Самостални посланик др Јанко Веселиновић истиче да је неопходна прецизнија дефиниција Србије, војне неутралности и језика и писма. Он сматра да је у оквиру људских и мањинских права и слобода потребно додатно дефинисати презумпцију невиности и права на правично суђење. У оквиру 12 закона за које предлаже измену, Веселиновић наводи и Закон о избору народних посланика, и то тако да се број са 250 смањи на број између 150 и 170 народних посланика. Прецизирао је да би требало увести пропорционални, персонализовани изборни систем са отвореним изборним листама, и између 10 и 15 изборних јединица, а да треба изменити и Закон о локалним изборима, како би се омогућио директан избор одборника и председника општина, али и ојачати надлежности локалне самоуправе и Војводине. Предлаже и промену Кривичног закона, како би се обезбедили поштени избори, санкционисала "куповина гласова" и предвиделе казне које би ишле чак и до забране рада политичких организација.

Самостални народни посланици Зоран Живковић и Владимир Павићевић најављују да ће се кроз своје предлоге измена политичког система, залагати за смањење броја посланика, на 150, од којих би се 100 народних посланика бирало већинским системом, а 50 по пропорционалном систему, као и већи изборни цензус за коалиције. Предлажу измену Устава Републике Србије, али тако што би то био први задатак новог сазива Народне скупштине, по чијем би завршетку, односно усвајању, народни посланици који су усвојили највиши правни акт наставили са својим посланичким активностима и радом. Живковић и Павићевић предлажу увођење канцеларског система Владе, односно да премијер има могућност да, без одлуке парламента, сам мења министре ако је незадовољан њиховим радом. Међу предлозима Живковића и Павићевића је и посредни избор председника републике, и то међу нестраначким личностима.

Самостални народни посланик Милан Петрић мишљења је да није време за промену Устава, већ да приоритет треба да буде стабилизација економске ситуације, привлачење нових инвестиција и отварање радних места. Његово мишљење је да не треба смањивати број посланика на уштрб репрезентативности парламента, али да је неопходно наћи модел како би грађани знали за кога гласају, али и како би у Народној скупштина биле заступљене све средине у Србији.

Представник ПГ СДА-Санџак ПДД Шаип Камбери сматра да је неопходно преамбулу о Косову и Метохији прилагодити "реалном стању". У промени Устава види шансу за побољшање положаја мањина, наводећи да заштита мањинских права може допринети стабилности и економском развоју и просперитету за све. За њега није спорно смањење броја посланика, али каже да треба омогућити механизме за учешће мањина кроз загарантоване квоте, а предлаже и да премијер једном годишње Народној скупштини подноси извештај о положају и степену остваривања мањинских права.

Шеф посланичке групе СДА Санџака - ПДД Сулејман Угљанин оценио је да хитно, пре промене Устава, треба донети кровни мањински закон који би дефинисао шта су мањине, шта су национални савети националних мањина и које су њихове надлежности.

Риза Халими из ПДД-а, је као један од проблема навео правосуђе, истичући пример Основног суда у Бујановцу у коме су само три судије Албанци.

Представник Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изнео је низ предлога за које сматра да би требало да буду предмет дебате, међу којима питање аутономије Војводине види као почетак те листе. ЛСВ тражи аутономију у пуном капацитету за Војводину, да та покрајина има извршну, судску и законодавну власт, сопствену имовину и приходе, као и да Уставом треба забранити продају пољопривредног земљишта странцима. Костреш сматра да остатак Србије треба да се подели на регионе, како би дошло до равномерног регионалног развоја.