U decembarskom izdanju časopisa „About the House“, koji izdaje Predstavnički dom Parlamenta Australije objavljen je članak, pod nazivom „Gradeći mostove saradnje“ o poseti srpske parlamentarne delegacije Australiji, realizovanoj polovinom septembra 2009. godine.

Šef srpske parlamentarne delegacije u poseti Australiji govorila je o naporima svoje države da napravi iskorak ka novoj eri saradnje.

Deceniju nakon sukoba koji je podelio Balkan, jedna od zemalja koja je izašla iz tog nemira, zalaže se da nađe svoje mesto među narodima Evrope i izgradi bliže odnose sa zemljama poput Australije.

Ključni ciljevi nedavne posete parlamentarne delegacije Republike Srbije Australiji, koju je predvodila predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, bili su unapređenje bilateralne saradnje i uspostavljanje bližih odnosa sa Australijom.

„Imajući u vidu udaljenost između dve zemlje, naši odnosi bi trebalo da se unaprede u budućnosti, s obzirom na to da su oba parlamenta nosioci demokratije i u isto vreme utiču na funkcionisanje svih drugih institucija države“, izjavila je prof. dr Đukić-Dejanović.

Srpska dijaspora u Australiji je glavna spona između naših zemalja. Preko 95.000 građana Australije deklarišu se da imaju srpsko poreklo.

Razmena robe je skromna, izvoz australijskih proizvoda je u vrednosti od 9 miliona dolara, a uvoz iz Srbije iznosi 7 miliona dolara.

U toku posete, srpska delegacija sastala se sa svojim kolegama u parlamentu, uključujući predsednika Donjeg doma parlamenta Harija Dženkinsa, predsednika Senata Džon Hoga i sekretara parlamenta za međunacionalne odnose Lori Ferguson. U Sidneju, delegacija je posetila medijsku kuću SBS i Univerzitet Mekveri i srela se sa predstavnicima srpske zajednice.

U želji da ostvari širu saradnju sa zemljama poput Australije, ključni fokus Srbije zasniva se na osnovnom principu priključivanja Evropskoj uniji, čemu su usmereni politički, ekonomski i diplomatski napori Srbije.

„Suštinski, mi nemamo drugi izbor nego da postanemo članica EU, jer istorijski i geografski gledano - mi jesmo deo Evrope“, rekla je dr Đukić-Dejanović.

„Verujemo u slobodno kretanje robe, kapitala i ljudi u kontekstu razvoja Evrope kao države. Jednostavno, ne postoji druga opcija i građani Srbije takođe to prepoznaju kao njihov jedini put“.

„Verujem da će članstvo EU našim građanima doneti bezbednost i sigurnost, a takođe sam uverena da će resursi koje možemo da ponudimo, biti kvalitetnije upotrebljeni kada postanemo članica EU“.

Jaki sektori proizvodnje, električne energije i poljoprivrede su omogućili Srbiji da se oporavi od razora koji je uništio infrastrukturu tokom sukoba na Balkanu.

Prema rečima Đukić-Dejanović, ovaj ekonomski oporavak je važan element da se ostvari težnja Srbije ka članstvu u EU.

Narodna skupština takođe ima centralnu ulogu u naporima Srbije da se priključi EU. Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim vrednostima i standardima predstavlja najveći izazov.

„Mi usvajamo sistemske zakone i ratifikujemo međunarodne sporazume“, izjavila je prof. dr Đukić-Dejanović.

„U protekloj godini, usvojili smo 217 zakona i 73 drugih akata. Radili smo prekovremeno. Radili smo non-stop, i subotama i nedeljama, i realizovali smo trogodišnji rad, koji bi u normalnim uslovima trajao jednu godinu.“

Prof. dr Đukić-Dejanović je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije od juna 2008. godine, i po redu druga žena na ovoj poziciji. Pre preuzimanja funkcije predsednika parlamenta, bila je profesor neuropsihijatrije i etike.

Ona kaže da se Srbija suočila sa mnogim problemima sa kojima se suočava ostatak Evrope, poput globalne finansijske krize i širenja organizovanog kriminala.

„Što se tiče izazova sa kojima se Evropa suočava, moram reći da su ti izazovi u stvari obaveze i zadaci sa kojima i Srbija mora da se suoči. Izazovi, koji su postavljeni Evropi su takođe i naš cilj“, naglasila je predsednica.

„Sve ovo ima za cilj da obezbedi bolji život našim građanima, kako bismo postali ravnopravan član evropske porodice naroda“.

„Srbija vidi sebe kao deo ujedinjene Evrope. U isto vreme, moramo vrednovati dobre odnose sa tradicionalno prijateljskim i udaljenim zemljama poput SAD, Rusije, Kine, Australije i naroda trećeg sveta. Verujemo da naš ekonomski potencijal može biti potvrđen u saradnji sa svim ovim zemljama“.

Ovde možete preuzeti originalni tekst članka