Председник Одбора Милимир Вујадиновић истакао је да српски народ никада није био јединственији око основних националних питања и да је доказ томе присуство гостију на данашњој седници, али и присуство српских власти на сваком месту где живе Срби.

„Једино јака Србија какву данас ствара власт на челу са председником Републике Александром Вучићем може бити од помоћи Србима у региону“, нагласио је Вујадиновић.

Владимир Кокановић, председник Савеза Срба у Словенији говорио је о положају Срба у Словенију. Он је нагласио да је Савез основан са циљем да створи јединство свих Срба који живе у тој земљи и у томе су, како је истакао, имали велику помоћ матице. Кокановић је нагласио да још од XV века, када су Срби населили Белу Крајину, нису имали већу подршку и бољу сарадњу са матицом, него данас. Он је рекао да је да је Савез покренуо и реализовао низ пројеката, од којих је најзначајнији увођење допунске наставе на српском језику у свим школама у Словенији, за коју се пријавило 1.500 ученика.

Значајна иницијатива, коју је Савез покренуо, односи се на попис становништва у Словенији. Кокановић је објаснио да се према попису из 2002. године, 40 хиљада становника изјаснило као припадници српске националне мањине, да би 2011. године попис био чисто статистички, без могућности изјашњавања о вероисповести и припадности националним мањинама. Због тога је Савез у децембру прошле године поднео иницијативу Влади Републике Словеније за измену те регулативе и формирање регистра верске и националне припадности. Међутим, и ако је рок за одговор био 15 дана, до данашњег дана није стигао, рекао је Кокановић.

О положају Срба у Румунији говорио је Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и посланик у Парламенту Румуније. Он је истакао да је положај српске националне мањине у тој земљи изузетно добар, али и да поред тога у Румунији живи све мање Срба, те да их је према последњем попису становништва било свега 18 и по хиљада.

„Уживамо све поштовање од стране румунских власти, јер су у нама препознали партнера који је увек за дијалог“, рекао је Крстић нагласивши да свака мањина има и свог представника у Парламенту, што им омогућава да буду и политичи активни и укључени у процесе одлучивања.

Коментаришући сарадњу са матицом, Крстић је нагласио да су у прошлости имали често утисак да у Румунију чланови дипломатско-конзуларног представништва долазе „као по казни“, док је данас ситуација потпуно другачија и да Србију у Румунији представљају људи на које су поносни и са којима имају изузетну сарадњу.

Председник Одбора је изнео свој лични став да именовања јесу била „по казни“ јер су била оличење политике која је вођена према нашим сународницима у региону, где циљ није био јединство већ нешто сасвим супротно.

Председник Одбора осврнуо се на информацију да Словенија не признаје PCR тестове из Србије, те упутио апел властима у Словенији да преиспитају ту одлуку и поступе у интересу и народа Србије и народа Словеније.

„Апелујем на наше словеначке пријатеље, на власти у Словенији, да још једном размотре ту одлуку. Србија је данас лидер у борби против пандемије, то говори и чињеница да се данас много грађана из региона и неких земаља Европске уније вакцинише у Србији. Ако је лидер у томе, не видим ни један разлог да Словенија не уважава оно што је документ здравственог система Републике Србије“, закључио је Вујадиновић.

Седници је председавао председник Одбора Милимир Вујадиновић, а присуствовали су чланови и заменици чланова Одбора: Милан Илић, Миодраг Линта, Александар Марковић, Радован Тврдишић, Хаџи Милорад Стошић, Јустина Пупин Кошћал, Александар Чотрић, проф. др Љубиша Стојмировић, Горан Милић, Стефан Србљановић, Младен Бошковић и Јанко Лангура.