Народни посланик Момо Чолаковић, који је образлагао предлоге ПГ ПУПС, истакао је да је његова посланичка група отворена за расправу о изменама Устава Републике Србије, уколико се дијалогом дође до решења која би захтевала његову промену.

За ПГ ПУПС реформа политичког система треба да резултира променом више међусобно условљених и повезаних правних аката. Чолаковић је поздравио иницијативу за реформом политичког система, с обзиром да је није било још од краја 80-тих и почетка 90-тих година прошлог века. За ПГ ПУПС једно од првих питања промена је поправљање положаја најстаријих грађана, као једне од најугроженијих категорија друштва и уређење питања заштите пензија као уставне, а не социјалне категорије. Затим, измене и примена закона којима се гарантује бесплатно образовање и право на бесплатну здравствену заштиту грађана. Најважније промене треба да се односе на промену Закона о избору народних посланика, у коме је потребно променити кључне делове који се тичу поступка кандидовања и расподеле мандата. Потребно је напустити постојећи модел и остварити такав, који ће омогућити остваривање везе бирача и изабраних представника, као и да се цензус смањи са пет на три одсто. Што се тиче промене Закона о политичким странкама, досадашњи није испунио свој циљ, о чему говори чињеница да имамо 102 регистроване политичке партије, као и да је више од 50 одсто њих регистровано као партије националних мањина, иако у њима нема ниједног представника националне мањине, истакао је Чолаковић. ПГ ПУПС се залаже за повећање броја потребних потписа за регистрацију политичке странке на 20.000. Када је у питању промена законске регулативе која се односи на локалне самоуправе, ПГ ПУПС се залаже за јачање положаја месних заједница, а када је у питању удруживање ПГ ПУПС се залаже за посвећивање посебне пажње народној иницијативи и референдуму. Када су у питању промене Устава, ПГ ПУПС је за што шири консензус око броја области које треба променити у њему, промени постојећих закона и спровођење уставних реформи, како би се дошло до што дуготрајнијих решења.

„ПУПС као партија искусних, мудрих и одговорних људи инсистира на стварању социјално одговорне државе, државе социјалне једнакости и правде, државе економске, социјалне и правне одговорности и државе дугорочне безбедности и стабилности,“ закључио је Чолаковић.

За ПГ ДС правац реформи политичког система треба да иде у два смера, односно ка успостављању контроле власти и ка укључивању грађана у политичке процесе.

Народна посланица Александра Јерков, која је поред народног посланика Драгољуба Мићуновића, представила предлоге ПГ ДС, истакла је да без промене Устава не може бити озбиљне реформе политичког система. Она је оценила да је постојећи Устав донет као плод компромиса којим нико није био задовољан, као и да не одговара нашој садашњости. Такође, нема ниједног предлога за системску промену Устава, већ само фрагмената и делова у циљу употребе у дневнополитичке сврхе, истакла је Јерков. Она је у име ПГ ДС изнела неколико предлога за промену Устава који се огледају у промени дефиниције Републике Србије, промени делова Устава који се односе на људска и мањинска права, промену дела који се односи на независност судске власти. Такође, реформа изборног система је неопходна и ПГ ДС је мишљења да је потребно мењати начин избора посланика и одборника, односно да је потребно увести персонализовани, пропорционални изборни систем. Идеја је да у Србији буде онолико изборних јединица, колико се посланика/одборника бира у скупштинама, да свака странка кандидује једног кандидата за једну изборну јединицу, сви гласови свих кандидата једне странке се сабирају и на тај начин се додељују мандати најбоље пласираним кандидатима. Систем остаје пропорционалан, али бирачи у овом случају знају за кога гласају. Наравно, у овом процесу треба водити рачуна о заступљености жена и представника националних мањина, додала је Јерков. ПГ ДС се залаже да се и председници општина, као и градоначелници бирају директно, уз увођење механизма за спречавање блокаде рада локалних скупштина. Јерков се осврнула и на питање избора и овлашћења председника Републике, истакавши да је потребно размишљати или о задржавању постојећег начина избора, уз промену овлашћења, или пак задржати овлашћења, али мењати начин избора председника. ПГ ДС се залаже и за измену територијалне организације земље, јер право грађана Србије на аутономију не сме да зависи од тога где живе, потребно је увести регионализацију уз јасне надлежности и овлашћења. Потребно је имати јасне критеријуме за оснивање аутономија, уградити у Устав део који се тиче односа са Европском унијом, инсистирати на примени постојећих закона, што не сме да зависи од „политичке воље“ и инсистирати на јачању регулаторних тела, закључила је Јерков.

