је да Србија подржава концепт успостављања Заједничког регионалног тржишта на Западном Балкану и додао да је постигнут значајан напредак у стварању заједничког регионалног тржишта које испуњава стандарде ЕУ, а чиме се отвара пут ка интеграцији у јединствено тржиште ЕУ. Навео је да је несумњиво да је последњих година регионална сарадња на Западном Балкану доста еволуирала, да су њени ефекти позитивни и да је она све више одраз интереса региона. Подсетио је да се наведено најбоље може уочити и кроз укидање роминга, путовање и прелазак граница са личним картама, међусобно признање диплома и квалификација, могућност запошљавања и томе слично. Истакао је да је јасно да су земље региона ове ефекте препознале и реализовале не само по себи као испуњавање услова за улазак у Европску унију, већ као корист за све грађане региона. Поручио је да је Србија искрено заинтересована за сарадњу и ближе регионално повезивање кроз конкретне пројекте и мере, како у домену инфраструктуре, тако и у трговини, транспорту, енергетици и другим областима и да је то оно што ће нас на најбољи начин као регион представити као поузданог партнера у Бриселу и на директан начин допринети бржем интегрисању у ЕУ. Подсетио је да је Република Србија покретач иницијативе „Отворени Балкан“ која омогућава слободно кретање људи, роба, услуга и капитала, али и других великих инфраструктурних пројеката који ће подићи квалитет живота свих грађана земаља које учествују у овој иницијативи. Додао је да се у том смислу, ради и на изградњи новог информационог система који ће омогућити да грађани Србије, Северне Македоније и Албаније могу да раде под истим условима у све три земље, а што значи успостављање заједничког тржишта рада али и већу конкурентност привреде и економије ове три земље. Истакао је да то значи стварање заједничке будућности за млађе генерације у региону. Навео је да ће продубљивање регионалне економске повезаности на западном Балкану, укидање царинских контрола и осталих препрека које стоје на путу слободном кретању у региону, као и могућност запошљавања у читавом региону, допринети укупном просперитету читавог региона. На крају је нагласио да је важно да пронађемо начине за унапређење постојећих и утврђивање нових механизама сарадње, као и начине за превазилажење међусобних несугласица, те поново нагласио опредељеност Србије за развој и јачање пријатељских веза са чланицама ПС ЈИЕ уз поштовање основних начела – мир, стабилност и просперитет.