Poštovani gospodine Predsedniče Državne dume, gospodine Volodin,

Poštovani deputati Državne dume,

Dragi prijatelji,

Izuzetno sam počastvovan vašim pozivom i prilikom koju ste mi pružili da vam se danas obratim, a ujedno i svim građanima Rusije čiji ste predstavnici u ovom visokom Domu. Želim da vam na samom početku prenesem najsrdačnije pozdrave građana Srbije, Narodne skupštine i predsednika Aleksandra Vučića i da vam u ime svih njih poželim prosperitet Ruske Federacije i svih njenih građana, a u isto vreme i našu jaku spremnost da nastavimo naše istorijsko prijateljstvo i bratstvo na koje treba da budemo ponosni.

Dopuste mi i da iznesem jedno lično osećanje, jer se nadam da time neću zloupotrebiti privilegiju što danas govorim pred vama. Politikom se bavim već dugo i skoro pune tri decenije neprekidno sam biran za poslanika u Skupštini Srbije i nekadašnje Jugoslavije, obavljao sam i dužnosti predsednika Vlade, ministra unutrašnjih i spoljnih poslova, a bio sam i kopredsedavajući srpsko-ruskog Međvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, i za sve to vreme mnogo puta sam boravio u Moskvi i dočekivao naše ruske kolege u Beogradu. Današnje obraćanje Državnoj dumi Ruske Federacije doživljavam kao jednu od najvećih počasti u mojoj dosadašnjoj karijeri.

Današnji izvanredni odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije počivaju na stabilnim viševekovnim temeljima koje su gradili mnogi naši veliki preci. Za razumevanje naše sadašnjosti, ali i budućnosti, vrlo je važno poznavati prošlost. Istorijsko nasleđe bilo je pouzdana osnova na kojoj su se gradili i grade odnosi između naše dve zemlje. Carska Rusija je vekovima pružala nesebičnu pomoć srpskom narodu kao i drugim balkanskim narodima u njihovoj borbi za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje.

Mnogi umni i veliki ljudi sa obe strane, ne samo državnici i političari, nego i naučici, pisci i umetnici dali su doprinos bratstvu i prijateljstvu naša dva naroda. Dobro su poznata imena Srba koji su svojim delom doprinosili moći carske Rusije: od grofa Save Vladislavića Raguzinskog preko brojnih generala i admirala u ruskoj vojsci poput Miloradovića, Zorića, Vojnovića i drugih, ili članova Ruske akademije nauka kao što su bili Teodor Janković Mirijevski i Atanasije Stojković.

Rusija je i politički i vojnički i na mnoge druge načine podržavala borbu srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. Mnoga velika imena ruske kulture nisu zaboravljala srpske teme – od velikog Puškina i njegove pesme o vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu (Crni Đorđe) za koju je Dostojevski napisao da je „blistavi brilijant u Puškinovoj poeziji“, preko kompozicije Srpska fantazija Rimskog Korsakova, Rusko-srpskog marša Čajkovskog, do nedavno tragično preminulog generala Halilova, umetničkog rukovodioca ansambla „Aleksandrov“ koji je napisao sjajnu marš-molitvu pod nazivom Marš generala Miloradovića. Čuveni ruski arhitekta Nikolaj Krasnov autor je zgrade Vlade Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova, a i velelepne zgrade Narodne skupštine Repblike Srbije.

Ove godine navršava se 145 godina od srpsko-turskog rata 1876. godine u kojem je, pored generala Černjajeva, koji je postao komandant srpske armije, u Srbiju stiglo više hiljada ruskih dobrovoljaca među kojima su bila i takva poznata imena kao što su čuveni slikar Polenov, poznati lekar Botkin ili pukovnik Nikolaj Rajevski, inspiracija Lavu Tolstoju za poznati lik grofa Vronskog, koji je poginuo u Srbiji kod grada Aleksinca, gde je podignuta crkva. Sa velikom zahvalnošću se odnosimo prema njihovim žrtvama i brižljivo negujemo uspomenu na ove velike heroje naše zajedičke borbe.

Srpski i ruski narod su u svim velikim iskušenjima tokom istorije pa i tokom 20. veka, u oba svetska rata, bili na istoj strani. Srpski narod se sa velikim pijetetom odnosi prema ogromnim žrtvama koje su ruski narod i drugi narodi Sovjetskog saveza dali u borbi protiv nacizma. Sa velikim poštovanjem se odnosimo prema svim spomen-obeležjima vojnicima Crvene armije poginulim na teritoriji Srbije. Energično smo protiv svih pokušaja revizije istorije i umanjivanja žrtava i doprinosa u slamanju nacizma i fašizma i rehabilitacije nosilaca te ideologije u vremenu u kome živimo. Dok su Hitler i nacisti dočekivani u našem regionu sa cvećem i oduševljenjem i dok su se drugi narodi Balkana borili zajedno sa nacistima kod Staljingrada, Srbi su zajedno sa Rusima podneli najveće žrtve u slamanju fašizma. Zato nikome nećemo dozvoliti reviziju istorije.