За ПГ СПС, чије предлоге је представила Дијана Вукомановић, основна начела на којима треба да почива уређење власти у Србији су парламентарна демократија, подела власти на законодавну, извршну и судску, владавина права и социјална правда, републиканизам, секуларни концепт одвојености религије од државне власти, државотворност српског народа на начелима грађанске демократије, поштовање међународних стандарда људских и мањинских права и слобода, као и очувању традиционалних националних и савремених европских принципа и вредности.

Највише пажње у излагању Вукомановић је посветила подели власти на законодавну, извршну и судску, са акцентом на јачање законодавне гране власти, посебно њене контролне улоге. Јачањем контролне улоге Народне скупштине, употребом постојећих механизама, потребно је побољшати квалитет рада народних посланика. ПГ СПС се залаже за смањење броја народних посланика, уз претходно утврђивање критеријума који ће узети у обзир репрезентативност сваког посланичког места у односу на број становника. Вукомановић је истакла да се њена посланичка група залаже за примену тзв. критеријума кубног корена, односно критеријума којим се добија оптимални број посланика израчунавањем кубног корена броја становника, што у нашем случају износи 190 народних посланика. ПГ СПС је за примену овог критеријума и на осталим нивоима власти у Србији. Такође залажу се и за одржавање тзв.“женске квоте“, односно за принцип кандидовања мање заступљеног пола на изборним листама.

ПГ СПС је за пооштравање законске регулативе, како би се онемогућило да странке које на изборима нису прошле цензус постану парламентарне, као и за већи степен партиципације грађана у политичком систему, олакшавањем грађанске законодавне иницијативе, тако што би број потписа потребних за подношење народне иницијативе био 15.000, а број потписа за промену Устава 100.000. ПГ СПС је и за деперсонализацију политичког система, а када је у питању избор председника Републике, Вукомановић је истакла да је потребно добро размислити да ли ће се мењати садашњи начин избора, као и да ће ПГ СПС инсистирати да се овлашћења председника сведу на протоколарни ниво, уколико се буде бирао у Народној скупштини. ПГ СПС се залаже за јачање независности судске власти, имајући у виду да је судска власт у фокусу интересовања како домаћих, тако и европских политичких чинилаца и институција и залаже се за даље јачање ове гране власти у складу са препорукама у смерницама Европске комисије. Вукомановић је поновила да се ПГ СПС залаже за модификацију постојећег изборног система у персонализовани пропорционални изборни систем. Када је у питању АП Војводина ПГ СПС сматра да би се поједине надлежности, посебно у пољопривреди, водопривреди и енергетици могле проширити, идеја преношења државних функција на покрајински ниво није прихватљива за ПГ СПС, а права националних мањина треба да буду даље унапређена, као и да питање финансирања АПВ-а треба да буде регулисано посебним законом.

„ПГ СПС на основу изложене аргументације, сматра да нису потребне структурне промене позиције АП Војводине у уставно-правном систему Републике Србије, него само прецизирање постојећих решења и коришћење свих могућности које постојећој аутономији Војводине дају карактер функционалности, у складу са интересима грађана“, закључила је Вукомановић.

Председник Акционе групе Зоран Бабић најавио је да ће се следеће посебно слушање, на коме ће своје предлоге изнети Посланичка група Српска напредна странка, одржати у периоду од 20. до 25. јула 2015. године.

Четвртом посебном слушању присуствовали су и представници USAID-a, Мисије ОЕБС-а у Србији и представници Центра за истраживање у политици „Аргумент“ из Пријепоља.

Четвртим посебним слушањем председавао је Зоран Бабић, председник Акционе групе за реформу политичког система.