Odbor za poljoprivredu je održao Dvadeset petu sednicu 18. marta. Predsedavao je Dragan Rafailović, zamenik predsednika Odbora.

Pored narodnih poslanika, u radu Odbora učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine, regionalnih zadružnih saveza, Regionalne privredne komore u Užicu, potpredednik Odbora za poljoprivredu SO Zrenjanin, predstavnici Samostalnog sindikata poljoprivrednika Srbije i Saveza sindikata zemljoradnika Srbije i Zemljoradničke zadruge «Kotraža».

Na sednici je razmotrena radna verzija Nacrta zakona o zadružnom društvu koju je izradilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i konstatovano da je u pitanju jedan od ključnih zakona koji može spasiti selo od odumiranja. Odbor je preporučio Ministarstvu da što hitnije donese poseban zakon o zemljoradničkim zadrugama kojim bi postojeće bile jasno raščlanjene od onih koje će se tek osnovati.

Odbor je raspravljao o Informaciji Zadružnog saveza Srbije o statusnom i ekonomskom položaju zemljoradničkih zadruga. U ime Zadružnog saveza Srbije predloženo je da se što hitnije donese novi zakon o zadrugama na nivou Srbije, koji će afirmisati zadrugu kao privredni subjekt posebne vrste u privatnom vlasništvu zadrugara – članova, koji u njoj na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i druge potrebe. Takođe je predloženo donošenje posebne strategije o razvoju zadrugarstva u toku 2005. godine, kojom će se definisati mesto i uloga zadruga u agrarnoj politici zemlje. Merama agrarne i ekonomske politike treba podsticati razvoj zadrugarstva kroz povoljnije kreditiranje, tekućih i razvojnih programa subvencioniranja određenih aktivnosti zadruga i slično. U predlogu dalje stoji da je potrebno novim ustavnim i zakonskim rešenjima zajemčiti zadružnu svojinu i njenu adekvatnu zaštitu, kao i povraćaj zadružne imovine, koja je bez ikakve nadoknade politikom prinude svojevremeno postala društveno ili državno vlasništvo. U vezi sa tim, potrebno je sprečiti prodaju takve imovine u procesu privatizacije primenom već postojećih zakonskih rešenja sadržanih u Zakonu o zadrugama, kojim se propisuje vraćanje zadružne imovine zadružnom sektoru. Naglašeno je da nije logično da Agencija za zaprivatizaciju traži od Zadružnog saveza Srbije da za pojedina preduzeća izda potvrdu o postojanju zadružnog u strukturi kapitala i da nakon dobijanja potvrde dozvoli da se ta preduzeća prodaju. U dosadašnjem toku procesa privatizacije je zatražena potvrda za sto trideset preduzeća, od kojih je u sto potvrđeno postojanje zadružne imovine ali su preduzeća u najvećem broju prodata.