Председница Одбора мр Данијела Николић упознала је француске парламентарце са делокругом рада Одбора, а затим детаљно са актуелном ситуацијом на Косову и Метохији, положајем српског народа и терором режима Аљбина Куртија у претходне четири године. Она је истакла да је од 2021. године до данас забележено 654 непроцесуирана етнички мотивисана напада на Србе и СПЦ, од чега 33 на децу и 107 на цркве и верске објекте.

„Суштина је да смо ми на Косову и Метохији изложени физичком и структуралном насиљу и етнички мотивисаним нападима. Аљбин Курти жели да промени етничку структуру на КиМ, игнорише међународне захтеве за деескалацијом кризе и упорно одбија да примени одредбе Бриселског споразума и формира Заједницу српских општина. Срби у 21. веку, у срцу Европе, живе у гету, угрожена су нам сва људска права и грађанске слободе и народ смо који живи иза жице“, поручила је Николић.

Она је упознала саговорнике са притисцима са којима се Срби суочавају и са којима су се суочавали попут забране промета робе из централне Србије, употребе динара, илегалне експропријације, насилног уништавања српске имовине и затварања српских институција, нарушавања зона око објеката СПЦ, економског гушења српских предузећа, озакоњења упада у српске образовне и здравствене институције, насилног исељавања Срба из њихових станова, као и сексуалног узнемиравања жена на северу наше покрајине, што све резултира додатним исељавањем Срба и слањем поруке да за Србе на КиМ нема места.

Николић је истакла да упркос изнетим чињеницама Београд и даље инсистира на наставку дијалога, поштовању одредаба Бриселског споразума и формирању ЗСО, чији је гарант ЕУ, и изразила очекивање да у ЕУ постоји политичка воља да се спроведе на терену оно што је споразумом договорено. Такође, она је захвалила Француској на подршци коју је пружила Републици Србији условљавањем успостављања ЗСО и спровођењем међународних обавеза Приштине за пријем тзв. Косова у Савет Европе.

Заменик председнице Одбора Александар Павић истакао је да је тренутна ситуација на КиМ последица политике НАТО земаља. Он је истакао да се међу Албанцима развила култура некажњавања, јер се на Србију гледа на гео-политички начин. С тога се српско јавно мњење окреће од ЕУ, посебно имајући у виду терор коме је српски народ на КиМ изложен уз подршку ЕУ. Он је додао да Србија никада неће прихватити независно Косово и оценио да је данас КиМ концентрациони логор на отвореном.

Члан Одбора Горан Ракић упознао је француске посланике са разлозима исељавања Срба са КиМ, нападима и терором који трпе, нагласивши да је сваки напад порука Србима да треба да се иселе. Он је додао да етнички мотивисане нападе на Србе не треба посматрати као статистички податак, тај број ће се смањивати, јер Срба једноставно неће бити. Он је истакао улогу коју је имао француски контингент КФОР-а, јер тамо где су били они Срби су у том периоду били заштићенији.

Одговарајући на питања француских посланика председница Одбора навела је да Срби на КиМ губе поверење у једине легалне безбедносне снаге успостављене Резолуцијом СБ УН 1244, а то је КФОР и међународну заједницу, посебно након погрома из марта 2004. године, када су Албанци показали да им ништа није свето и да један народ треба да нестане са својих вековних огњишта.

„На Видовдан ове године Србима је забрањено истицање српске заставе, јер то вређа осећања албанског народа. Али нису се питали да ли Србе вређа ношење заставе са натписом УЧК и да ли сваког Србина то подсећа на злочине, силовања, убијање, трговину органима, Жуту кућу“, поручила је Николић.

Она је додала да, говорећи као политичар и неко ко је рођен и живи на Косову и Метохији, Република Србија поштује међународно право, суверенитет и територијални интегритет међународно признатих земаља и чланица УН и никада неће признати независно Косово.

„Косово и Метохија не може бити независно док га не призна Република Србија. Ми смо за дијалог, а питање је зашто се Приштина окреће од дијалога и зашто Европа ћути. Ми од света тражимо правду и поштовање Повеље УН и међународног права и циљ наше политике је да нађемо компромисно решење“, закључила је Николић.

Она је подсетила парламентарце из Француске да је поштовање међународног права, суверенитета и територијалног интегритета по питању других земаља, чланица УН, у свету, став и Републике Француске, те упитала зашто би се тај став разликовао за земљу, чланицу УН, у овом случају Републику Србију.

Делегација Националне скупштине Републике Француске, коју је предводио Фредерик Пети, члан Групе пријатељства Француска Србија, а чинили је посланици Марин Амле, Пјер Прибетич и Жан-Луј Румега део је мисије у оквиру Одбора за спољне послове са циљем успостављања парламентарне димензије у процесу дијалога између Београда и Приштине.