Diplomatija carske Rusije, kao i savremena ruska diplomatija, sa dubokim razumevanjem i brižljivo su pratile zbivanja u Srbiji i balkanskim zemljama. I tada kao i danas uviđala je značaj srpskog faktora za političku stabilnost Jugoistočne Evrope. Raspadom jugoslovenske i sovjetske države srpski i ruski narod su se ponovo našli pred iskušenjima pred kojima su bili u prvim decenijama 20. veka. Tri decenije nakon tih događaja u vremenu punom kriza, nespokojstva i bez stabilnog sistema međunarodnih odnosa Republika Srbija i Ruska Federacija grade odnose strateškog partnerstva prožetog uzajamnim poverenjem i razumevanjem. Dokazi stabilnih prijateljskih i političkih odnosa su, pored ostalog, rusko dosledno podržavanje teritorijalnog integriteta Srbije ili, s druge strane, nepriključivanje sankcijama protiv Rusije od strane Republike Srbije. Veoma smo zahvalni Ruskoj Federaciji za podršku u svim međunarodnim forumima i organizacijama u našoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.

Dragi prijatelji,

Bogatstvo naših odnosa tokom istorije i vekovima isprepletane veze naših naroda i kultura, nasleđe je koje imaju malo koji narodi u svetu. Naša dužnost je da ih čuvamo i da o njima govorimo mladim generacijama i generacijama koje dolaze. Ali to nasleđe nije samo po sebi dovoljno da naši odnosi i u budućnosti budu jaki i prijateljski da bi smo mogli dostojno da se odužimo našim precima koji su ih uspostavljali i u ratu i u miru. Za to moramo da se pobrinemo sami. Naša generacija ima obavezu prema velikoj tradiciji da srpsko-ruske odnose, u svakom pogledu, još više unapredi i podigne ih na još viši nivo.

Mi u Srbiji smo na to spremni i na tome radimo svakog dana. Dobro znam da su toj misiji predani i vaši lideri – svi vi kao deputati u Državnoj dumi, vaša Vlada i vaš predsednik Vladimir Putin. I u Beogradu i u Moskvi dobro znamo da su iskušenja 21. veka takva da ih možemo i moramo prevazilaziti samo ako im se suprotstavljamo zajedno i u najboljoj tradiciji prijateljstva koju s ponosom baštinimo.

Srbija i Rusija danas su mnogo više od tradicionalnih, istorijskih prijatelja i saveznika.

Vama je poznato da su odnosi dve zmelje krenuli uzlaznom putanjom 2012. godine otkada Srbiju vodi koalicija Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Socijalističke parstije Srbije na čijem sam ja čelu. Republika Srbija i Ruska Federacija od 2013. godine imaju sklopljen Sporazum o strateškom partnerstvu, sveobuhvatan dokument koji definiše ciljeve naše zajedničke saradnje. Ovaj sporazum je formalizovao naše već postojeće strateško partnerstvo, koje se decenijama, pa i vekovima odvija u svim oblastima od zajedničkog interesa. On je proizvod izuzetne bliskosti naših pogleda na svet koji nas okružuje i načine na koje mislimo da taj svet možemo učiniti boljim u vremenu pred nama.

Srbija i Rusija su pre svega privržene poretku koji počiva na međunarodnom pravu i to smo nebrojeno puta potvrdili. U svakoj prilici, a to želim da ponovim i ovog puta, Srbija iskazuje veliku zahvalnost Ruskoj Federaciji za to što je u teškim iskušenjima za moju zemlju postavila primat međunarodnog prava nad snagom međunarodne sile, čime je ostala jedan od naših najvažnijih oslonaca u globalnoj političkoj areni. Rusija je danas najveći i najuticajniji zaštitnik našeg vrhunskog nacionalnog interesa, koji štitimo na međunarodnoj sceni, a to je očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Rusija je, baš kao i Srbija, čvrsto na stanovištu da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije i to je već decenijama jedan od naših najvažnijih političkih oslonaca u borbi za naše interese na međunarodnoj sceni. Ta podrška je pre svega značajna u radu Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, čiju rezoluciju 1244 iz 1999. godine i mi i vi smatramo za temeljni međunarodni dokument kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Kao što vam je poznato, Republika Srbija je krajnje konstruktivna u dijalogu sa Prištinom, uz posredovanje Evropske unije. Mi želimo kompromis i želimo da dođemo do rešenja koja će dugoročno doneti mir i stabilnost u našem regionu. Ali ne dopuštamo da ta rešenja budu nametnuta i jednostrana, kakva su bila mnogo puta do sada i nikada nisu donela ništa dobro.

