Narodna skupština Republike Srbije bila je od 24. do 27. juna 2010. godine domaćin Petog sastanka Parlamentarne skupštine Mediterana.

Učesnike skupa je na početku prvog radnog dana pozdravio Abdelkader Fedala (Abdelkader Fedala) potpredsednik PSM koji je u pozdravnom govoru predstavio dosadšnje rezultate rada PSM. Fedala je izrazio nadu da će po završetku beogradskog sastanka biti integrisane i završene diskusije koje su započete poslednjih meseci, kao i da će biti pripremljena dobra platforma za razvoj regiona, a sve u cilju razvoja poboljšanja kvaliteta života ljudi u oblasti Mediterana.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović obratila se prisutnim delegatima, istakavši da nastanak PSM na najbolji način svedoči o suštini parlamentarne demokratije. Ona je dodala da će tokom rada među pitanjima za koje naša zemlja i Parlamnet gaji posebno interesovanje biti pitanje izbeglih i raseljenih lica, njihova prava, status i sudbina.

Na Petom sastanku PSM diskutovano je o različitim zajedničkim problemima u regionu, a razmatrane su i teme borbe protiv terorizma, trgovine ljudima, o odlagalju toksičnog otpada u regionu Mediterana, svestskoj ekonomskoj krizi i energetici, problemima zaštite životne sredine, o interno raseljenim licima, o jednakosti među polovima, a razmatrana su i pitanja međukulturnog i međuverskog odnosa između naroda u regionu.

Tokom rada Prvog stalnog odbora koji se bavi političkom saradnjom i bezbednošću, učesnici sastanka su razmatarli pitanja o međunarodnom terorizmu, o osnovnim uzrocima i njegovom nastanku, kao i koji su mogući oblici borbe i prevencije od terorizma. U okviru radnog dela sastanka pokrenuta je diskusija o problemima pojačane aktivnosti trgovine ljudima, kao i o odlaganju toksičnih materija na Mediteranu. Zajednička ocena delega nakon završene rasprave bila je i da je neophodna jedinstvena međunarodna saradnja u borbi protiv terorizma.

Rad Drugog stalnog odbora, koji razmatra pitanja iz oblasti ekonomije, društva i životne sredine, započeo je minutom ćutanja u čast svim civilnim žrtvama koje su stradale u prirodnim katastrofama. U svom obraćanju prisutnima, Nebojša Pokimica pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja naveo je pozitivne primere resorne saradnje, naglasivši da je budućnost sardnje u konceptu zelene ekonomije. Tokom sastanka, diskutovalo se o mogućim rešenjima problema sa kojima se mediteranska oblast suočava u zaštiti životne sredine, o dostupnosti zaliha energije, zagađenju mora, očuvanju prirodnih resursa, a predstavljene su i mogućnosti za održiv razvoj na Mediteranu.

Drugog dana rada, održan je sastanak Trećeg odbora koji se bavi pitanjima dijaloga među civilizacijama i ljudskim pravima, na kojoj su delegati raspravljali o izbeglim i interno raseljenim licima, o ženama izbeglicama iz Palestine, kao i o postizanju jednakosti među polovima. Vladimir Cucuć komesar za izbeglice Republike Srbije, upoznao je prisutne sa podacima, po kojima trenutno u Srbiji živi oko 86.000 izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica, a da će u narednom periodu od 100.000 do 150.000 osoba biti vraćeno po osnovu readmisije iz 29 evropskih zemalja. Cucić je učesnicima skupa predočio i podatak UNCHR-a, prema kojem je Republika Srbija jedna od pet država na svetu sa trajnim izbeglištvom, a jedina u Evropi.

Šef delegacije Republike Srbije pri PSM, narodna poslanica Maja Laušević, pokrenula je inicijativu da se tokom naredne godine ova organizacija bavi i pitanjem izbeglih lica u oblast Severnog Mediterana, što je i prihvaćeno.

Tokom sastanka, Posebna radna grupa za dijalog između kultura i religija, diskutovala je na temu ''Dijalog između kultura i religija na Zapadnom Balkanu kao platforma za jačanje i učvršćivanje miroljubivih i dobrosusedskih odnosa između naroda u toj oblasti''. U proteklih par godina, formirana je posebna grupa za Zapadni Balkan, čiji je cilj da se pronađu načini i organizuju podsticaji za miran život i razvoj dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu, kao i da se unapredi promovisanje poštovanja naroda u regionu Mediterana. U diskusiji su se čuli stavovi da je jedini put ka cilju mira i pomirenja dijalog, jer narodi moraju da žive u zajedništvu. Zemlje članice PSM su se potpisivanjem Pisma o preuzimanju obaveza opredelile da će sprovoditi ideje vezane za unapređenje dijaloga.

Na dnevnom redu Petog sastanka PSM-a bila su i neka pitanja iz oblasti ekonomije i trgovine. Tokom dvodnevnog zasedanja delegati PSM-a usvojili su i niz nacrta izveštaja i rezolucija, jer beogradski sastanak tri stalna odbora PSM-a predstavlja pripremu za plenarno zasedanje PSM-a koje će se održati u Rabatu od 28. do 30. oktobra 2010. godine. Osnovana u Amanu 2006. godine, PSM danas okuplja 25 zemalja članica regiona (Albanija, Alžir, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kipar, Egipat, Francuska, Grčka, Izrael, Italija, Jordan, Liban, Libija, Malta, Monako, Crna Gora, Maroko, Palestina, Portugal, Srbija, Slovenija, Sirija, Makedonija, Tunis i Turska; pridruženi članovi i posmatrači: Magreb, Rumunija, Parlamentarna skupština Zapadno-evropske unije).