У делегацији учествују народни посланици Живота Старчевић и Далибор Јекић, чланови Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Према програму конференције која се одржава у Сенату Шпаније, чланови парламената држава чланица и кандидата разматрали су тему: Изазови пред владама и економски опоравак Европске уније у међународном контексту. Европска комисија је 2022. године издала Саопштење (на основу јавних консултација са различитим заинтересованим странама и државама чланицама) у којем су утврђене будуће смернице оквира економског управљања ЕУ и његове реформе, постижући једноставнију, транспарентнију и ефикаснију регулативу, уз веће национално учешће. Ово је имало за циљ смањење високог нивоа јавног дуга на реалан, постепен и одржив начин, побољшавајући инклузивни економски раст кроз стратешке инвестиције. Да би се одговорило на изазове и реформу Владе Европске уније, кључно је да се узме у обзир међународни контекст и светски економски контекст. У дискусији је учествовао народни посланик Живота Старчевић.

Разматране су и теме, Архитектура новог управљања: Средњорочни структурални буџетски планови и посебни пут нето расхода за сваку државу. Одрживост дуга и фискална разборитост у оквиру економске и монетарне уније, и тема три: Интеграција друштвене димензије у управљању привредом.

У оквиру четврте теме: Отворена стратешка аутономија, у дискусији је учестоваво народни посланик Далибор Јекић. Међународна отвореност је камен темељац Европске уније, својствена економском и социјалном напретку који је постигнут од њеног стварања. Међутим, ефекти глобализације изнели су на видело опасности стратешке зависности Уније од трећих земаља, које угрожавају добробит грађана и конкурентност европских компанија. Ове рањивости могу се погоршати у оквиру сложеног међународног поретка, са појавом нових сукоба и утицајем климатских промена, због чега је неопходно успоставити стратешку европску аутономију која не нагиње протекционизму.

У контексту превенције протекционизма, делегација Народне скуппштине је истакла да је Републици Србији потребна дипломатска помоћ ЕУ за укидање блокаде отпреме робе из Републике Србије у Аутонмну покрајину Косово и Метохија, коју је увела привремена институција самоуправе у Приштини 14. јуна 2023. године. Делегација је истакла да је затражено укидање ове мере, а о блокади, штетним последицама и понашању противном европском духу и вредностима, обавештене су све ЦЕФТА стране, Европска комисија, све чланице ЕУ, САД и Уједињено краљевство, али још нема резултата. Поред ових баријера, суседна Бугарска, чланица ЕУ, је управо донела одлуку о увођењу додатне таксе на транзит гаса преко њене територије, што је у супротности са међународним уговорима и у чему ЕУ такође треба дипломатски да реагује.