Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović otvorila je danas u Kragujevcu 35. oktobarske zdravstvene dane i u svom obraćanju gostima istakla:

Uvaženi predsedniče Tadiću,

Poštovani ministre Milosavljeviću,

Vaše preosveštenstvo,

Drage kolege,

Poštovani gosti,

Na današnji dan, po 35. put, a prvi put u prisustvu predsednika Republike Srbije, mi, građani Kragujevca i stručna javnost, okupili smo se na Oktobarskim zdravstvenim danima.

Dan svečanog otvaranja prilika je da se svi zajedno podsetimo istorijata i dostignuća zdravstvenog sistema Kragujevca, kao regionalnog centra i stuba zdravstvene zaštite šumadijskog okruga.

Kragujevac je prvu zdravstvenu ustanovu dobio 1836. godine, osnivanjem Vojne bolnice, a zatim i Privremene civilne bolnice. Za istu godinu vezuje se i dolazak prvog školovanog lekara, Konstantina Aleksandridija, u to vreme čuvenog kao lekara Knjaza Srbije.

Godine 1860, devet vekova nakon osnivanja prvog univerziteta, u Carigradu, u vreme kada su najstariji medicinski fakulteti obeležavali 250-300 godina postojanja i uveliko postojale uređene medicinske ustanove, Kragujevac je dobio Prvu stalnu bolnicu, najstariju podružnicu Srpskog lekarskog društva.

Iako je do kraja Prvog svetskog rata funkcionisala kao opšta bolica i imala mali broj lekara, bila je izuzetno ugledna, zahvaljujući visokoj stručnosti, znanju i humanosti lekara, među kojima je bio i čuveni Josif Pančić.

Današnji Klinički centar u Kragujevcu, nastao 2005. iz Kliničko-bolničkog centra, nalazi se na lokaciji na kojoj je, između dva svetska rata, sazidana nova bolnica.

Jedan od ključnih istorijskih momenata razvoja zdravstva u Šumadiji dogodio se 1977. godine, kada je osnovano kragujevačko odeljenje Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo odeljenje je 1988. godine preraslo u Medicinski fakultet u Kragujevcu, koji 2010. godine školuje 2079 studenata dodiplomske nastave i 511 doktoranata i specijalizanata.

I kao lekar i kao profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, ponosna sam na činjenicu što danas, na 150-tu godišnjicu Prve bolnice, zdravstveni sistem u Kragujevcu sačinjavaju: Klinički centar, Dom zdravlja, Zavod za stomatologiju, Zavod za hitnu pomoć, Institut za javno zdravlje, Apotekarska ustanova, a tu su i Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zastava i Crveni krst Kragujevac.

Još više sam ponosna na činjenicu da smo, za svega vek i po, dostigli mnoge zdravstvene standarde, naročito u pogledu stručnosti, znanja, veština i suptilnosti u poslu naših zdravstvenih radnika.

Kao predsednik Narodne skupštine, zadovoljna sam postignutim rezultatima reforme zdravstvenog sistema kako u Kragujevcu tako i na novou Republike.

U tom kontekstu, zakonodavna aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije je više nego intenzivna. U ovoj godini, doneli smo Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Na trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja, koja je u toku, nalaze se i dva vrlo važna predloga zakona usmerena na poboljšanje zdravstvene zaštite korisnika: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (koji omogućava ujednačavanje uslova za sve zdravstvene radnike kroz dopunski rad), kao i Predlog odluke o Planu razvoja zdravstvene zaštite.

Izuzetno je važno da u narednom periodu, uz koordinisano delovanje svih državnih organa, ovi akti zažive u svakodnevnom životu. Njihovoj adekvatnoj primeni doprineće i nadzor koji Narodna skupština, a posebno Odbor za zdravlje i porodicu, vrši nad radom organa izvršne vlasti, sa konačnim ciljem da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga, zadovoljstvo pacijenata i obezbedi razvoj sigurnog, pravičnog, održivog i visoko efikasnog sistema zdravstvene zaštite.

Ovakvim i sličnim skupovima pokazujemo da smo kadri da pratimo svetske trendove i da u budućnosti odgovorimo na sve veće zahteve i očekivanja korisnika zdravstvene zaštite.

Želim vam uspeh u radu.

PROGLAŠAVAM 35.OKTOBARSKE ZDRAVSTVENE DANE OTVORENIM!