Kažu nam – odreknite se Kosova i Metohije i otvoren vam je put ka Evropskoj uniji. To nije ono što partneri kažu jedan drugom. Mi želimo da uđemo u Evropsku uniju, vredno radimo na tome i taj cilj ne menjamo kao jedan od naših strateških prioriteta. Ali ne prihvatamo da na tom putu pred nas budu postavljane prepreke koje nikada nikome nisu postavljane, niti se tako nešto, kao što je priznanje nelegalne secesije, može očekivati od bilo koje suverene države. Slično je sa sankcijama koje su uperene protiv Ruske Federacije. Srbija neće uvoditi sankcije našem velikom partneru i prijatelju – Rusiji. I sami smo bili izloženi istom takvom mehanizmu pritiska i dobro znamo koliko je to nepravedno, a da ne govorim koliko je neefikasno. Rusija je jedan od najvećih ekonomskih partnera Srbije. Ne postoji ekonomska grana u kojoj ne beležimo ogroman rast, počev od energetike, putne i železničke infrastrukture, poljoprivredne proizvodnje, hemijske i drvne industrije…

U raznim strateškim sektorima, poput infrastrukture, ruski investitori i kompanije imaju ogromnu ulogu u kapitalnim projektima koji su završeni ili su još u toku u Srbiji. Pre svega na polju železničke i energetske infrastrukture, što su ujedno i naši strateški razvojni koridori, na čijoj gradnji i modernizaciji Srbija zasniva svoj stalni i visoki ekonomski rast. Imamo još mnogo prostora koji moramo da iskoristimo u oblasti ekonomije, pre svega u zajedničkim aranžmanima u visokotehnološkim projektima, naučnim istraživanjima i osvajanju novih tehnologija. Imamo kapacitet za to - Srbija kao rastuće tržište i ekonomski lider u regionu Balkana, a Rusija kao svetska tehnološka i istraživačka sila.

Idemo ovim pravcem i kada je reč o saradnji u oblasti medicinskih nauka. Ima li boljeg primera za to od činjenice da je Srbija prva zemlja u Evropi koja proizvodi vakcinu ”Sputnjik V” uz odobrenje vašeg instituta ”Gamaleja”, koji je razvio ovu sjajnu vakcinu? To je kruna naše zajedničke borbe protiv pandemije Kovida-19 u proteklih godinu dana i ja vam ovom prilikom još jednom zahvaljujem na pomoći koju su ruski stručnjaci, lekari i osoblje vaših epidemioloških službi pružili narodu Srbije tokom teških meseci borbe protiv Korone.

Vi znate da je Srbija u samom evropskom i svetskom vrhu po procentu vakcinisanog stanovništva, zbog čega očekujemo da ćemo uskoro završiti borbu sa epidemijom i vratiti se redovnom životu. To ne bismo mogli da ostvarimo, ili bar ne ovako brzo, da nije bilo blagovremenih i obimnih isporuka ”Sputnjika V”, kojom je vakcinisano na stotine hiljada naših građana. Ja sam bio prvi srpski zvaničnik koji je primio vakcinu Sputnjik V. Hvala vam i na tome.

Dame i gospodo,

Pred nama je period u kojem će neizvesnost i nestabilnost sve češće biti obeležje odnosa među narodima i državama. Srbija je mala zemlja i često je bila žrtva velikih globalnih kriza i konflikata. Ali baš zbog tih teških lekcija iz istorije, Srbija se danas trudi da bude otporna na sve izazove i to tako što želi da razvija i stalno jača svoja tradicionalna prijateljstva i savezništva. U tom smislu Rusija je jedan od stubova našeg oslonca u savremenom svetu i to se neće promeniti. U ime Republike Srbije, i u ime naših građana koji gaje bratska osećanja prema ruskom narodu, pozivam vas da zajedno nastavimo da gradimo naše odnose svim snagama i najbolje što umemo. To je naš dug prema slavnim precima, a još više naša obaveza prema mladima koji će nas naslediti.

Živela Rusija

Živela Srbija

Živelo srpsko-rusko prijateljstvo