На Регионалној конференцији учествују и делегације парламената Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе. Такође, на конференцији су били присутни и представници Европског парламента, Савета за регионалну сарадњу, ГИЗ експерти и дипломатски кор.

На основу резултата регионалне конференције у Валони 2024. године, током које је размотрен и усвојен заједнички регионални документ о „Принципима ефикасног парламентарног надзора у процесу европских интеграција и усвојеног заједничког регионалног документа“, спроведен је процес самопроцене, што је резултирало израдом првог годишњег „Извештаја о напретку парламентарних принципа“ који је садржао податке о кључним дешавањима у одборима за европске интеграције парламената Западног Балкана током 2024. године.

Циљ Друге регионалне конференције је да пружи прилику за наставак регионалне размене искустава и добрих пракси. Током првог радног дана конференције, представљени су и размотрени налази „Извештаја о напретку парламентарних принципа за 2024. годину“, као и размене у вези са актуелним развојем политика на нивоу ЕУ.

Учесницима Конференције су се у уводном делу обратили Бобан Станишић, генерални секретар Скупштине Црне Горе, Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе, Иван Вуковић, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, Њ.Е. Јохан Сатлер, шеф Делегације Европске уније у Црној Гори и Њ.Е. Петер Фелтен, немачки амбасадор у Црној Гори.

Експерти, које је ангажовао GIZ, су учесницима Конференције представили документ „Извештај о напретку парламентарних принципа“. Фокус експерата током презентације извештаја се односио на законодавну и контролну улогу парламената, парламентарну дипломатију, административне капацитете парламената, комуникацију парламената са заинтересованим странама и видљивости парламената у процесу европских интеграција. Период извештавања се односио на 2024. годину.

Председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач је објаснила колико је у последњих годину дана био отежан рад парлaмента, имајући у виду број одржаних протеста и блокада улица од тренутка трагедије која се догодила 1. новембра 2024. године. Представила је промене у саставу Одбора за европске интеграције. Информисала присутне да је у односу на протеклу годину, дошло до реконструкције Владе Републике Србије и да је изабран нов министар за европске интеграције. Напоменула је да је Србија, и поред свих изазова, ревидирала Национални програм за усвајање правних тековина Европске уније, у складу са Реформском агендом. Елвира Ковач је представила редовне активности Одбора за европске интеграције, а које се односе на разматрање предлога закона са становишта њихове усклађености са законодавством Европске уније, дискусију о извештајима о спровођењу НПАА, шестомесечно извештавање о преговорима о приступању Републике Србије Европској унији током председавања држава чланица Савету ЕУ, представљање годишњег извештаја Европске комисије о Републици Србији од стране шефа Делегације ЕУ у РС. Говорила је о успостављеној пракси да амбасадар државе чланице представи приоритете председавања Савету ЕУ на седници Одбора за евроспке интеграције, као што су то учинили амбасадори Мађарске и Данске, у претходном периоду. У свом излагању, дотакла се значаја парламентарне сарадње, посебно форума као што су КОСАП, КОСАК и Берлински процес.